Анатолиј Вјачеславович Лебед је рођен 10. мај1963. у граду Валга у Естонији. Његов отац Вјачеслав Андрејевич Лебед је учествовао у Стаљинградској бици, што је пресудно утицало да се и Анатолиј определи за војну каријеру. Војни рок је служио 1981. године у Литванији и Казашкој Совјетској Социјалистичкој Републици. Прошао је Војну ваздухопловно-техничку школу Ломоносов и постао дипломирани инжењер летења 1986. године.
Комеморативна поштанска марта са ликом потпуковника Лебеда (2018)
Из активне у резервну службу је прешао 1994. године, када је наставио да ради при добротворном фонду за ветеране рата у Авганистану. Заједно са групом руских добровољаца је отишао на Косово и Метохију, где се борио у саставу 549. моторизоване бригаде Војске Југославије.[1] Иако нема много података о његовом ангажману, добровољац Алберт Андијев га је овако описао:
Било је занимљиво пратити њега у ситуацијама ван борбе. Могао сам да приметим како нешто ради са цвећем или се слика. (...) Био је тврд на језику, није имао никакав праг толеранције у односу са надређенима. Оно што је требало да каже, увек је рекао. Зато није био омиљен у команди. У борбу је ишао првенствено са момцима који су били на одслужењу војног рока. Он је био борац, водио тимове, никад није био у пословима штапског пискарала.
Лебед је са учествовао у инвазији на Дагестан, где одлази 1999. године у саставу комбиноване милиције, коју снабдева сопственом опремом. У време Другог чеченског рата, пријављује се за обнову професионалне војне службе и у октобру 1999. године потписује нови уговор са Министарством одбране. Учествовао је у преко 10 операција у Чеченији од 1999. до 2007. године.
На једном задатку 2003. године, нагазио је на мину што је довело до тога да му нога буде ампутирана. Одбио је да напусти војну службу и наставио да изводи падобранске скокове. Поново је рањен 24. јануара2005. године при једној антитерористичкој патроли.
.jpg){kind=small}
