Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — морају бити одмах уклоњене без икакве дискусије. Погледајте Википедија:Контроверзни чланци.
Ако имате коментаре који би могли да допринесу решењу проблема, молимо вас да погледате страницу за разговор.
Рођен је у Бајној Башти од оца Боривоја Хаџи -Ђокића пореклом из Власотинца и мајке Вере(девојачко, Милекић).
Детињство је провео у Бајној Башти. Од седме године живота породица се сели у село Турековац, надомак Лесковца. Основно и средње образовање стекао је у Лецковцу.[1]
Образовање и обука
Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1969.[1] године. Од 1970. године ради као асистент приправник на Институту за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Београду. У фебруару 1973. године запослио се на уролошкој клиници на Медицинском факултету у Београду. Магистарски рад под називом "Утицај тестостерона на простату пацова" одбранио је 1976. године[1] на Медицинском факултету у Београду, а ментором га је водио академик Владимир Пантић. Специјалистички испит положио је 1977. године на уролошкој клиници у Београду са великим успехом, пред комисијом којом је председавао академик Сава Петковић(лекар). 1982.[1] на Медицинском факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију под називом "Утицај ћелија простате на сексуалне стероиде". За асистента на смеру Хирургија-урологија изабран је 1977. године, а за доцента 1985. године.
За ванредног професора именован је 1989. године, а 1993. године за редовног професора.
Професионално усавршавање урологије завршио је 1985. и 1989. на Универзитетским клиникама у Фиренци и Паризу.[1]
Радна биографија
Од 1985. године обавља функцију шефа одељења у Институту за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије, а 1994. године изабран је за директора Института. Од јула 1998. до октобра 2000. године био је генерални директор Клиничког центра Србије. Био је и председник савезне комисије за дрогу. Током шестогодишњег периода од 1994. до 2000. године био је председник Удружења уролога Југославије и у том периоду организовао три успешна Конгреса уролога Југославије са међународним учешћем (Нови Сад, Подгорица, Београд).
За своју књигу „Тумори мокраћне бешике“ и за допринос развоју урологије добио је Октобарску награду града Београда 1996. године. Октобра је добио награду Града Лесковца 2004. године за допринос развоју урологије у Србији и Лесковцу.
Од 1994. до 2009. године био је председник комисије за полагање специјалистичког испита из урологије на Медицинском факултету у Београду. Један је од оснивача и председник управног одбора у два мандата Школе оперативне урологије у Пироту, која је значајно побољшана урологија у Србији.
У нашој земљи је први пут успешно извео операцију „радикалне перинеалне простатектомије“.
Академик Јован Хаџи Ђокић увео је у рутинску уролошку праксу многе нове оперативне технике које раније нису примењиване у нашој земљи.
Међу њима су најзначајнији:
Професионално чланство
Академик Јован Хаџи Ђокић редовни је члан ЕАУ (Европског удружења урологије) и СИУ (Социете 'Интернационал д' Урологие). Почасни је члан Удружења уролога Румуније и члан Одсека за урологију Србије, Удружења уролога Србије, Удружења гинеколога Србије и Удружења радиолога Србије.
Члан је уређивачких одбора у неколико часописа: Урологија фондације (Софија), Фацта Университатис (Ниш), Медицус (Пирот) и Андрологиа (Софија).
Редовни је члан Медицинске академије Српског лекарског друштва и члан Одбора за хируршку групу. Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 1993. године, а за пуноправног члана 5. новембра 2009. године.
Изложио је преко 40 дежурних предавања, у земљи и иностранству, од којих су најзначајнија: на XVII светском конгресу о урологији у Букурешту, маја 2005. одржао је предавање под називом „Поправак весиковагиналне и весикутеринске фистуле“. На Универзитету Семелвеис у Будимпешти, 27. новембра 2007, одржао је предавање под називом „Диверзија мокраће на континенту“. Предавао је и на Македонској академији наука и уметности (МАНУ), као и на Црногорској академији наука и уметности (ЦАНУ).
Учествовао је на бројним конгресима уролога, гинеколога и радиолога, као организатор, учесник, предавач и председавајући. Председавао је светским конгресима урологије - Кејптаун 2006, Париз 2007, Сантијаго 2008 и Шангај 2009.
Научни радови и монографије
До сада је објавио више од 400 стручних и научних радова у водећим домаћим и међународним часописима.[2]
Објавио је десет монографија од којих су најзначајније:
1.Тумори мокраћне бешике; Елит медица Београд, 1996;
2.Локализовани карцином простате, Елит медица Београд, 2005;
3.Уринарни деривати, Елит медица Београд, 2009;
4.Инконтиненција мокраће, Елит медица Београд, 2009.
Одликовања
− Октобарска награда Београда, за књигу „Тумори мокраћне бешике“ (1996),[1]
- На Дан државности Републике Србије – 15. фебруара 2020. године, председник Србије Александар Вучић уручио је академику проф. др Јовану Хаџи Ђокићу Орден Карађорђеве звезде трећег степена, који се додељује за нарочите заслуге и успехе у представљању државе и њених грађана.[3]
