Акад је дао име акадском језику, што потиче од израза akkadû („на језику Акада“) кориштеног у старовавионском периоду како би се означиле семитске верзије сумерских текстова.
Историја
Најраније спомињање Акада датира у доба Саргона (23. вијек п. н. е.). Док се Саргон традиционално сматра првим владаром заједничког краљевства Акада и Сумера, новија открића сугеришу како је сумерска експанзија почела под ранијим краљем Лугал-Заге-Сијем од Урука. Саргон је међутим проширио тај процес, освјајући многе сусједне области и створивши краљевство које се простирало све до Средоземног мора и Анадолије. Недавна проучавања показују како су најранији познати преци Акађана била скитска ратничка племена. Недавни археолошки налази на Балкану показују плочице с клинастим писмом сличним сумерском (такође предсумерском), тако сугеришући предсумерски језик и писмо, који се данас називају акадским (Акад је древно име за Вавилонију), те што такође сугерира да су Сумер утицали ратници из Скитије.
У каснијој вавилонској литератури Акад, заједно с називом Сумер, долази као краљевска титула на сумерскомlugal Kengi (ki) Uru (ki) или акадскомšŠar māt ŠŠumeri u Akkadi, што значи "краљ Сумера и Акада", односно "краљ Вавилоније".
Израз Агад вјероватно долази из сумерског језика, појављујући се нпр. у Сумерском попису краљева, а касније у асиро-вавилонској семтиској форми Akkadû ("припада Акаду") што се вјероватно извело од Агад.
Могуће је да назив Ага-д значи „Ватрена круна“[2] као алузија на Иштар, "бриљантну богињу", чији је култ врло рано постојао у Акаду. На то сугеришу записи Набонида, чији запис[3] спомиње како се обожавање богиње Иштар касније замијенилом обожавањем богиње Инана, чије је олтар био у Сипару. Такође је значајно да су постојала два града имена Сипар, један под заштитом сунчевог бога Шамаша, други под Инана, што сугерише на блискост Сипара и Акада. Једна теорија (из 1911) тврди да је Акад био насупрот Сипара на лијевој обали Еуфрата, те да је вјероватно најстарији дио града Сипар.
