Каноничност избора Антима за патријарха оспорио је папа Агапит I због преласка са једног трона на други (забрањено 15. правилом Првог васељенског сабора). Видевши претњу све већег утицаја монофизита на царском двору, папа је почетком 536. године дошао у Цариград и издејствовао од цара Јустинијана уклањање Антима са патријаршијског престола. Његово место је заузео Свети Мина[2].
У мају-јуну 536. године одржан је помесни сабор, који је у одсуству екскомуницирао Антима из цркве и лишио га светих тајни; ова одлука је потврђена царским едиктом 6. августа 536. године. После овога, царица Теодора га је скривала 12 година у тајној келији у својој палати. После царичине смрти, Антим се помирио са Јустинијаном и наставио да борави у царској палати до своје смрти[3].
Сачувани су само фрагменти Антимових списа, као и неколико његових писама монофизитским вођама.
