Административна организација Смедерева

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу Банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ, а потом и СФРЈ, подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала град Смедерево (насеље Смедерево и њему припадајућа насеља – данашња приградска насеља) и још 7 општина.

Административна подела Смедеревске области (1945–1964)

Град Смедерево са припадајућим насељима (данашња приградска насеља)

Смедерево

Општина Колари са припадајућим насељима

Колари

Општина Мала Крсна са припадајућим насељима

Мала Крсна

Општина Сараорци са припадајућим насељима

Сараорци

Општина Азања са припадајућим насељима

Азања (сада припада општини Смедеревска Паланка)

Општина Велика Плана са припадајућим насељима

Велика Плана

Општина Смедеревска Паланка са припадајућим насељима

Смедеревска Паланка

Општина Младеновац (сада припада граду Београду) са припадајућим насељима

Младеновац

Након 1964. године, и нове територијалне реорганизације, промењене су границе општина, а Смедерево постаје седиште новоформираног Подунавског региона, које је обухватало дотадашње облати са седиштима у Смедереву и Пожаревцу. Ова територијална организација важила је до децембра 1991, када је ступила на снагу подела Републике Србије на округе (која важи и данас). Смедерево је постало седиште Подунавског округа, који осим града Смедерева обухвата и општине општине Велика Плана и Смедеревска Паланка.

Тренутна административна структура