Јован Звицер Јово (Тоспуде, код Никшића, 8. јануар 1914 — 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 18. јануара 1914. године у селу Тоспуде, код Никшића. Четири разреда основне школе завршио је у родном селу. Због лоших материјалних услова његове породице, није наставио школовање, већ је од најмлађих дана ишао у најамни рад код имућних сељака. Касније је напустио родно место и отишао у Боку которску, где је изучио пекарски занат и радио код приватника, све до априла 1941. године. Радећи у Боки, преко УРС-ових синдиката се повезао са напредним радницима и често активно учествује у спровођењу задатака Партије.
После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, Јован се с фронта, код Скадра, вратио кући у родно село. Јула 1941. године приступио је у прве устаничке Одреде, а у јесен 1941. године постао је борац Ловћенског партизанског одреда. Као добровољац, ушао је усастав Црногорско-санџачког НОП одреда, са којим је учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године, када је показао велику храброст.
После битке за Пљевља, вратио се у Ловћенски НОП одред и учествао у многим борбама. У пролеће 1942. године, када је почело повлачење главнине партизанских снага из Црне Горе, налазио се међу борцима Одреда који су пошли у Босну. Када је 11. јуна 1942. године формирана Четврта пролетерска црногорска НОУ бригада, Јово је постао борац њеног Другог батаљона. Као бомбаш и пушкомитраљезац, а касније десетар и командир вода, истакао се у многим борбама бригаде. а члана Комунинстичке партије Југославије примљен је 1943. године.
У време похода пролетерских бригада у Босанску Крајину, јун-јул 1942. године, нарочито се истакао у нападу на Хаџиће, када је пушкомитраљезом убио велики број усташа и извукао рањеног друга. За показану храброст похвалио га је штаб Четврте пролетерске бригаде. У борби за Ливно, децембра 1942. године, Јово се посебно истакао. Његов Други батаљон је ушао у град, пре него што је пала спољна одбрана. Нашавши се у центру града, опкољени усташама, партизани су водили огорчене борбе. У једном тренутку, када је партизанима понестало муниције, Јово је са групом бораца, под непријатељском ватром, појурио према запаљеним колима, и из те буктиње извукао муницију и два митраљеза.
Јово Звицер је погинуо 2. марта 1943. године, у борбама на Вилића гувну, када су се борци Другог батаљона Четврте пролетерске бригаде, борили против десетоструко јачег непријатеља, да би спасили рањенике Централне болнице у Прозорској котлини. После седам часова борбе, која се водила прса у прса на снежним бреговима, Немци су били одбачени. Ова борба, заједно с подухватима код Горњег Вакуфа, на Иван-седлу и Неретви, тих дана је одлучила судбину рањеника. Од малобројног Другог батаљона, осамдесет бораца је погинуло, међу којима и Јово Звицер.
За овај велики успех, Четврту пролетерску бригаду похвалио је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито. У похвали пише: „За ово беспримјерно херојство бораца Четврте црногорске пролетерске бригаде, а нарочито Другог батаљона, изражавам им своје признање и дубоку захвалност“. Два брата Јована Звицера су такође погинула током Народнослободилачке борбе.
Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.
Литература
