Стојића гумно је археолошки локалитет из бронзаног доба, који се налази у Србији, у југоисточном Срему, на периферији села Белегиш. На високој речној тераси је, уз десну обалу Дунава на 116,50 до 117 метара надморске висине. Ово је најзначајнија некропола Белегиш културе.

Приликом ископавања иловаче за локалну циглану 1925. године откривени су први налази на овом локалитету. У истраживањима 1925. и 1938. године откривено је 167 спаљених покојника, од којих је 155 обележено бројевима, 5 уништених гробова означени су као »керамичка група I-III«, помиње се и 7 уништених гробова означених словима од A до G. У каснијим ископавањима утврђено је 177 укопа. У Музеју града Београда налази се 10 случајних налаза, од тога 9 амфора и лонац. Налази пронађени између 1925. и 1938. нису сачувани.

На северном делу некрополе отркивена су три згаришта за која се претпоставља да су била место за ломаче на којима су покојници су спаљивани. Пепео је полаган у урне које су биле различитог облика (амфора, лонац, здела). Урне су биле укопане у земљу, на дубини од око пола метра. Прилози, метални или керамички предмети, облуци или орнаментисане кости, стављани су или у урне или поред њих.

• Белегишка култура
• Бронзано доба

• Вранић, С., Белегиш, Стојића Гумно - некропола спаљених покојника, Музеј града Београда, Посебна издања X, Београд 2002.

Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у