Иако је био водећа личност протекционистичког крила Конзервативне странке Дизраелијеви односи са другим лидерима партије, нарочито са лордом Дербијем, били су често напети. Њихова политичка мишљења приближила су се тек 1850-их година. Од 1852. године Дизраелијева каријера је обележена ривалитетом са Вилијамом Гледстоном који је настојао да постане вођа Либералне странке. У овом сукобу велики значај за Дизраелија је имала подршка коју му је пружила краљица Викторија која није била наклоњена Гледстону од његовог првог премијерског мандата 1870-их година. Године 1876. Дизраели је ушао у друштво британских перова као гроф од Беконсфолда. Дизраели је био члан Доњег дома Британског парламента готово 40 година.
Пре и током политичке каријере Дизраели је био познат и као књижевни стваралац и значајна фигура ондашњег британског друштва. Ипак његови романи се не убрајају у класике викторијанске књижевности. Углавном је писао романсе као што су Сибил и Вивијан Греј.
Референце
^Aldous, Richard. "The Lion and the Unicorn", p. 133
^Pierpoint, Robert. "Kingsway"Notes and Queries, 26 August 1916, p. 170
Cesarani, David (2016). Disraeli: The Novel Politician. Yale UP..
Clausson, Nils. "Benjamin Disraeli, Sybil, or The Two." in. Handbook of the English Novel, 1830–1900. 2020. стр. 189—204. ed. by Martin Middeke and Monika Pietrzak-Franger. . online
Magnus, Sir Philip (септембар 1951). „Benjamin Disraeli.”. History Today. 1 (9): 23—30.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
Malchow, Howard LeRoy. Agitators and Promoters in the Age of Gladstone and Disraeli: A Biographical Dictionary of the Leaders of British Pressure Groups founded between 1865 and 1886 (2 vol 1983), includes thousands of activists.
Maurois, André (1927). Disraeli. Random House. (translated by Hamish Miles)
Miller, Henry. "Disraeli, Gladstone and the personification of party, 1868–80." in Miller, Politics personified (Manchester University Press, 2016).
Monypenny, William Flavelle and George Earle Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield (2 vol. London: John Murray, 1929), a famous classic; contains vol 1–4 and vol 5–6 of the original edition Life of Benjamin Disraeli volume 1 1804–1837, Volume 2 1837–1846, Volume 3 1846–1855, Volume 4 1855–1868, Volume 5 1868–1876, Volume 6 1876–1881. Vol 1 to 6 are available free from Google books: vol 1; vol 2; vol 3; vol 4; vol 5; and vol 6
Napton, Dani (2018). „Historical Romance and the Mythology of Charles I in D'Israeli, Scott and Disraeli.”. English Studies. 99 (2): 148—165..
Nicolay, Claire (2003). „The anxiety of 'Mosaic' influence: Thackeray, Disraeli, and Anglo‐Jewish assimilation in the 1840s.”. Nineteenth‐Century Contexts. 25 (2): 119—145..
Wohl, Anthony S. (1996). „"Ben JuJu": Representations of Disraeli's Jewishness in the victorian political cartoon”. Jewish History. 10 (2): 89—134. doi:10.1007/BF01650962.
Letters of Benjamin Disraeli. 10 vol edited by Michael W. Pharand, et al. (1982 to 2014), ending in 1868. online
Hicks, Geoff, et al. eds. Documents on Conservative Foreign Policy, 1852-1878 (2013), 550 documents excerpt
Partridge, Michael, and Richard Gaunt. Lives of Victorian Political Figures Part 1: Palmerston, Disraeli and Gladstone (4 vol. Pickering & Chatto. 2006) reprints 32 original pamphlets on Disraeli.
Temperley, Harold and L.M. Penson, eds. Foundations of British Foreign Policy: From Pitt (1792) to Salisbury (1902) (1938), primary sources. Foundations of British Foreign Policy(1938). 1938.
Henry, Edward (1978). Vincent, John, ур. Disraeli, Derby and the Conservative Party: Journals and memoirs of Edward Henry, Lord Stanley 1849–1869. Hassocks, Sussex.
Parry, Jonathan P. „Disraeli and England.”. Historical Journal. 2000: 699—728. JSTOR3020975.. .
Quinault, Roland (2006). „Gladstone and Disraeli: A Reappraisal of their Relationship.”. History. 91 (304): 557—576..
St. John, Ian. The Historiography of Gladstone and Disraeli (Anthem Press, 2016) 402 pp excerpt