Архимандрит Теодосије (Мељник)

Теодосије
(Мељник)
Лични подаци
Световно имеТеодор Ефимович Мељник
Датум рођења(1891-02-08)8. фебруар 1891.
Место рођењаКамјањец-Подиљски, Совјетски Савез
Датум смрти18. јул 1957.(1957-07-18) (66 год.)
Место смртиМанастир Високи Дечани, СФРЈ
ГробИверска капела на Новом гробљу у Београду
игуман Манастира Високи Дечани
Године1940—1957
НаследникМакарије (Поповић)

Теодосије (световно Теодор Ефимович Мељник; Камјањец-Подиљски, 8. фебруар 1891 — Манастир Високи Дечани, 18. јул 1957) био је истакнути архимандрит Српске православне цркве, игуман Манастира Дечана и духовник.

Биографија

Архимандрит Теодосије (Мељник) рођен је 8. фебруара 1891. године у Камјањцу Подиљском, у сељачкој породици.[1] По завршетку основне школе, као искушеник је ушао у Кијевско-печерску лавру. Године 1914. мобилисан је у активну војску и служио је у артиљерији. За време Првог светског рата 1914. године био је одликован Георгијевским крстовима другог, трећег и четвртог степена и Георгијевским ордењем.[2]

Године 1919. вратио се у Кијевско-печерску лавру. Исте године постао је келејник митрополита Антонија (Храповицкога), којег је цео живот поштовао као оца. Са њим је отишао у изгнанство.[3] Замонашен је 1921. године а потом и рукоположен у чин јерођакона а потом у чин јеромонаха. Од 1922. до 1940. био је помоћник ректора руске православне парохије у Сремским Карловцима, која је у суштини била кућна црква у митрополитским одајама.[4]

Произведен је у чин игумана 11. априла 1930. године, а 26. августа 1932. године уздигнут је у чин архимандрита. После смрти митрополита Антонија, неко време је био келејник митрополита Анастасија (Грибановскога).[1] Био је учесник Другог сведијаспорског сабора у Сремским Карловцима, 1938. године.

На хитну молбу патријарха српског Гаврила (Дожића), одређен је да помаже епископу Митрофану (Абрамову) за исповедника монашке школе у Манастири Високи Дечани. Године 1940. прелази под контролу Српске православне цркве и постаје игуман манастира Дечани.[5]

Током Другог светског рата несебично је спасавао Дечанску лавру од претње уништења од оружаних банди и остао њен игуман до своје смрти. Упокојио се 18. јула 1957. године у манастиру Високи Дечани. По тестаменту, сахрањен је у Иверској капели на Новом гробљу у Београду поред свог учитеља митрополита Антонија.[6]

Види још

Извори

  1. ^ а б Русије, Глас. „Глас Русије: Глас Русије: Дечани и Русија”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2024-10-05. 
  2. ^ Русије, Глас. „Глас Русије: Глас Русије: Дечани и Русија”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2024-10-05. 
  3. ^ Мељник. „Теодосије”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2024. г. Приступљено 05. 10. 2024. 
  4. ^ „Теодосије Мељник”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2024. г. Приступљено 05. 10. 2024. 
  5. ^ „Фонд Благо - Манастир Дечани”. www.blagofund.org. Приступљено 2024-10-05. 
  6. ^ „Фонд Благо - Манастир Дечани”. www.blagofund.org. Приступљено 2024-10-05. 

Спољашње везе