Ашкенази

Ашкенази у Америци почетком 20. века

Ашкенази (хебр. אַשְׁכְּנַזִּים — „Немци”)[1] су јеврејска етничка група[2] која је сјединила у засебну заједницу Јевреја у Светом римском царству пред крај 1. миленијума.[3] Традиционални језик Ашкеназа чине разни дијалекти јидиш језика.

Успоставили су своје заједнице широм средње и источне Европе, која је била њихов примарни регион гдје су развијали особене карактеристике и идентитет дијаспоре.[4] У касном средњем вијеку средиште гравитирања Ашкеназа, а и традиционални културни живот, помјерао се према истоку,[5] изван њемачких земаља у Пољску и Литванију (укључујући данашњу Бјелорусију и Украјину).[6][7] Током касног 18. вијека и почетком 19. вијека, они Јевреји који су остали у Њемачкој или су се ту вратили, доживјели су културну преоријентацију; под утицајем Хаскала и борбе за еманципацију, праћено интелектуалним и културним превирањима у урбаним центрима, постепено су престали са употребом јидиш језика, при томе развијајући нове облике јеврејског вјерског живота и културног идентитета.[8]

Ашкенази су оставили свој траг у европском начину живота,[9] давајући огроман допринос човјечанству[10] и европској култури на разним пољима: филозофија, књижевност, умјетност, музика и наука.[11][12] Геноцидни утицај Холокауста, масовна убиства око шест милиона Јевреја у Другом свјетском рату, девастирао је Ашкеназе и њихов начин живота, погађајући скоро све јеврејске породице.[13][14]

Процјењује се да су Ашкенази чинили само 3% јеврејске популације у 11. вијеку, док су на свом врхунцу 1931. године чинили 92% јеврејско популације. Непосредно прије Холокауста, број Јевреја на свијету био је око 16,7 милиона.[15] Статистички подаци савременог број ашкенашке популације, иду од 10[16] до 11,2[17] милиона. Серђо Делапергола у грубој процјени број Сефарда и Мизрахима, закључује да Ашкенази чине најмање 74% укупне јеврејске популације.[18] Према другим процјенама чине 75% свјетске јеврејске популације.[19]

Познати Ашкенази су: Алберт Ајнштајн, Ана Франк, Густав Малер, Сигмунд Фројд, Голда Меир, Франц Кафка, Хајнрих Хајне, Карл Маркс, Џорџ Гершвин, Марк Шагал, Шимон Перес, Ајзак Асимов, Ехуд Барак, Менахем Бегин, Бенјамин Нетанјаху, Ехуд Олмерт, Јицак Рабин, Јицак Шамир, Моше Шарет, Аријел Шарон, Хаим Вајцман, Давид Бен-Гурион, Мартин Бубер, Ноам Чомски, Бенџамин Дизраели, Гари Каспаров и др.

Знаменитости

Иако у САД Јевреји (већином Ашкенази) чине свега око 1,7% становништва САД они заузимају значајан удео међу интелектуалцима. Међу 200 врхунских интелектуалаца Јевреја је 50%, 40% нобеловаца за науку и економију, 20% професора на најугледнијим универзитетима, 40% партнера у правним компанијама Њујорка и Вашингтона. 59% продуцента и сценариста најуспешнијих филмова и 50% светских првака у шаху.[20]

Види још

Референце

  1. ^ Ashkenaz, based on Josephus: Josephus. Antiquities of the Jews. 1. , Perseus Project AJ1.6.1, . Грешка: |link= parameter is deprecated. To hide Josephus' name, use |author-mask=0. при употреби {{Cite Josephus}} and his explanation of Genesis 10:3, is considered to be the progenitor of the ancient Gauls (the people of Gallia, meaning, from Austria, France and Belgium), and the ancient Franks (of, both, France and Germany). According to Gedaliah ibn Jechia the Spaniard, in the name of Sefer Yuchasin (see: Gedaliah ibn Jechia, Shalshelet Ha-Kabbalah, Jerusalem 1962, p. 219; p. 228 in PDF), the descendants of Ashkenaz had also originally settled in what was then called Bohemia, which today is the present-day Czech Republic. These places, according to the Jerusalem Talmud (Megillah 1:9 [10a], were also called simply by the diocese „Germamia”. Germania, Germani, Germanica have all been used to refer to the group of peoples comprising the German Tribes, which include such peoples as Goths, whether Ostrogoths or Visigoths, Vandals and Franks, Burgundians, Alans, Langobards, Angles, Saxons, Jutes, Suebi and Alamanni. The entire region east of the Rhine River was known by the Romans as „Germania” (Germany).
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 91. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Mosk, Carl (2013). Nationalism and economic development in modern Eurasia. New York: Routledge. стр. 143. ISBN 978-0-415-60518-2. „In general the Ashkenazim originally came out of the Holy Roman Empire, speaking a version of German that incorporates Hebrew and Slavic words, Yiddish.” 
  4. ^ Jessica Mozersky, Risky Genes: fs, Breast Cancer and Jewish Identity, Routledge 2013 p. 140.: 'this research highlights the complex and multiple ways in which identity can be conceived of by Ashkenazi Jews.'
  5. ^ Ben-Sasson, Haim Hillel, et al (2007). „Germany.” Encyclopaedia Judaica. 2nd ed. Vol. 7. Detroit: Macmillan Reference USA. p. 518—546; here: p. 524.
  6. ^ Mosk 2013, стр. 143. „Encouraged to move out of the Holy Roman Empire as persecution of their communities intensified during the twelfth and thirteenth centuries, the Ashkenazim community increasingly gravitated toward Poland.”
  7. ^ Harshav, Benjamin (1999). The Meaning of Yiddish. Stanford: Stanford University Press. стр. 6. .. „From the fourteenth and certainly by the sixteenth century, the center of European Jewry had shifted to Poland, then … comprising the Grand Duchy of Lithuania (including today's Byelorussia), Crown Poland, Galicia, the Ukraine and stretching, at times, from the Baltic to the Black Sea, from the approaches to Berlin to a short distance from Moscow.”
  8. ^ Ben-Sasson, Haim Hillel, et al (2007). „Germany.” Encyclopaedia Judaica. 2nd ed. Vol. 7. Detroit: Macmillan Reference USA. p. 518—546; here: p. 526—528. „The cultural and intellectual reorientation of the Jewish minority was closely linked with its struggle for equal rights and social acceptance. While earlier generations had used solely the Yiddish and Hebrew languages among themselves, … the use of Yiddish was now gradually abandoned, and Hebrew was by and large reduced to liturgical usage” (p. 527).
  9. ^ Henry L. Feingold (1995). Bearing Witness: How America and Its Jews Responded to the Holocaust. Syracuse University Press. стр. 36. 
  10. ^ Hobsbawm, Eric (2002). Interesting Times: A Twentieth Century Life. Abacus Books. стр. 25. 
  11. ^ Glenda Abramson (ed.), Encyclopedia of Modern Jewish Culture, Routledge 2004 p. 20.
  12. ^ T. C. W. Blanning (ed.), The Oxford History of Modern Europe, Oxford University Press, 2000 pp. 147—148
  13. ^ Yaacov Ro'i, „Soviet Jewry from Identification to Identity”, in Eliezer Ben Rafael, Yosef Gorni, Yaacov Ro'i (eds.) Contemporary Jewries: Convergence and Divergence, BRILL 2003 p. 186.
  14. ^ Dov Katz, „Languages of the Diaspora”, in Mark Avrum Ehrlich (ed.), Encyclopedia of the Jewish Diaspora: Origins, Experiences, and Culture, Volume 1, ABC-CLIO 2008 pp. 193ff., p. 195.
  15. ^ „The Jewish Population of the World (2010)”. Jewish Virtual Library. , based on American Jewish Year Book. American Jewish Committee. Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 28. 05. 2016. 
  16. ^ „Ashkenazi Jews”. The Hebrew University of Jerusalem. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  17. ^ „First genetic mutation for colorectal cancer identified in Ashkenazi Jews”. The Gazette. Johns Hopkins University. 8. септембар 1997. Приступљено 24. 07. 2013. 
  18. ^ DellaPergola, Sergio (2008). „"Sephardic and Oriental" Jews in Israel and Countries: Migration, Social Change, and Identification”. Ур.: Peter Y. Medding. Sephardic Jewry and Mizrahi Jews. X11. Oxford University Press. стр. 3—42. . DellaPergola does not analyse or mention the Ashkenazi statistics, but the figure is implied by his rough estimate that in 2000, Oriental and Sephardic Jews constituted 26% of the population of world Jewry.
  19. ^ Focus on Genetic Screening Research edited by Sandra R. Pupecki P:58
  20. ^ Steve Pinker, film Hjernevask