Јуриј је био најстарији син Данила Московског, којега наслеђује с монголским допуштењем у тренутку његове смрти 5. марта1303. Од њега он наслеђује и рат против Андреја III чијом смрћу следеће године се распада Данилов савез с Михајлом од Твера што означава почетак вишедесетљетног рата између Твера и Москве за велико кнежевство Владимира који накратко завршава поразом Москве. У тренуцима док му се престоница 1315. године налазила под опсадом Јуриј путује на двор Златне хорде тражећи као верни вазал помоћ против „подмуклог“ непријатеља. Он у томе постаје тако успешан да убрзо добија руку Агафе кћерке тамошњег владара. Као мираз Јуриј с придружује једна монголску војску која треба послужити за уништење противника. У бици која следи Михајло од Твера побјеђује монголску војску и заробљава Јуријеву жену. Како је она у заробљеништву ускоро умире владар Златне хорде на потицај московског кнеза због тога догађаја осуђује на смрт и погубљује Михајла чинећи тако Јурија најмоћнијим руским кнезом.[тражи се извор]
Омрзнути вазал
Како би се та монголска одлука додатно појачала 1319. године Златна хорда дарује задатак Москви да скупља годишњи данак од руских вазала који су јој дужни исплаћивати сви тамошњи кнезови. Тим чином московска држава доживљава свој брзи преображај у велико кнежевство важније од других сличних. С разлогом или не тај новац на крају постаје Јуријева пропаст пошто га осветољубиви син Михајла од Твера оптужује за поткрадање Златне хорде. У ишчекивању суђења пред каном Јурија убија атентатор 2. новембра1325. Овај кнез је током свога живота био фантастично омрзнут због свог добровољног слуганског положаја према Монголима и његовом безразложном погубљењу Константина кнеза од Рјазања. Нити данашњи историчари то стајалиште нису претјерано променили иако признају да без њега Московско кнежевство никада не би прерасло у Руско царство јер основни услов за то су биле финансије које су неумерено ојачане скупљањем данка за Златну хорду. Наслеђивање Јураја I никада није било доведено у питање пошто је он као и његов брат Иван I имао неупитну подршку 300.000 монголских војника Златне хорде.
