Назив „Загрос“ потичеод иранског народа Загартијанаца (Сагартијанаца) који су насељавали планински масив од језера Ван до обала Макрана. Друго објашњење је да термин потиче од грчке речи „Загреус“ (Олујно) или авестанске ријечи „За-г'р'“ (Велика планина) сматра се погрешним. Пре описа старих Грка Загрос је називан „Планином са гвозденим врховима“ (перс. اوپاریگی سهنه).
Геологија
Топографска карта Ирана: Загрос се налази на на западу земљеРланински масив Загрос (сателитски снимак, септембар 1992.[4])
Планински масив Загрос је орогенеза, ланчаних планина настала ендогеним процесима набора услед деловања евроазијске и арапскелитосферне плоче.[5] Недавна истраживања у помоћу ГПС-ау Ирану[6] показала су да је судар две литосферне плоче и даље активан што доводи до деформације, посебно у планинама Загрос и Алборз. Релативно густа иранска ГПС мрежа[7] у планинама Загроса показала је велике резултате деформације; око 10 mm годишње у југоисточном делу, и око 5 mm годишње у северозападном делу масива. Према наведеним истраживањима се може закључити да је судар плоча неравномеран, односно да постоје две различите зоне судара литосферних плоча чија граница се налази у близини града Казеруна. Притисци на земљину кору услијед судара плоча изазивају често преламање слојева седиментних стена. Накнадне ерозије су одстраниле мекше стене док су оставиле тврђе стене попут кречњака и доломита (стене сличне кречњаку која садржи калцијум и магнезијум). Ова различита ерозија створила је паралелне облике обронака Загроса. Околина и тектонска историја стена су биле погодне за прикупљање фосилних горива па подручје Загроса има важност за нафтну индустрију Персијског залива.
Планински масив Загрос подељен је на бројне планинске ланце који се пружају упоредо у размацима од 10 до 250 km, а настали су у исто доба као и Алпи у Европи. Главна налазишта нафте у Ирану налазе се по средини западног планинског ланца. На јужним деловима масива уз покрајину Фарс налазе се нешто нижи врхови који досежу надморску висину до 4000 m, а садрже кречњачке стене богате морским фосилима.
Масив Кухруд протеже се око 300 km на исток паралелно уз Загрос, а између два планинска ланца налази се густо насељено подручје релативно велике надморске висине где влада умерена клима. Реке се у том подручју уливају у слана језера, а долине кроз које протичу чине плодне пољопривредне површине. Слане куполе и слани ледењаци су чести у планинама Загрос. Слане куполе су важне за експлоатацију нафте, јер непробојна со често везује петролеј испод наслага стена.
Клима
Ова планина садржи неколико екосистема. Међу њима су проминентне области шума и шумских степа са семиаридном климом. Према дефиницији Светске фондације за природу која се користи у њиховом претраживачу дивљине, специфични копнени екорегион средишње и високе планинске области су Загросне планинске шумске степе (PA0446). Годишње падавине су у опсегу од 400—800 mm (16—31 in) и падају углавном током зиме и пролећа. Зиме су оштре, са ниским температурама, које су често испод −25 °C (−13 °F). Овај регион испољава континенталне варијације медитеранског климатског обрасца, са снежним зимама и благим, кишним пролећима, чему следе сува лета и пролећа.[8]
^Journal of Geodesy: GPS network monitors the Arabia-Eurasia collision deformation in Iran, broj 77., 2003.. стр. 411—422.
^Journal of the Geological Society: Active deformation within the Zagros Mountains deduced from GPS measurements, autori: K. Hessami, F. Nilforoushan i C. J. Talbot, London, broj 163., 2006.. стр. 143—148.
^Frey, W.; Probst, W. (1986). Kurschner, Harald, ур. „A synopsis of the vegetation in Iran”. Contributions to the vegetation of Southwest Asia. Wiesbaden, Germany: L. Reichert: 9—43. ISBN978-3-88226-297-1.
Avci, Murat (2007). „"Noah's Ark": its relationship to the Telçeker earthflow, Mount Ararat, Eastern Turkey”. Bulletin of Engineering Geology and the Environment. 66 (3): 377—380. doi:10.1007/s10064-007-0084-3.
