Представљен је 2000. године на сајму аутомобила у Торину, заменившти тако моделе 145 и 146. Заснован је на платформи коју је користио већи Алфин модел 156, представљен три године раније.
147-ица је, захваљујући дизајнерима Валтеру де Силви и Волфгангу Егеру, освојила велике похвале за дизајн и стајлинг. Производио се са троје и петоро врата у хечбек верзији. Код верзије са петоро врата, ручице задњих врата скривене су код ц-стуба. Неки модели су имали ознаку Selespeed, то је значило да се ради о верзији са електрохидрауличним мануелним мењачем, који има све особине аутоматског са командама за промену брзине на волану.[2]
Крајем 2004. године је урађен редизајн, тада 147-ица добија нове моторе, спољни изглед је значајно усклађен са новим Алфиним моделима, задњи фарови су повећани, побољшани су нивои опреме као и коефицијент отпора. Иако је имао предње и бочне ваздушне јастуке и електронску контролу стабилности, Алфа Ромео 147 је 2001. године на Euro NCAP креш тестовима добио три од максималних пет звездица за безбедност.[3]
Моторе које је користио су били, бензински од 1.6 TS (105 и 120 КС), 2.0 TS (150 КС) и 3.2 GTA (250 КС) и дизел-мотори од 1.9 JTD (100 и 115 КС) и 1.9 JTD M-Jet (120, 140, 150 и 170 КС).[4]
Модел је био у производњи десет година што га чини једним од најдуговечнијих малих породичних аутомобила који се продавао у Европи у тренутку када је замењен ђулијетом крајем маја2010. године. Било је укупно произведено око 580.000 возила.[5]
