Јужноокеански језици су језички комплекс и једна од грана океанских језика. У употреби су у Вануатуу и Новој Каледонији. Постојање ове гране океанских језика први су предложили Рос, Линч и Краули (2002), а касније студије су подржале овај предлог. Према њима јужноокеански језици су језички комплекс, а не породица језика.
Класификација
Према Кларку и Глотологу
Према Кларку (2009) и Глотологу (Glottolog 4.0), постоје четири гране, северновануатски, средњовануатски, јужновануатски и новокаледонијски језици. Све четири гране су језички комплекси.[1][2]
Према Линчу
Линч (1995) групише језике на следећи начин:[5]
Према Росу, Полију и Осмонду
Према предлогу Роса, Полија и Осмонда (2016) јужноокеански језици су подељени на:[6]:10
Извори
- ^ Clark, Ross (2009). Leo Tuai: A comparative lexical study of North and Central Vanuatu languages. Canberra: Pacific Linguistics.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, ур. (2019). „Glottolog”. 4.0. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ François, Alexandre (2011), „Social ecology and language history in the northern Vanuatu linkage: A tale of divergence and convergence”, Journal of Historical Linguistics, 1 (2): 175—246, doi:10.1075/jhl.1.2.03fra
- ^ Tryon, Darrell. 2010. The languages of Espiritu Santo, Vanuatu. In John Bowden and Nikolaus P. Himmelmann and Malcolm Ross (eds.), A journey through Austronesian and Papuan linguistic and cultural space: papers in honour of Andrew K. Pawley, 283-290. Canberra: Research School of Pacific and Asian Studies, Australian National University.
- ^ Lynch, Ross, & Crowley (2002:112)
- ^ Ross, Malcolm; Pawley, Andrew; Osmond, Meredith (eds). The lexicon of Proto Oceanic: The culture and environment of ancestral Oceanic society. Volume 5: People: body and mind. 2016. Asia-Pacific Linguistics (A-PL) 28.
