Банија је током Народноослободилачког рата била једно од већих устаничких жаришта. Банија је ослобођена почетком маја 1945. године у тзв. Карловачкој операцији.

Убрзо по доласку усташа на власт почињу прогони и масакри локалног српског становништва у Банији. Покољ у глинској цркви се десио 29. јула 1941. године, у мјесту Глина, Банија, гдје су усташе убиле 1.764 људи српске националности.^[1] Због тога и сличних случајева, народ масовно бјежи у шуме, што је створило предуслове за устанак.

19. јула 1941. године одржано је партијско савјетовање у шуми Абез, гдје је донијета одлука о дизању устанка.

Група банијских партизана под командом Васиља Гаћеше напала је усташко упориште у Грабовцу Банском 23. јуна 1941. године. Ускоро је образована и Банијска пролетерска чета под командом Николе Демоње. Крајем лета, на територију Баније коју су ослободили партизани предвођени Васиљем Гаћешом, стигао је Сисачки партизански одред са својих 60 бораца.^[2]

Крајем 1942. добар дио Баније, осим Сиска, Петриње, Глине, Костајнице и Суње био је ослобођен, чинећи дио великог слободног територија у Босни и Хрватској, знаног под именом Бихаћка република. Почетком 1943. Банија је била захваћена Четвртом непријатељском офанзивом. Непријатељ је почетком августа био присиљен на повлачење с ових подручја.

Средином децембра су поновно покренуте акције против устанка на том подручју када су се њемачке снаге нагажирале у тзв. операцији Пантер с циљем уништења партизана како би се осигурао несметани промет између континенталног дијела и обале. Седма банијска и Осма кордунашка дивизија су током операције разбиле непријатељске снаге.

Како се рат ближио крају, добар дио Баније био је ослобођен, па је у Топуском и Глини било сједиште Централног комитета КПХ и Главног штаба Хрватске. У мају 1944. у Топуском је одржано Треће засједање ЗАВНОХ-а. Банија је коначно ослобођена у тзв. Карловачкој операцији почетком маја 1945. године.

Из Сиска и Баније потрекло је више од 15.000 партизанских бораца, а више од трећине њих је погинуло током рата. На том је подручју пало и око 15.000 жртава фашистичког терора.

• Банијац (топ)
• Банијске бригаде НОВЈ
• Покољ у глинској цркви

• Енциклопедија Југославије (књига прва). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1960. година.
• Lituchy, Barry M., ур. (2006). Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia: Analyses and Survivor Testimonies. New York: Jasenovac Research Institute. 

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у