Антоније Анта Алексић (Панчево, Аустријско царство, 9. мај 1844 — Београд, 12. новембар 1893) српски је хидролог, војни географ, публициста и инжењерски официр.[1] Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичарске) од 17. фебруара 1874. године и почасни члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892. Радио је доста на хидрологији долинеМораве и Мачве.[2][3][4][5]
Живот
Рођен је у Панчеву, Аустријско царство, 1844.године. Школовао се у Аустрији, која је имала богато искуство у борби против поплава и успешном претварању мочварног земљишта у обрадиве површине. По завршеном школовању Алексић је настојао да своје знање стечено у Аустроугарском царству примени и у Србији, прво на примеру реке Мораве, а потом и Мачве.[6][7]
Дело
Као војни географ и картограф, направио је план околине Београда на основу сопствених снимака (1865-1866) које је начинио у размери 1:50.000.[8]
Такође је измерио и снимио долину реке Мораве, од Багрдана до Крушевца и направио план у размери 1:200.000.[9]
Један од његових првих радова о картографском развоју садржи расправу под називом Грађа за картографију и географију Србије, која је објавњана 1883. године у Годишњица Николе Чупића.
Био је први хидролог у Србији, који је после бављења сливом Мораве, 1879. године, у средиште свог интересовања ставио Мачву и током наредне деценије живота објавио већи број научних и публицистичких радова на ту тему. Алексић је у свом делу Мачва, дао посебан поглед на поплавне прилике са географском картом, из 1891.године,[10] уз који је сачинио и прву Хидрографску карту Мачве, за мелиорацију и хидротехничке сврхе. Мапа приказује вијугаве речне токове, меандре, мирне воде, мочваре и дренаже терене Мачве.[11]
Као и први и српски хидролози, проучавао је воде у марту, смештене дуж панонских река, Дунава, Саве и Тисе.
Антоније Алексић је својим радом дао значајан и изузетан допринос развоју хидрологије у Србији заједно са осталима који су му претходили, посебно са Јованом Стефановићем Виловским и Давидом Пешићем.
Библиографија
- 1865-1866: Plan okoline Beograda 1:50.000. Beograd
- 1876: Morava, njeno sadašnje stanje i mogućnost plovidbe, Glasnik Srpskog učenog društva
- 1882: Мачванска блатишта, Годишњица Николе Чупића, ІV (1882).
- 1883: Građa za kartografiju i geografiju Srbije" Godišnjica Nikola Čupić
- 1891: „Мачва са нарочитим погледом на поплавне прилике”, Гласник Српског ученог друштва, књ. 72 (1891).
- 1889: Удешавање Дрине за пловидбу. Кратак преглед радова који су до сада вршени на Дрини. Са картом доње Дрине, Београд 1889
Извори
- ^ „Антоније Алексић”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 28. 3. 2022.
- ^ Aleksić, A. (1876) Morava, njeno sadašnje stanje i mogućnost plovidbe. Glasnik Srpskog učenog društva, sv. XI, drugi odeljak
- ^ Aleksić, A. (1883) Građa za kartografiju i geografiju Srbije. Godišnjica Nikole Čupića, knj. V, str. 260-262
- ^ Aleksić, A. (1891) Mačva sa naročitim pogledom na poplavne prilike. Glasnik Srpskog učenog društva, kn. 72
- ^ Aleksić, A. (1882) Mačvanska blatišta. Godišnjica Nikole Čupića, 260-262
- ^ Никола Петровић, Из историје хидротехнике и грађевинарства, Београд 1960, 24
- ^ Р. Ј. Поповић, А. Вулетић, Регулација савске и дринске обале и заштита Мачве Европа и Срби (1804–1918). Подстицаји и искушења европске модерне (бр. 177031) и Од универзалних царстава ка националним државама. Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану (бр. 177030).
- ^ Aleksić, A. (1865-1866) Plan okoline Beograda 1:50.000. Beograd
- ^ 1876: Morava, njeno sadašnje stanje i mogućnost plovidbe (Morava, its Current Condition and Future Development of Navigation), Glasnik Srpskog učenog društva
- ^ Антоније Алексић, Мачва, Са посебним погледом на поплавне прилике са географском картом, ”, Гласник српског ученог друштва 72 (1890), 1–106
- ^ Б. Кнежевић, A. Ристић и Р. Поповић: Анта Алексић и његов рад на хидрологији Мораве и Мачве. Бгд. 1955 (Посебна издања. Хидротехнички институт „Инж. Јарослав Черни“, 3).
Литература
- Grčić, Mirko. "Development of Serbian cartography from the end of XVIII to the beginning of the XX century." Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, no. 67-2, 2019, pp. 21–52. DOI.org (Crossref).