Јасеничанка: живот и рад женскиња у Крагујевачкој Јасеници, 1930. Јеремија М. Павловић (Божурња , 1881 — Београд , 1931 ) био је српски етнолог , етнограф , учитељ и политичар . Рођен је у селу Божурња у општини Топола 1881 . године. Службовао је као учитељ најпре у родној Божурњи, па затим у оближњој Блазнави и тада је почео своја етнолошка истраживања.
У делу Качер и Качерци забележио је податак о најдуговечнијем Србину , извесном Старом Тасу, који је живео 135 година.[ 1] народне обичаје , песме и приче.
Пуних осам година проводи на функцији школског надзорника у Струмици (Македонија ) и тада настају његова дела о, како се тада говорило, „Старој Србији“. Био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата . У групи Врховне команде прелази Албанију и учествује на Солунског фронту . Доласком у престоницу постаје учитељ на Сењаку . Два пута је биран за посланика краљевине Југославије, као члан Народне радикалне странке .
Умире у педесетој години живота‚ 1931. године.
Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, 1921.
Из прошлости јужне Србије, 1924.
Дојран и Дојранско језеро, 1925.[ 2]
Качер и Качерци, 1928.
Малешево и Малешевци, 1928.[ 3]
Најновије досељавање становништва, 1928.
Јасеничанка: живот и рад женскиња у Крагујевачкој Јасеници, 1930.
Стари Дојран и Дојранско језеро, 1930.
Наш народ у причама, 1930.
Павловић, Јеремија М. (1928). Малешево и Малешевци . Приступљено 10. 5. 2014 . Павловић, Јеремија М. (1925). Малешево и Малешевци . Приступљено 10. 5. 2014 . .jpg)
