Село Ба се налази у врху долине Врела, на падинама и обалама лево и десно од реке. Изнад Врела дижу се врло стрми одсеци планине Сувобор. На овим одсецима, према северу избија из кречњака јако крашко врело. Само извориште и поток, који из њега настаје су познати у народу под именом Врело. Атар села Ба је брдско-планинске природе. Сам одсек из кога извире Врело се налази на надморској висини од 350м и веома је стрм.
Историја
Сељани, Башани, су показивали на место где се у „немањићко доба” топила руда. Ту би требало да су радили и немачки Саси, претпостављало се да назив села потиче од „бах” тј. поток.[1] На Сувобору је вођена Колубарска битка 1914. Када је штитаста ваш уништила шљивике, Башани су почели да експлоатишу гранит из Грађеника, „за калдрмисање Београда и интернационалног пута”.[1]
Од 1970. изворишта Врела користи се за водовод, на око 50 метара низводно налази се контролно водоводна зграда, поред самог пута. Недалеко одатле налази се сеоска црква, која је изграђена 1873. и посвећена је Св. пророку Илији. Сами одсеци су обрасли густом лишћарском шумом. У близини изворишта Врела изграђен је рибњак за калифорнијску пастрмку. На изворишту Врела су током 19. века и у првој половини 20. века налазило у низу неколико воденица. Од тих воденица, крајем 20. века остала је само једна. Преко одсека изграђен је макадамски пут од села Ба до колибишта Срасла буква.
Године 1953. основано је предузеће „Кречњак” (данас у саставу „РЕИК - Колубара“), које се налази у самом центру села. Тада је отворен велики каменолом и кречана, која се налази око 150 метара изнад села, на стрмој кречњачкој страни. Становници села Ба су се масовно запошљавали у овом предузећу чиме је заустављена миграција село-град. Међутим, отварање каменолома утицало је на саму животну околину због свакодневног минирања, које је стварало велику буку и прашину чије наслаге су прекривале кровове кућа и крошње дрвећа.
Демографија
У насељу Ба живи 485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.