Општина Јесенице позната је по дугој традицији производње гвожђа и челика и старој топионици.
Географија
Природне одлике
Јесенице се налазе на северозападу државе, близу границе са Аустријом. Град се налази усред алпског планинског масива. Северним од града издижу се Караванке, а јужно Јулијски Алпи. У средини се налази долина Саве Долинке, где се сместио и сам град Јесенице. Због узаности долине Јесенице су јако издужен град.
Јесенице су горењско насеље. Настале су у крају у коме су у прошлости у ковачницама и фужинама израђивани разни предмети од гвожђа. Једна фужина налазила се у селу Сави, усред данашњих Јесеница. Она је користила водну снагу Саве и прерађивала ископану руду гвожђа у непосредној околини. Године 1869. уместо примитивне фужине подигнута је модерна железара, јер је годину дана раније отворена прва горењска железара Крањ - Јесенице - Трбиж. Престанком рада старих фужина у околини Јесеница (Радовна, Бохињ и др), радници су се преселили у Јесенице. Јесеничка железара имала је високе пећи са коксаром у Шкедњу код Трста, где се топила руда, која је увожена из прекоморских земаља. Сирово гвожђе допремано је у Јесенице на даљу прераду.
Када је нова граница 1918. одвојила Јесенице од Шкедња, јесеничка железара почела је да прерађује гвожђе из југословенских рудника. У железари је 1939. године било запослено 3.880 радника, од којих је око 2.000 отишло у партизане 1941. године.[1] У октобру 1936. откривен је споменик краљу Александру.[2]
Становништво
Град Јесенице данас има око 14.000 становника, а са предграђима око 21.000 становника. У односу на друге значајне градове Словеније Јесенице имају већи удео становништва са подручја бивше Југославије, што је повезано са наглашеним индустријким карактером града, посебно захваљујући улози средишта црне металургије.
Галерија
Поглед на град из долине Саве Долинке
Стари део Јесеница
Музеј града у старој касарни
Референце
^Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
