PROFILPELAJAR.COM

Андреј Рубљов
Андреј Рубљов
	Андреј Рубљов на руској поштанској марки
Лични подаци
Датум рођења	1360-е
Место рођења	Велика московска кнежевина,
Датум смрти	17. октобар 1428. (67/68 год.)
Место смрти	Андроников манастир,

Андреј Рубљов^[1] (рус. Андрей Рублёв,^[2] 1360 – 29. јануар 1430)^[3] био је значајни руски иконописац. Канонизован је као светитељ 1988.

Живот

Тачан датум његовог рођења није познат. Године око 1360. се узимају као вероватна година рођења, по томе што се у записима о његовој смрти (1430) помиње да је умро у дубокој старости, што је тада значило после 60-е године живота. Вероватно је живео у Тројици-Св. Сергијева лавра,^[4]^[5] код Москве, под Никоном Радоњешким, који је постао игуман после смрти Сергија Радоњешког 1392. Рубљов се први пут помиње 1405. године, када је украшавао иконе и фреске за Саборну цркву св. Благовести Московског Кремља, у друштву са Теофаном Грком и Прохором из Городца. Његово име је било последње на листи мајстора, као јуниор и по рангу и по годинама. Теофан је био значајан византијски мајстор, који се преселио у Русију и сматра се да је обучавао Рубљова.

Андреј Рубљов је постао монах пре 1405. и узео име Андреј. Живео је у манастиру Сергијевска лавра близу Москве у заједници сликара, међу којима су познати Теофан Грк и Прохор из Городеца. О овоме се зна, јер се његово име помиње у листи сликара икона и фресака у Благовештенском сабору у Москви. Име му је на дну листе, што значи да је тада био најмлађи и најмање искусан сликар у групи.

Писани записи сведоче да је 1408. сликао (заједно са Данилом Черним) зидове Успењске катедрале у Владимиру и 1425–1427. Катедралу Свете Тројице у Сергијевској лаври. После Данилове смрти, Андреј је у московском Андрониковом манастиру насликао фреске у Катедрали Спаситеља.

Умро је у Андрониковом манастиру 29. јануара 1430.

Уметност Андреја Рубљова

Године 1904, откривена је његова икона Света тројица Старога Завета (или Гостопримство Аврамово, настала вероватно око 1411) и тиме је почела епоха истраживања његовог дела. То је једино дело које му се са сигурношћу може приписати. Данас је ова икона изложена у Третјаковској галерији у Москви.

Композиција иконе приказује сцену из Библије, када су три анђела посетили Сару и Аврама (1. књига Мојсијева 18,1-33). Рубљов се концентрисао на приказивање фигура три госта. Порука дела је многострука. То је, између осталог, апел за јединство у време сукоба међу кнезовима. У исто време, то је израз религијског јединства у тројству (Отац, Син, Свети дух).

Уметност Андреја Рубљова је комбинација две традиције: средњовековног манастирског аскетизма и класичне хармоније византијског сликарства. Ликови на његовим сликама су увек спокојни. Временом, начин на који је сликао, постао је идеал црквеног сликарства и иконосликарства.

На Стоглавом сабору (1551) иконографија Андреја Рубљова је проглашена за идеал у изради црквених слика. Црква га слави 4. јула.

Од године 1959. постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру.

Руски режисер Андреј Тарковски је 1966. направио филм Андреј Рубљов, делимично базиран на Андрејевом животу, који је својеврсни споменик овом уметнику.

Смрт и наслеђе

Рубљов је умро у Андрониковом манастиру између 1427. и 1430. Рубљовљев рад је утицао на многе уметнике, укључујући и Дионисија. Стоглави сабор (1551) прогласио је Рубљовљев стил икона као узор за црквено сликарство. Од 1959. године Музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру приказује његову и сродну уметност.

Руска православна црква канонизовала је Рубљова за свеца 1988. године, прослављајући његов празник 29. јануара^[6] и/или 4. јула.^[6]^[7]^[8]

Године 1966, Андреј Тарковски је снимио филм Андреј Рубљов, лабаво заснован на животу уметника. Ово је постао први (и можда једини) филм произведен у совјетској ери који је уметника третирао као светску историјску личност и хришћанство као аксиом историјског идентитета Русије^[9] током турбулентног периода у историји Русије.

Поштовање

29. јануар – обележавање годишњице његове смрти (Грчка православна црква)^[10]^[11]
12/13. јун – празник, Синаксија целог Андрониковог манастира (са Андроником, Савом, Александром, игуманима московским и иконописцем Данилом Црним)^[12]
4. јул – главни празник са списка „руских светитеља Москве и Владимира“ од Никодима (Кононова),
6. јул – Сабор свих светих Радоњешких
Синаксија свих светих Москве – покретни празник у недељу пре 26. августа (ROC)^[13]

Галерија

Рођење Исусово,^[14] 1405 (Катедрала Благовести, Московски Кремљ)
Крштење Исусово, 1405 (Катедрала Благовести, Москва)
Благовести, 1405 (Катедрала Благовести, Москва)
Верзија Богородице Владимирске, око 1405
Св Михаил, 1408 (Иконостас на Успенском сабору, Владимир)
Св Гаврило, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
Андреј Првозвани, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
Свети Григорије Богослов, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
Богородица из Десиса, 1408 (Успенски сабор, Владимир) Неки мисле да је ово дело Теофана Грка
Јован Богослов, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
Јован Крститељ, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
Спаситељ устоличен у славу, Христоса у величанству, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
Мучење пакла, 1408-1410 (Владимир)
Христ Искупитељ око 1410 (Третјаковска галерија, Москва)
Вазнесење, 1408 (Третјаковска галерија, Москва)
Апостол Павле, 1410-те (Третјаковска галерија, Москва)

Референце

^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Рубљов”. www.rts.rs. Приступљено 2022-05-30.
^ The Getty Union Artist Name List prefers "Rublyov", but "Rublev" is more commonly found.
^ "Venerable Andrew Rublev the Iconographer", Orthodox Church in America
^ Scott M. Kenworthy, The Heart of Russia: Trinity-Sergius, Monasticism, and Society after 1825. New York: Oxford University Press, 2010.
^ David B. Miller, Saint Sergius of Radonezh, His Trinity Monastery, and the Formation of Russian Identity. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2010.
^ ^а ^б „Saint Herman Calendar 2006”. Platina CA: Saint Herman of Alaska Brotherhood. 2006: 12, 56.
^ Church Calendar Архивирано 2006-07-21 на сајту Wayback Machine
^ „Moscow Patriarchate Glorifies Saints”, Orthodox America, IX (82), август 1988, Архивирано из оригинала 2008-07-05. г., Приступљено 2008-03-16
^ Hoberman, Jim. „Andrei Rublev”. The Criterion Collection. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г. Приступљено 2007-12-06.
^ „January 29, 2015. + Orthodox Calendar”. orthochristian.com. Приступљено 2022-07-16.
^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Ανδρέας Ρουμπλιόβ ο Εικονογράφος”. www.saint.gr. Приступљено 2022-07-16.
^ „АНДРЕЙ РУБЛЁВ”. www.pravenc.ru. Приступљено 2022-07-16.
^ „АНДРЕЙ РУБЛЕВ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-07-16.
^ Robinson 2009, стр. 111.

Литература

Andrei Rublev, a 1966 film by Andrei Tarkovsky loosely based on the painter's life.
Mikhail V. Alpatov, Andrey Rublev, Moscow: Iskusstvo, 1972.
Gabriel Bunge, The Rublev Trinity, transl. Andrew Louth, St. Vladimir's Seminary Press, Crestwood, New York, 2007.
Sergius Golubtsov, Voplosh’enie bogoslovskih idey v tvorchestve prepodobnogo Andreya Rubleva [The realization of theological ideas in creative works of Andrey Rublev]. Bogoslovskie trudy 22, 20–40, 1981.
Troitca Andreya Rubleva [The Trinity of Andrey Rublev], Gerold I. Vzdornov (ed.), Moscow: Iskusstvo 1989.
Viktor N. Lazarev, The Russian Icon: From Its Origins to the Sixteenth Century, Gerold I. Vzdornov (ed.). Collegeville, MN: Liturgical Press, 1997.
Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon in Cultural Context, The Trinity-Sergius Lavr in Russian History and Culture: Readings in Russian Religious Culture, vol. 3, ed. Deacon Vladimir Tsurikov, (Jordanville, NY: Holy Trinity Seminary Press, 2006), 99-122.(See on-line at phslavic.com)
Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon: Problems of Meaning, Intertextuality, and Transmission, Symposion: A Journal of Russian (Religious) Thought, ed. Roy Robson, 7-12 (2002–2007), 15-46 (See on-line at www.phslavic.com)
Konrad Onasch, Das Problem des Lichtes in der Ikonomalerei Andrej Rublevs. Zur 600–Jahrfeier des grossen russischen Malers, vol. 28. Berlin: Berliner byzantinische Arbeiten, 1962.
Konrad Onasch, Das Gedankenmodell des byzantisch–slawischen Kirchenbaus. In Tausend Jahre Christentum in Russland, Karl Christian Felmy et al. (eds.), 539–543. Go¨ ttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, 1988.
Eugeny N. Trubetskoi, Russkaya ikonopis'. Umozrenie w kraskah. Wopros o smysle vizni w drewnerusskoj religioznoj viwopisi [Russian icon painting. Colourful contemplation. Question of the meaning of life in early Russian religious painting], Moscow: Beliy Gorod, 2003 [1916].
Georgij Yu. Somov, Semiotic systemity of visual artworks: Case study of The Holy Trinity by Rublev Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011), Semiotica 166 (1/4), 1-79, 2007.
Allen, O. Wesley Jr. (2009). „Luke”. Ур.: Petersen, David L.; O'Day, Gail R. Theological Bible Commentary. Westminster John Knox Press. ISBN 9781611640304.
Aune, David E., ур. (2001). The Gospel of Matthew in current study. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4673-0.
Aune, David E. (1988). The New Testament in its literary environment. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-25018-8.
Balch, David L. (2003). „Luke”. Ур.: Dunn, James D. G.; Rogerson, John William. Eerdmans Commentary on the Bible. Eerdmans. ISBN 9780802837110.
Beaton, Richard C. (2005). „How Matthew Writes”. Ур.: Bockmuehl, Markus; Hagner, Donald A. The Written Gospel. Oxford University Press. ISBN 978-0-521-83285-4.
Boring, M. Eugene (2012). An Introduction to the New Testament: History, Literature, Theology. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664255923.
Brown, R.E. (1977). The Birth of the Messiah: A Commentary on the Infancy Narratives in Matthew and Luke. Doubleday & Company.
Powell, Mark Allan (1989). What Are They Saying About Luke?. Paulist Press. ISBN 9780809131112.
Robinson, Bernard P. (2009). „Matthew's Nativity Stories: Historical and Theological Questions for Today's Readers”. Ур.: Corley, Jeremy. New Perspectives on the Nativity. Bloomsbury. ISBN 9780567613790.