Алпака (легура)

Чешаљ за косу начињен од алпаке (немачког сребра), 1984

Алпака то јест алпака-сребро,[1] заједнички је назив за металну легуру, комбинацију металабакра, никла и каткад других метала, као што су цинк, калај, олово и кадмијум. Такође, легура се назива никл-сребро, немачко сребро,[2] Аргентан,[2] ново сребро,[2] никлов месинг,[3] албата,[4] електрум[5] и пактонг. Легура се користи у разним комерцијалним производима, као и у техничкој индустрији. Уобичајена формулација је 60% бакар, 20% никл и 20% цинк.[6]

Порекло

Алпака је први пут произведена и употребљена у Кини, као замена за чисто сребро. Донесена је у Европу, уз робу с којом се у 19. веку трговало, и нашла се на тржишту под кинеским називом пактонг, или, како је у Европи названа, бели бакар. Током 19. века, неколико немачких компанија покренуло је производњу сличних легура, а 1823. одржано је такмичење у циљу откривања која од постојећих легура најбоље имитира сребро.

Технолошка унапређења поступка

Немачки произвођач Берндорф први је производио и продавао никл-сребро под називом Алпака-сребро, и тај назив постао је најчешће коришћен у Европи. Године 1840, развијен је поступак са електро-плочама, што је омогућило фино наношење металних превлака на металне али и неметалне објекте, а то је алпака-сребру отворило врата за многа нова тржишта. Слична легура се производи у САД, али њен састав је 75% бакра и 25% никла, а назива се бакар-никл.

Примена

Дуги низ година алпака је била састојак неколико европских монета (ковани новац), укључујући португалски ескудо и немачку марку. Са преласком на евро, те кованице су повучене из оптицаја. Алпака-сребро се може наћи у разним компонентама за бродове, јер је отпорна на влагу и корозију. Користи се и као комбинација метала у електричним постројењима. Алпака-сребро се често налази у музичким инструментима: саксофони израђени од никл-сребра имају врло снажан звук, а обое и кларинети обавезно имају делове од алпака-сребра. Никл-сребро је корисно и стога што му није потребно лакирање, те је најчешћи материјал за кључеве. Због своје визуелне сличности алпака се често користи као јефтинија замена правог сребра, нпр. у производњи бижутерије. Његова нерађајућа површина чини да се производи лако чисте - довољан је сок од лимуна или благи сапун да отклони било какве флеке.

Основне врсте

  • Никлово сребро 60% Cu 20% Ni 20% Zn
  • Никлово сребро А 62% Cu 33% Ni 5% Zn
  • Немачко сребро 46% Cu 20% Ni 34% Zn
  • Кинеско сребро 65% Cu 13% Ni 20% Sn 2% Ag[7]

Отровност

Према Мерковом приручнику при дужем додиру бакарних легура и киселе хране може доћи до растварања бакра, који делује отровно, те у случају продужене изложености може довести до цирозе јетре.

Референце

  1. ^ Marks of Berndorf Metalware Factory in Austria - Marks of Alpacca and Alpacca-Silver II Products: an article for ASCAS - Association of Small Collectors of Antique Silver website. Ascasonline.org. Приступљено 2013-12-19.
  2. ^ а б в Principles of Metallurgy. стр. 62. ISBN 978-1-4400-5699-4. 
  3. ^ Gayle, Margot; Look, David W.; Waite, John G. (април 1993). Metals in America's Historic Buildings: Uses and Preservation Treatments, Pt. 1, A Historical Survey of Metals, Pt. 2, Deterioration and Methods of Preserving Metals. стр. 35. ISBN 978-0-16-061655-6. 
  4. ^ Oxford English Dictionary
  5. ^ „Discussion about the use of terms 'Electrum', 'German silver' and 'Nickel silver' for drawing instruments”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2020. г. Приступљено 15. 03. 2018. 
  6. ^ Tim McCreight, The Complete Metalsmith.
  7. ^ Knuth,B.G. Jewelers Resource/Spravočnik jovelira,Omsk 2008,pp. 58

Литература

Спољашње везе