Ана Васиљевна (рус. Анна Васильевна; 1393 — август 1417) била је византијска царица, односно прва супруга Јована VΙΙΙ Палеолога.
Брак
Ана је била ћерка московског кнеза Василија Ι и Софије, ћерке литванског кнеза Витолда. Василије је обежао цару Јовану руку своје кћери већ 1411. године, али је она тада била исувише млада. Због тога су сачекали да напуни четрнаест година. У Цариград је стигла 1414. године. Византијски историчар Дука наводи да је руска принцеза добила име Ана тек приликом удаје за Јована што значи да се до тада другачије знала. Међутим, у историјским изворима није наведено њено прво име. У Византији је постојао обичај да стране принцезе приликом удаје за византијског цара добију и византијско име.
Брак Јована и Ане дозволио је Византинцима да већ у пролеће следеће године затраже помоћ у житу од пољског краља Владислава V Јагелонца. Владислав је био рођак литванског кнеза тј. Аниног деде по мајци. Византијски извори називали су Ану „Царица Рускиња“.
Смрт
Брак Ане и Јована није дуго потрајао. Ана је августа 1417. године преминула од последица куге. Имала је око двадесет и четири године. Сахрањена је у манастиру Константина Липса. У време Анине смрти Јован није био у Цариграду већ се налазио у мисији на Пелопонезу. Током њиховог кратког брака Јован је често био одсутан те супружници нису провели пуно времена заједно. Према речима историчара Дуке, Анина смрт потресла је цео Цариград чији су грађани заволели младу руску принцезу. Јован је удовац остао три године након чега се оженио Софијом од Монферата.
Породично стабло
Извори
- Политикин забавник број 2758
