Џеки Чен

Џеки Чен
Џеки Чен 2016.
Датум рођења(1954-04-07)7. април 1954.
Место рођењаХонгконг, Уједињено Краљевство
Веб-сајтwww.jackiechan.com

Џеки Чен (енгл. Jackie Chan; Хонгконг, 7. април 1954) кинески је мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент, поп певач и сценариста. Чен је такође и поп певач који је снимио 20-ак албума од 1984. године. Пева на различитим језицима — енглески, мандарински и јапански. Има звезду на Хонгконшкој авенији звезда и Холивудској стази славних.

Ченови ставови о политици Хонгконга постепено су се померили са продемократског става 1990-их на пропекиншки став од 2010-их. Од 2013.[1] је прокинески политичар, након што је у два мандата био делегат Кинеске народне политичке консултативне конференције, кинеског политичког саветодавног тела[2][3][4] а 2021. је изразио жељу да се придружи Комунистичкој партији Кине.[5][6]

Џеки Чен је добар део свог живота посветио добротворним циљевима. Тако је од 2004. године и „добровољни амбасадор УНИЦЕФ-а“. Исте је године успео у Хонгконг донети изложбу United Buddy Bears, која је у међувремену постала позната у целом свету. На овом догађају је било скупљено 400.000 евра у корист УНИЦЕФ-а и још две организације за помоћ деци.

Паркур покрет је такође инспирисан Ченовим опусом.[7][8] Воштана фигура Џекија Чена откривена је у музеју Мадаме Тисо у Њујорку 2020.[9][10]

Биографија

Чае је рођен 7. априла 1954. у британском Хонг Конгу, под именом Чен Конг-Санг у породици Чарлса и Ли-Ли Чена, политичких избеглица, који су се преселили због последица Кинеског грађанског рата. Отприлике 1937. године, Ченов отац Фанг Даолонг накратко је радио као тајни агент за генерал-потпуковника Даи Лија, главног шпијуна у Кини.[11] Због страха да ће га комунистичка влада ухапсити, Ченов отац је побегао у британски Хонг Конг 1940-их и променио презиме из Фанг у Чен. Чен је било презиме његове жене Чен Ли-Ли. Чен је открио идентитет свог оца и променио је кинеско име у Фанг Шилонг (房仕龍) у касним 1990-им, име би му било названо према родословној књизи његовог сродника. Ченова породица потиче из налазе се у Вухуа, Анхуеј.[12][13][14][15]

Чен је неколико формативних година провео у резиденцији француског конзула, у британском Хонг Конгу, док је његов отац тамо радио као кувар.[16] Похађао је основну школу Нах-Хва на острву Хонг Конг, где је пао прву годину, након чега су га родитељи исписали из пкоке. Током 1960, његов отац је емигрирао у Канберу, Аустралију, да би радио као главни кувар у америчкој амбасади, а Чен је послат на Кинеску драмску академију, Пекиншку оперску школу коју води мајстор Ју Џим-јуен.[16][17] Чен је ригорозно тренирао следећу деценију и истицао се вештином у борилачким вештинама и акробацијама.[18] На крају је постао део Седам малих богатстава, групе за извођење коју су чинили најбољи ученици школе, стекавши уметничко име Јуен Ло (元樓) у знак поштовања према свом ментору. Чен је постао близак пријатељ са колегама члановима групе Самом Хунгом и Јуен Биаом, а њих тројица су касније постали познати као Три брата или Три змаја.[19] Након што је ушао у филмску индустрију, Чен је заједно са Семом Хунгом добио прилику да тренира хапкидо код великог мајстора Јин Пал Кима, а Чен је на крају стекао црни појас.[20] Као борилачки уметник, Чен је такође био вешт у више облика кунг-фуа.[21] Такође је познато да је тренирао друге борилачке вештине као што су карате, џудо, теквондо и џит кундо.

Чен се придружио родитељима у Канбери у Аустралији 1971. године, где је накратко похађао Диксон колеџ и радио као грађевински радник.[22] Грађевинац по имену Џек узео је Чена под своје окриље, чиме је Чен добио надимак „Мали Џек“, што је касније скраћено у „Џеки“ и остало његов надимак.[23][24]

Филмска каријера

1962–1975: Прва појављивања

Своју филмску каријеру започео је малим улогама, када је имао пет година. Са осам година, појавио се са неким од својих колега "Мала срећа" у филму Big and Little Wong Tin Bar (1962) са Ли Ли-Хуом који је играо његову мајку. Следеће године, појавио се у додацима у филмовима Јен Чуна из 1964. Liang Shan Po and Chu Ying Tai и остварио је малу улогу у филму краља Хуа из 1966. Come Drink with Me.[25] Током 1971, након што је био ангажован као статиста у другом кунг-фу филму, Додир зена, Чен је потписао уговор са Чу Муовом компанијом Great Earth Film Company.[26]

Чен се појавио у филму Бруса Лија Fist of Fury (1972), и као статиста и као каскадер за лик антагонисте у филму (које је тумачио Рики Хашимото ).[27][28] Чен се поново појавио у другом филму Бруса Лија, У змајевом гнезду (1973), у улози малолетног послушника. Само Хунг је помогао Чену да добије мање улоге у оба филма Брус Лија.[29] Чен је такође радио као кореограф борилачких вештина у филму The Young Dragons (1974) Џона Вуа.[28]

1976–1980: Прве главне улоге

Године 1976. Џеки Чен је примио телеграм од Вилија Чена, филмског продуцента из хонгконшке филмске индустрије који је био импресиониран Ченовим радом на каскадерској кореографији. Вили Чен му је понудио глумачку улогу у филму који је режирао Ло Веј. Ло је видео Ченов наступ у филму Џона Вуа Hand of Death (1976) и планирао је да његов ангажман испланира га по узору на улогу Бруса Лија у филму New Fist of Fury.[30] Његово уметничко име је промењено у 成龍 (буквално „постати змај“)[31][32] да би се нагласила његова сличност са Брусом Лијем, чије је уметничко име значило „Ли мали змај “ на кинеском. (Имајте на уму да се „змај“ у Лијевом имену односи на годину рођења, која је била година змаја по кинеском зодијаку). Филм је био неуспешан јер Чен није био навикнут на Лијев стил борилачких вештина. Упркос неуспеху филма, Ло Веј је наставио да продуцира филмове са сличним темама, али са нешто више успеха на благајнама.[33]

Ченов први велики напредак био је филм Snake in the Eagle's Shadow из 1978. године, снимљен док је био ангажован од стране Seasonal Film Corporation под уговором о две слике. [34] Режисер Јуен Ву-Пинг дозволио је Чену потпуну слободу у каскадерском раду. Филм је успоставио комични кунг фу жанр и показао се освежавајућим за публику у Хонг Конгу.[35] Исте године, Чен је затим глумио у Drunken Master, што га је коначно довело до мејнстрим успеха.[36]

Потом је био режисер и координатор каскада на филмовима Half a Loaf of Kung Fu и Spiritual Kung Fu.[37] Чен је у овом периоду режирао свој први филм у филму Тhe Fearless Hyena. Када је Вили Чен напустио компанију, саветовао је Џекија да сам одлучи да ли ће остати са Ло Вејем или не. Током снимања филма Fearless Hyena Part II, Чен је раскинуо уговор и придружио се продуцентској кући Golden Harvest, што је навело Лоа да уцењује Чена интервенцијом тријада. Спор је решен уз помоћ колеге глумца и редитеља Џимија Ванг Јуа, дозвољавајући Чену да ради са Golden Harvest.[38]

1980–1987: Комерцијални успех у жанру акционе комедије

Вили Чен је постао Џекијев лични менаџер и добар пријатељ, што је био преко 30 година. Био је кљуЧен у развијању Ченове међународне каријере, почевши од његових првих продора у америчку филмску индустрију 1980-их. Његов први холивудски филм био је The Big Brawl 1980.[39][40] Чен је потом играо мању улогу у филму The Cannonball Run 1981. године, који је зарадио преко 100 милиона долара широм света.[41] Упркос томе што га је северноамеричка публика углавном игнорисала дававши пажњу афирмисаним америчким глумцима као што су Берт Рејнолдс, Чен је био импресиониран изводима приказаним на одјавним шпицама и касније их је стално укључивао у филмове које је радио.

Након комерцијалног неуспеха филма The Protector 1985. године, Чен је привремено одустао од покушаја да се пробије на америчко тржиште, и ставио је у фокус кинематографију Хонг Конга.[42]

По повратку у Хонг Конг, Ченови филмови су почели да допиру до веће публике у источној Азији, са раним успесима на уносном јапанском тржишту укључујући филмове: Drunken Master, The Young Master (1980) и Dragon Lord (1982).[43] The Young Master је оборио све раније рекорде на благајнама које је поставио Брус Ли и Џек Чен је постао главна звезда хонгконшког биоскопа. Са Господаром змајева, почео је да експериментише са сложеним секвенцама каскадерских радњи,[44] укључујући последњу сцену борбе у којој изводи различите вратоломије, укључујући и ону у којој се скаче из поткровља.[45]

Чен је продуцирао бројне акционе комедије са својим школским пријатељима Самом Хунгом и Јуен Бјао. Њих тројица су први пут заједно глумили 1983. у Пројекту А , који је увео опасан стил борилачких вештина, који му је донео награду за најбољи осмиљену акционе сцене на трећој годишњој додели филмских награда у Хонг Конгу.[46] Током наредне две године, „Три брата“ су се појавила у Wheels on Meals и оригиналној трилогији Lucky Stars.[47][48] Чен је 1985. снимио први филм Police Story, криминалистичко-акциони филм у којем је Чен изводио бројне опасне вратоломије. Филм је освојио награду за најбољи филм на додели филмских награда у Хонг Конгу 1986 .[49] Године 1986, Чен је играо лик налик Индијани Џоунсу, у филму Божји оклоп. Филм је до тог тренутка био Ченов највећи успех на домаћим благајнама, и донео је преко 35 ХК$ милиона зараде.[50]

1988–1998: Успешни филмски наставци и продор у Холивуду

Касних 1980-их и раних 1990-их, Чен је глумио у бројним успешним филмским наставцима.[51] Још један наставак, Police Story 4: First Strike, донео је више награда и забележио је успех на домаћим благајнама али није тако добро прошао на страним тржиштима.[52]

До средине 1990-их био је најпопуларнија звезда акционих филмова у Азији и Европи.[53] До јануара 1995. његови филмови су зарадили преко 70 милиона долара у Хонг Конгу и 415 милиона долара у Јапану, са више од 33 милиона продатих улазница у Француској, Њемачкој, Италији и Шпанији.[54][55][56] Поред међународног успеха, није био баш успешан у Северној Америци.[57] Упркос томе, средином 1990-их постојала је велико потражња за Џеки Ченовим филмовима путем VOD (Video on demand) у Северној Америци.[58]

Чен је поново покушавао да оствари продор у Холивуду 1990-их, али је одбио ране понуде да игра негативце у холивудским филмовима како би избегао да буде стереотипски кастован за будуће улоге. На пример, Силвестер Сталоне му је понудио улогу Сајмона Феникса, криминалца у футуристичком филму Разбијач. Чен је одбио и улогу је добио Весли Снајпс.[59]

Чен је коначно успео да успостави упориште на северноамеричком тржишту 1995. године са светским издањем филма Rumble in the Bronx, достигавши виралан успех у САД, што је била реткост за филмске звезде из Хонг Конга.[60] Ченов први велики блокбастер успех била је улогу у филму Гас до даске, у којем је глумио са Крисом Такером.[61] Гас до даске је зарадио 130 милиона долара само у САД.[62] Због улоге у овом филму је постао холивуска звезда, након чега је написао своју аутобиографију у сарадњи са Џефом Јангом под називом Ја сам Џеки Чен.

1999–2007: Слава у Холивуду и драматизација

Године 1998. Чен је урадио последњи филм за продуцентску кућу Golden Harvest, под насловом Who Am I?. Потом је продуцирао и глумио заједно са Шу Ки-јем у Gorgeous, романтичној комедији која се фокусирала на међуљудске дносе и садржала само неколико секвенци борилачких вештина.[63] Иако је Чен напустио Golden Harvest 1999. године, компанија је наставила да продуцира и дистрибуира два његова филма, Gorgeous (1999) и The Accidental Spy (2001). Чен је затим учествовао у стварању игре за PlayStation 2000. под називом Jackie Chan Stuntmaster, у игри је позајмио глас и изводио је снимање покрета. [64] Свој холивудски успех наставио је 2000. када се удружио са Овеном Вилсоном у вестерн акционој комедији Шангајско подне. Други део, Шангајски витезови је уследио 2003. године и такође је приказао његову прву сцену борбе са Дони Јеном.[65] Поново је глумио са Крисом Такером у филму Гас до даске 2 (2001), који је био успешнији од првог дела и филм је зарадио 346 милиона долара широм света.[66] Чен је експериментисао са употребом специјалних ефеката и сценама борбе током два наредна пројекта реализована у Холивуду: The Tuxedo (2002) и The Medallion (2003). Одва два филма нису остварила велики успех.[67] Чен се 2004. удружио се са Стивом Куганом у филму Пут око света за 80 дана, у основним цртама заснованом истоименом роману Жила Верна. Историчар филма Ендрју Вилис је 2004. изнео став да је Чен „можда“ „најпризнатија звезда на свету“.[68]

Упркос успеху филмова Гас до даске и Шангајско подне, Чен је постао фрустриран Холивудом због ограниченог спектра улога које је добијао и недостатка контроле над процесом снимања филмова.[69] Као реакцију на престанак рада компаније Golden Harvest 2003. године, Чен је покренуо сопствену филмску продукцијску компанију ЈCE Movies Limited (Jackie Chan Emperor Movies Limited) у сарадњи са Emperor Multimedia Group (EMG).[70] Његови филмови су од тада садржали све већи број драмских сцена, док су и даље били комерцијално успешни, као на пример: New Police Story (2004), The Myth (2005) и хит филм Rob-B-Hood (2006).[71][72][73]

Ченово следећи филм био је Гас до даске 3 у августу 2007. Зарадио је 255 милиона долара.[74] Међутим, у Хонг Конгу је филм зарадио само 3,5 милион ХК$ током првог викенда приказивања.[75]

2008 – данас: Нови експерименти и промена у глумачком стилу

Џеки Чен је на филму Забрањено краљевство (2008) први пут сарађивао са кинеским глумцем Џетом Лијем. Филм је имао велику употребу ефеката и жица.[76][77]

Чен је позајмио глас Мајмуну у Кунг-фу Панди (објављен у јуну 2008.).[78] Поред тога, помогао је Ентонију Сету на филм Wushu као саветодавац.[79]

Политички погледи и контроверзе

Кинеска влада је 2009. године именовала Чана за „амбасадора против дроге“. Активно је учествовао у кампањама против упоребе наркотика и подржавао је став и изјаву председника Ху Ђинтаоа да треба искоренити илегалне дроге, а њихове кориснике треба строго кажњавати. Године 2014., када је његов рођени син Џејси ухапшен због употребе канабиса, рекао је да је био „бесан“, „шокиран“, „сломљеног срца“ и „да се стиди“ свог сина. Такође је приметио: „Надам се да ће сви млади људи научити лекцију од Џејсија и да ће остати далеко од штете од дроге. Кажем Џејсију да мораш прихватити последице када урадиш нешто лоше“.[80]

Осамнаестог априла 2009, током панел дискусије на годишњем форуму Боао за Азију, Чен је поставио питање да ли је велика слобода добра или не.[81] Примећујући јаке тензије у Хонг Конгу и Тајвану, он је рекао: „Постепено почињем да осећам да ми Кинези треба да будемо контролисани. Ако нисмо под контролом, само ћемо радити оно што желимо“.[82][83] Ченови коментари изазвали су љутите одговоре неколико истакнутих личности на Тајвану и у Хонг Конгу.[84][85] Портпарол је касније рекао да је Чен мислио на слободу у филмској индустрији, а не у кинеском друштву у целини.[86]

У децембру 2012, Чан је изазвао огорчење када је критиковао Хонг Конг као „град протеста“, сугеришући да права демонстраната у Хонг Конгу треба да буду ограничена.[87] Истог месеца, у интервјуу за Пхоеник ТВ, Чен је изјавио да су Сједињене Америчке Државе „најкорумпиранија“ земља на свету,[88] што је разбеснело делове онлајн заједнице.[88][89] Други чланци су Ченове коментаре ставили у контекст његове каријере и живота у САД.[89][90]

Од 2013. до 2023. године, Чан је два пута био члан Кинеске политичке консултативне конференције.[91][92]

У априлу 2016, Чен је споменут у Панамским документима.[93] Иако Чен није оптужен да се бави незаконитим активностима сам по себи, наведено је да има до шест различитих офшор рачуна.[94]

Током 2019. је критиковао протесте против закона о екстрадицији у Хонг Конгу,[95] рекавши да се црвена застава са пет звездица поштује свуда широм света.[96]

Дискографија

Албуми

Година Назив Издавач
1984. Love Me
1984. Thank You
1985. A Boy's Life
1986. Shangrila
1986. Jackie Chan Sing Lung
1987. No Problem
1988. Jackie Chan
1992. First Time
1996. Dragon's Heart
2002. With All One's Heart

Компилације албума

  • The Best of Jackie Chan, (1988)
  • Hong Kong, My Love, (1988)
  • See You Again, (1989)
  • Jackie, (1989)
  • Giant Feelings, (1990)
  • Best of Movie Themes, (1995)
  • The Best of Jackie Chan, (1999)
  • Asian Pop Gold, (2000)
  • Jackie Chan Greatest Hits, (2005)

Званичне песме за филмове

  • Police Story 3, (1992)
  • Drunken Master 2, (1994)
  • Thunderbolt, (1995)
  • Mr. Nice Guy, (1997)
  • Mulan, (1998)
  • Rush Hour, (1998)
  • Who Am I?, (1998)
  • Gorgeous, (1999)
  • The Accidental Spy, (2001)
  • The Myth, (2005)
  • Rob - B - Hood, (2006)

Филмографија

Улоге Џеки Чен
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2023. Нинџа корњаче: Хаос Teenage Mutant Ninja Turtles: Mutant Mayhem Сплинтер (глас)
2019. Тајна змајевог печата Viy 2: Journey to China учитељ Ет Ал
2017. Странац The Foreigner Куан
2017. Лего Нинџаго филм The Lego Ninjago Movie Сенсеј Ву (глас)
2016. Кунг фу панда 3 Kung Fu Panda 3 Мајмун (глас)
2012. Кинески зодијак 12 CZ12 Џеки
2011. Кунг фу панда 2 Kung Fu Panda 2 Мајмун (глас)
2010. The Karate Kid
2010. Мали велики војник Little Big Soldier
2010. Шпијун из комшилука The Spy Next Door Боб
2008. Инцидент у Шинјуку Shinjuku Incident
2008. Кунг фу панда Kung Fu Panda Мајмун (глас)
2007. Гас до даске 3 Rush Hour 3 инспектор Ли
2006. Принудна дадиља Rob-B-Hood Sliper
2005. Мит The Myth
2004. Нова полицијска прича New Police Story
2004. Ефекат близанаца 2 The Twins Effect II
2004. Пут око света за 80 дана Around the World in 80 Days Paspartu/Lao Sing Снимљен по роману Пут око света за осамдесет дана
2003. Медаљон The Medallion
2003. Ефекат близанаца The Twins Effect
2003. Шангајски витезови Shanghai Knights Чон Ванг
2002. Тукседо The Tuxedo Џими Тонг
2001. Гас до даске 2 Rush Hour 2 инспектор Ли
2001. Случајни шпијун The Accidental Spy
2000. Шангајско подне Shanghai Noon Чон Ванг
1999. Краљ комедије King of Comedy
1999. Високи ризик Gorgeous
1998. Ко сам ја? Who Am I?
1998. Гас до даске Rush Hour инспектор Ли
1998. Господин добрица Mr. Nice Guy
1996. Полицијска прича 4-Први напад Police Story 4: First Strike
1996. True Masters: Black Dragon's)
1995. Као гром из ведра неба Thunderbolt (а. к. а Dead Heat)
1995. Гужва у Бронксу Rumble in the Bronx
1994. Drunken Master II (а. к. а The Legend of Drunken Master, 2000)
1993. Once a Cop , а. к. а Police Story V
1993. Crime Story , а. к. а Police Story IV and The New Police Story
1993. City Hunter
1992. Полицијска прича 3 Police Story 3 а. к. а Super Cop
1991. A Kid from Tibet
1991. Острво ватре Island of Fire (а. к. а The Burning Island)
1991. Twin Dragons (а. к. а Brother vs. Brother and When Dragons Collide)
1990. Божији оклоп 2: Операција Кондор Armour of God II: Operation Condor Џеки
1989. Miracles (а. к. а The Canton Godfather' and 'Black Dragon')
1988. Змајеви заувек Dragons Forever
1988. Полицијска прича 2 Police Story 2
1987. Пројекат А други део Project A Part II , а. к. а Project B
1986. Dirty Boys (а. к. а Naughty Boys)
1986. Божији оклоп Armour of God Џеки
1985. Полицијска прича Police Story
1985. Heart of Dragon
1985. Нинџа и лопов Ninja and the Thief (а. к. а Ninja Thunderbolt)
1985. Заштитник The Protector
1985. My Lucky Stars 2: Twinkle, Twinkle Lucky Stars
1985. My Lucky Stars
1984. Wheels on Meals
1984. Dragon Attack
1984. Pom Pom (а. к. а Motorcycle Cop 2)
1984. Two in a Black Belt
1983. Cannonball Run II
1983. The Fearless Hyena Part II
1983. Winners and Sinners (а. к. а Five Lucky Stars)
1983. Пројекат А Project A
1982. Dragon Lord
1982. Black Magic Wars
1982. Fantasy Mission Force
1981. The Cannonball Run
1980. The Big Brawl
1980. The Young Master
1979. Змајева песница Dragon Fist
1979. Fearless Hyena
1978. Snake & Crane Arts of Shaolin
1978. Змија у орловој сенци Snake in the Eagle's Shadow
1978. Spiritual Kung-Fu (а. к. а Karate Ghostbuster)
1978. Drunken Master
1978. Magnificent Bodyguards
1978. Half a Loaf of Kung Fu
1977. The 36 Crazy Fists
1977. To Kill with Intrigue
1976. The Killer Meteors
1976. Shaolin Wooden Men
1976. Countdown in Kung Fu
1976. New Fist of Fury / Fist of Fury 2
1976. Mr. Boo 2 : The Private Eyes
1975. All in the Family
1975. No End of Surprises
1974. Fists of the Double K
1974. The Golden Lotus
1974. Police Woman
1974. Supermen Against the Orient
1973. Facets of Love
1973. Eagle Shadow Fist
1973. У змајевом гнезду Enter the Dragon
1973. Attack of the Kung Fu Girls
1972. Lady Kung Fu
1972. Bruce Lee and I
1972. Fist of Fury
1971. Little Tiger of Canton
1966. Come Drink with Me
1964. The Story of Qin Xianglian
1962. Big and Little Wong Tin Bar

Референце

  1. ^ 姚润萍 (2013). „成龙拍桌子称"内地执法太不严" 现场一片沉寂”. 钱江晚报. Архивирано из оригинала 18. 1. 2022. г. Приступљено 10. 7. 2021 — преко 新华网. 
  2. ^ Chen, Heather (2020). „Here's Why Jackie Chan Is Really Unpopular in Hong Kong”. Vice. Приступљено 10. 7. 2021. 
  3. ^ Chen, Heather (2021). „Jackie Chan: Movie Star, Martial Artist – and Communist Party Member?”. Vice. Приступљено 5. 8. 2021. 
  4. ^ Davis, Rebecca (14. 7. 2021). „Jackie Chan Declares: 'I Want to Be a Chinese Communist Party Member'”. Variety. Приступљено 2021-09-08. 
  5. ^ „Martial arts star Jackie Chan wants to join the Chinese Communist Party, but China doesn't want him”. South China Morning Post. 13. 7. 2021. Приступљено 2022-09-07. 
  6. ^ „Jackie Chan wants to join the Chinese Communist Party”. Sky News. 16. 7. 2021. Приступљено 2022-09-07. 
  7. ^ Stratford, Elaine (2014). Geographies, Mobilities, and Rhythms over the Life-Course: Adventures in the Interval. Routledge. стр. 79. ISBN 978-1-135-11742-9. 
  8. ^ Hunt, Leon; Wing-Fai, Leung (2010). East Asian Cinemas: Exploring Transnational Connections on Film. I.B. Tauris. ISBN 978-0-85771-227-1. 
  9. ^ „Madame Tussauds New York Challenges Guests to 'Bring Their Drunken Feet' Pose for Instagramable Moment with Iconic New Figure Launch of Famous Actor and Martial Arts Master, Jackie Chan”. Madame Tussauds New York. 27. 1. 2020. Приступљено 4. 3. 2024. 
  10. ^ „Jackie Chan Gets His Own Wax Figure at Madame Tussauds in Time for Chinese New Year”. People. 28. 1. 2020. Приступљено 4. 3. 2024. 
  11. ^ 張婉婷 (director) (2003). Traces of a Dragon: Jackie Chan and His Lost Family (documentary). Архивирано из оригинала 2022-03-10. г. 
  12. ^ „成龙芜湖认亲首次见到同父兄弟 引当地轰动(图)”. 2013-09-03. Приступљено 2024-08-31. 
  13. ^ Corliss, Richard (17. 3. 2003). „A Family Lost and Found”. Time. ISSN 0040-781X. Приступљено 10. 7. 2021. 
  14. ^ Chengyan (2013). „Jackie Chan visited his lost family in Anhui”. Sina Corp. Архивирано из оригинала 10. 7. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2021. 
  15. ^ „Jackie Chan – Actor and Stuntman”. BBC. 24. 7. 2001. Приступљено 28. 2. 2012. 
  16. ^ а б „Biography of Jackie Chan”. Biography. Tiscali. Архивирано из оригинала 4. 2. 2010. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  17. ^ „Jackie Chan Battles Illegal Wildlife Trade”. Celebrity Values. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  18. ^ „Biography of Jackie Chan”. StarPulse. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  19. ^ „Seven Little Fortunes”. Feature article. LoveAsianFilm. Архивирано из оригинала 16. 7. 2010. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  20. ^ „Jackie Chan's Hapkido Master”. Web-vue.com. Архивирано из оригинала 13. 3. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2013. 
  21. ^ Raymond, Charles Nicholas (28. 8. 2022). „Jackie Chan's Fighting Style & Martial Arts Background Explained”. ScreenRant. Приступљено 1. 9. 2023. 
  22. ^ Boogs, Monika (7. 3. 2002). „Jackie Chan's tears for 'greatest' mother”. The Canberra Times. Архивирано из оригинала 21. 9. 2008. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  23. ^ „Jackie Chan – Actor and Stuntman”. BBC. 24. 7. 2001. Приступљено 28. 2. 2012. 
  24. ^ „7 Reasons Why Jackie Chan Is One Of The Biggest Martial Arts Superstars In History”. Evolve Daily. 1. 11. 2015. Приступљено 1. 9. 2023. 
  25. ^ „Come Drink With Me (1966)”. Database entry. Hong Kong Cinemagic. Архивирано из оригинала 14. 7. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  26. ^ Who Am I?, Star file: Jackie Chan (DVD). Universe Laser, Hong Kong. 1998. 
  27. ^ Thomas, Bruce (23. 2. 2012). Bruce Lee: Fighting Spirit. Pan Macmillan. стр. 279. ISBN 978-0-283-07081-5. Приступљено 19. 3. 2022. 
  28. ^ а б Havis, Richard James (3. 10. 2021). „Being a stunt double for Bruce Lee made Jackie Chan want to be a star”. South China Morning Post. Приступљено 19. 3. 2022. 
  29. ^ Boutwell, Malcolm (7. 7. 2015). „Those Amazing Bruce Lee Film Stunts”. ringtalk.com. Архивирано из оригинала 30. 11. 2015. г. Приступљено 29. 9. 2016. 
  30. ^ Who Am I?, Star file: Jackie Chan (DVD). Universe Laser, Hong Kong. 1998. 
  31. ^ 張婉婷 (director) (2003). Traces of a Dragon: Jackie Chan and His Lost Family (documentary). Архивирано из оригинала 2022-03-10. г. 
  32. ^ lily. „Jackie Chan: Chinese Kung Fu Superstar”. ChinaA2Z.com. Архивирано из оригинала 8. 4. 2009. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  33. ^ „Jackie Chan, a martial arts success story”. Biography. Fighting Master. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  34. ^ „Jackie Chan Biography (an Asian perspective)”. Biography. Ng Kwong Loong (JackieChanMovie.com). Архивирано из оригинала 2. 4. 2004. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  35. ^ Pollard, Mark. „Snake in the Eagle's Shadow”. Movie review. Kung Fu Cinema. Архивирано из оригинала 3. 9. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  36. ^ Pollard, Mark. „Drunken Master”. Movie review. Kung Fu Cinema. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  37. ^ „Jackie Chan – Actor and Stuntman”. BBC. 24. 7. 2001. Приступљено 28. 2. 2012. 
  38. ^ „Jackie Chan Biography (an Asian perspective)”. Biography. Ng Kwong Loong (JackieChanMovie.com). Архивирано из оригинала 2. 4. 2004. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  39. ^ „The Big Brawl”. Variety. 31. 12. 1979. Приступљено 31. 5. 2012. 
  40. ^ Clouse, Robert (2010). Jackie Chan Double Feature (DVD). Los Angeles, California: Shout! Factory LLC. Корисна информација се налази на: The Big Brawl. SF 14160. 
  41. ^ Rovin, Jeff (1997). The Essential Jackie Chan Source Book. Simon and Schuster. стр. 148. ISBN 978-1-4391-3711-6. 
  42. ^ „Jackie Chan, a martial arts success story”. Biography. Fighting Master. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  43. ^ 【ジャッキーチェン興行成績】 第12回：日本での興行収入. KungFu Tube (на језику: јапански). 2012. Приступљено 21. 11. 2018. 
  44. ^ „Dragon Lord”. Love HK Film. Приступљено 29. 2. 2012. 
  45. ^ Everitt, David (16. 8. 1996). „Kicking and Screening: Wheels on Meals, Armour of God, Police Story, and more are graded with an eye for action”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  46. ^ „Project A Review”. Film review. Hong Kong Cinema. Приступљено 29. 2. 2012. 
  47. ^ „Sammo Hung Profile”. Kung Fu Cinema. Архивирано из оригинала 29. 5. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  48. ^ „Yuen Biao Profile”. Kung Fu Cinema. Архивирано из оригинала 15. 4. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  49. ^ Mills, Phil. „Police Story (1985)”. Film review. Dragon's Den. Архивирано из оригинала 3. 4. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  50. ^ „Armour of God”. jackiechanmovie.com. 2006. Архивирано из оригинала 3. 9. 2004. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  51. ^ „Drunken Master II – All-Time 100 Movies”. Time. 12. 2. 2005. Архивирано из оригинала 11. 7. 2005. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  52. ^ Kozo. „Police Story 4 review”. Film review. LoveHKFilm. Приступљено 29. 2. 2012. 
  53. ^ Meyers, Chris (29. 2. 1996). „Jackie Chan Rumbles in the U.S.A.”. The Daily Utah Chronicle. стр. 14. Приступљено 18. 4. 2022 — преко Newspapers.com. 
  54. ^ Elley, Derek (23. 1. 1995). „More Than 'The Next Bruce Lee'”. Variety. 
  55. ^ 【ジャッキーチェン興行成績】 第12回：日本での興行収入. KungFu Tube (на језику: јапански). 2012. Приступљено 21. 11. 2018. 
  56. ^ Soyer, Renaud (4. 2. 2014). „Jackie Chan Box Office”. Box Office Story (на језику: француски). Приступљено 1. 7. 2020. 
  57. ^ „Jackie Chan Movie Box Office Results”. Box Office Mojo. Приступљено 28. 11. 2018. 
  58. ^ „Asian”. Fort Worth Star-Telegram. 21. 2. 1996. стр. 2 (Section E). Приступљено 19. 4. 2022 — преко Newspapers.com. 
  59. ^ Dickerson, Jeff (4. 4. 2002). „Black Delights in Demolition Man”. The Michigan Daily. Архивирано из оригинала 24. 12. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  60. ^ Morris, Gary (април 1996). „Rumble in the Bronx review”. Bright Lights Film Journal. Архивирано из оригинала 22. 7. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  61. ^ Raffi (15. 9. 1998). „Rush Hour Review”. Film Review. BeijingWushuTeam.com. Приступљено 29. 2. 2012. 
  62. ^ „Jackie Chan Biography (an Asian perspective)”. Biography. Ng Kwong Loong (JackieChanMovie.com). Архивирано из оригинала 2. 4. 2004. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  63. ^ Jackie Chan (1999). Gorgeous, commentary track (DVD). Uca Catalogue. 
  64. ^ Gerstmann, Jeff (14. 1. 2007). „Jackie Chan Stuntmaster Review”. Gamespot. Архивирано из оригинала 7. 7. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  65. ^ Caro, Mark (6. 2. 2003). „Movie Review, 'Shanghai Knights'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 25. 4. 2014. г. Приступљено 23. 3. 2014. 
  66. ^ „Rush Hour 2”. Box Office Mojo. 
  67. ^ DiGiovanna, James. „Tarnished Medallion”. Tucson Weekly. 
  68. ^ Willis, Andrew (2004). Film Stars: Hollywood and Beyond. Manchester University Press. стр. 4. ISBN 978-0-7190-5645-1. 
  69. ^ Chan, Jackie. „Jackie Chan Biography”. Official website of Jackie Chan. Приступљено 25. 7. 2016. 
  70. ^ „Jackie Chan Biography (an Asian perspective)”. Biography. Ng Kwong Loong (JackieChanMovie.com). Архивирано из оригинала 2. 4. 2004. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  71. ^ „New Police Story Review”. LoveHKFilm. Приступљено 29. 2. 2012. 
  72. ^ „The Myth Review”. Karazen. Архивирано из оригинала 28. 10. 2005. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  73. ^ „Rob-B-Hood Review”. HkFlix. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  74. ^ „Rush Hour 3 Box Office Data”. Box Office Mojo. 2006. Архивирано из оригинала 29. 10. 2004. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  75. ^ „Jackie Chan's 'Rush Hour 3' struggles at Hong Kong box office”. International Herald Tribune. Associated Press. 21. 8. 2007. Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  76. ^ „The Forbidden Kingdom”. IMDb. Приступљено 29. 2. 2012. 
  77. ^ Lclem (16. 5. 2007). „Jackie Chan and Jet Li Will Fight In 'Forbidden Kingdom'”. CountingDown. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  78. ^ LaPorte, Nicole; Gardner, Chris (8. 11. 2005). „'Panda' battle-ready”. Variety. Приступљено 29. 2. 2012. 
  79. ^ Frater, Patrick (2. 11. 2007). „'Wushu' gets its wings”. Variety. Приступљено 29. 2. 2012. 
  80. ^ „Jackie Chan shocked and angry over son's drug arrest”. Canada: CBC News. 20. 8. 2014. 
  81. ^ Lee, Min (21. 4. 2009). „Spokesman: Jackie Chan comments out of context”. Yahoo! News. Архивирано из оригинала 27. 4. 2009. г. Приступљено 1. 3. 2012. 
  82. ^ Foreman, William (18. 4. 2009). „Jackie Chan: Chinese people need to be controlled”. Yahoo! News. Архивирано из оригинала 21. 4. 2009. г. Приступљено 1. 3. 2012. 
  83. ^ „Jackie Chan warns over China 'chaos': report”. Yahoo! News. 19. 4. 2009. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 1. 3. 2012. 
  84. ^ Coonan, Clifford (20. 4. 2009). „Chinese shouldn't get more freedom, says Jackie Chan”. The Independent. UK. Приступљено 1. 3. 2012. 
  85. ^ Le-Min Lim (22. 4. 2009). „Jackie Chan Faces Film Boycott for Chaotic Taiwan Comments”. Bloomberg L.P. Архивирано из оригинала 19. 10. 2008. г. Приступљено 1. 3. 2012. 
  86. ^ „Jackie Chan's 'freedom' talk sparks debate”. People's Daily. 22. 4. 2009. Приступљено 1. 3. 2012. 
  87. ^ Lee, Colleen; Cheung, Tony (13. 12. 2012). „Jackie Chan criticises Hong Kong as 'city of protest'”. South China Morning Post. Приступљено 2. 1. 2013. 
  88. ^ а б Chow, Vivienne (12. 1. 2013). „Jackie Chan back in action, branding US more corrupt than China”. South China Morning Post. 
  89. ^ а б Fisher, Max (10. 1. 2013). „The anti-Americanism of Jackie Chan”. The Washington Post. 
  90. ^ „Actor Jackie Chan calls U.S. 'most corrupt' country in the world”. Agence France-Presse. 12. 1. 2013. Архивирано из оригинала 25. 8. 2014. г. Приступљено 17. 5. 2013. 
  91. ^ „中国人民政治协商会议第十二届全国委员会委员名单”. cppcc.gov.cn. 
  92. ^ „中国人民政治协商会议第十三届全国委员会委员名单”. cppcc.gov.cn. 
  93. ^ „From Kubrick to Cowell: Panama Papers expose offshore dealings of the stars”. The Guardian. 6. 4. 2016. 
  94. ^ Chan, Melissa (4. 4. 2016). „Actors Amitabh Bachchan and Jackie Chan Named in Panama Papers”. Time. Приступљено 29. 12. 2021. 
  95. ^ „Jackie Chan sparks outcry after weighing into Hong Kong protests”. News.com.au. 16. 8. 2019. 
  96. ^ „Jackie Chan sparks anger after backing Beijing amid Hong Kong protests”. SBS News. 16. 8. 2019. Архивирано из оригинала 13. 9. 2019. г. Приступљено 13. 9. 2019. 

Додатна литература

  • Boose, Thorsten; Oettel, Silke. Hongkong, meine Liebe – Ein spezieller Reiseführer. Shaker Media, 2009. ISBN 978-3-86858-255-0 Lua грешка in Модул:In_lang at line 41: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value).
  • Boose, Thorsten. Der deutsche Jackie Chan Filmführer. Shaker Media, 2008. ISBN 978-3-86858-102-7 Lua грешка in Модул:In_lang at line 41: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value).
  • Chan, Jackie, and Jeff Yang. I Am Jackie Chan: My Life in Action. New York: Ballantine Books, 1999. ISBN 0-345-42913-3. Jackie Chan's autobiography.
  • Cooper, Richard, and Mike Leeder. 100% Jackie Chan: The Essential Companion. London: Titan Books, 2002. ISBN 1-84023-491-1.
  • Cooper, Richard. More 100% Jackie Chan: The Essential Companion Volume 2. London: Titan Books, 2004. ISBN 1-84023-888-7.
  • Corcoran, John. The Unauthorized Jackie Chan Encyclopedia: From Project A to Shanghai Noon and Beyond. Chicago: Contemporary Books, 2003. ISBN 0-07-138899-0.
  • Fox, Dan. Jackie Chan. Raintree Freestyle. Chicago, Ill.: Raintree, 2006. ISBN 1-4109-1659-6.
  • Gentry, Clyde. Jackie Chan: Inside the Dragon. Dallas, Tex.: Taylor Pub, 1997. ISBN 0-87833-962-0.
  • Le Blanc, Michelle, and Colin Odell. The Pocket Essential Jackie Chan. Pocket essentials. Harpenden: Pocket Essentials, 2000. ISBN 1-903047-10-2.
  • Major, Wade. Jackie Chan. New York: Metrobooks, 1999. ISBN 1-56799-863-1.
  • Moser, Leo. Made in Hong Kong: die Filme von Jackie Chan. Berlin: Schwarzkopf & Schwarzkopf, 2000. ISBN 3-89602-312-8. Lua грешка in Модул:In_lang at line 41: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value).
  • Poolos, Jamie. Jackie Chan. Martial Arts Masters. New York: Rosen Pub. Group, 2002. ISBN 0-8239-3518-3.
  • Rovin, Jeff, and Kathleen Tracy. The Essential Jackie Chan Sourcebook. New York: Pocket Books, 1997. ISBN 0-671-00843-9.
  • Stone, Amy. Jackie Chan. Today's Superstars: Entertainment. Milwaukee, Wis.: Gareth Stevens Pub, 2007. ISBN 0-8368-7648-2.
  • Witterstaetter, Renee. Dying for Action: The Life and Films of Jackie Chan. New York: Warner, 1998. ISBN 0-446-67296-3.
  • Wong, Curtis F., and John R. Little (eds.). Jackie Chan and the Superstars of Martial Arts. The Best of Inside Kung-Fu. Lincolnwood, Ill.: McGraw-Hill, 1998. ISBN 0-8092-2837-8.
  • Jackie Chan and Zhu Mo Never Grow Up 2018 ISBN 978-7539981697. Jackie Chan's autobiography.
  • Berger, Christian. Der echte Jackie Chan (The real Jackie Chan). Weiz: Selbstverlag, 2019, (in German).
  • Berger, Christian. Fantastic Movie Concepts for Jackie Chan. Weiz, Austria: Self-published, 2021.

Спољашње везе