У јуну 2008. Бушардова је наступила на ИТФ турниру у Самтеру. Прву ИТФ титулу је освојила у Барнију (Аустралија) у фебруару 2011. године, победом против кинеске тенисерке Џенг Сајсај.[1][2] Освојила је шест ИТФ титула у синглу и једну у дублу.
У главном жребу неког ВТА турнира, играла је први пут у јулу 2011. године, на турниру у Вашингтону. Следеће године је стигла до четвртфинала у Вашингтону, након што је избацила осму носитељку Олгу Говорцову.
Бушардова је 2012, победом на Вимблдону, постала прва Канађанка која је освојила гренд слем титулу у јуниорској конкуренцији.[3] Након ове титуле доспела је на друго место ранг листе у јуниорској конкуренцији. Први велики успех је постигла на ВТА турниру у Чарлстону 2013. године, где је избачена у четвртфиналу од српске тенисерке Јелене Јанковић. На крају 2013. освојила је ВТА награду за најбољег новајлију у женској конкуренцији.[4][5] Највећи успех у каријери јој је финале на Вимблдону 2014, чиме је постала прва Канађанка која је успела да се пласира у финале неког гренд слем турнира. Уласком у финале Вимблдона Бушардова се пласирала на 7. место на светској ВТА ранг листи, чиме је постала најбоље рангирана Канађанка у историји тениса. Дана 20. октобра 2014. године је остварила најбољи пласман на ВТА листи када је била пета тенисерка света.
Та 2014. година јој је уједно била и најуспешнија у читавој каријери, дошла је и до прве титуле у Нирнбергу.
Године 2015. је била далеко мање успешна. Бушарова је на многим турнирима испадала у 1. колу. Од бољих резултата издвајају се четвртфинале Аустралијан Опена и 4. коло УС Опена где је морала да преда меч Роберти Винчи због потреса мозга који је задобила.
У 2016. години играла је два ВТА финала и то у Хобарту почетком године где је поражена од Ализ Корне и финале у Малезији у марту где је изгубила од Елине Свитолине.
Године 2017. играла је одлично на турниру у Сиднеју где је догурала до полуфинала. Играла је и 3. коло Аустралијан Опена те године. Добар резултат остварила је и у Мадриду где је дошла до четвртфинала. Тамо је победила две врхунске тенисерке - Марију Шарапову и Анџелик Кербер.
Почетком 2018. Бушар није најбоље играла. Дошла је до четвртфинала Тајпеја. Те године она креће сарадњу са Михаелом Џојсом. Играла је полуфинале у Гштаду где је морала да преда меч Францускињи Ализ Корне, а играла је и полуфинале Луксембурга.
У 2019. години је већ на првом турниру дошла до своје прве дубл титуле заједно са својом партнерком Софијом Кенин у Окланду. Тамо је догурала и до четвртфинала турнира у сингл конкуренцији. Дошла је и до 2. кола Аустралијан Опена и 2. кола Дубајија. На осталим турнирима испадала је у првом колу и то чак 9 пута заредом. Крајем јула 2019. Ежени Бушар добија новог тренера Џорџа Тодера из Аргентине. Њен предстојећи турнир је УС Опен.
Контроверзе
Током каријере је имала неколико контроверзних потеза. У априлу 2014. одбила је да пружи руку противници Александри Дулгеру на жребу уочи меча са Румунијом у Фед купу.[6]
Крајем 2015. поднела је тужбу против Тениског савеза САД, пошто се током последњег гренд слем турнира у сезони оклизнула у свлачионици, пала и добила потрес мозга. Бушард је у тужби навела да је после пада 4. септембра, претрпела велики бол и финансијски губитак и пред Окружним судом у Бруклину затражила одштету од Тениског савеза САД.[7]
Лични живот
Њој и њеној сестри близнакињи Беатрис имена су дата по ћеркама принца Ендруа, војводе од Јорка.[8] Има још једну млађу сестру и брата, Шарлота (рођена 1995) и Вилијам (рођен 1999).[9]
.jpg)
