PROFILPELAJAR.COM

Афрички језици се деле у пет великих група:

афро-азијски језици користи се још и назив семитско-хамитски језици - у Африци међу њима су најраспрострањенији Арапски, Амхара, група берберских језика, група кушитских језика (Оромо, Сомалијски), Хауса.
нило-сахарски језици - у Кенији (Луо, Масаи), у Уганди (Ланго, Ачоли), у Малију и Нигеру (Сонгај група, нпр. Ђерма), у Нигеру и Нигерији (Канури), Судан, Чад итд.
нигер-конгоански језици - дели се на две подгрупе: група језика западне Африке (најраспрострањенији су Јоруба, Игбо, Фулани, Волофски, Манде група међу којима су Мандинка, Бамбара) и Банту група (најраспрострањенији су Свахили, Кирунди, Лингала, Киконго, Зулу, Шона, Чичева)
којсански језици - говоре се у југоисточној Африци (Боцвана, Намибија, Ангола) и типично је присуство кликтања језиком при изговарању речи, становништво које говори ове језике су Бушмани и Хотентоти
малгашки језик који припада групи аустронезијских језика

Поред ових пет аутохтоних група у Африци се говоре и индо-европски језици као резултат колонизације — африканерски је језик који се говори у Јужноафричкој Републици. У бившим британским, француским и португалским колонијама су присутни језици ових земаља у њиховом уобичајеном облику или модификовани у виду Креолских језика.

Према проценама у Африци се говори око 2.000 језика.^[1] Велика лингвистичка разноликост афричких држава (само у Нигерији се говори око 250 језика, што уједно представља и једну од највећих концентрација лингвистичке разноликости у свету) је довела до тога да је језичка политика једна од важних тема у пост-колонијалном периоду. У 21. веку су афричке државе постале у потпоуности свесне вредности коју представља њихова језичка баштина. Језичка политика се данас усмерава највише у смеру мултилингвизма. Афричка унија је 2006. годину прогласила годином афричких језика.^[2] Иако се све чешће афрички језици користе у медијима или у образовању, а неки језици су добили статус државних језика као што је на пример случај у Демократској Републици Конго где су поред француског државни језици и Лингала, Киконго, Чилуба и Свахили.

Афрички језици са највећим бројем говорника (2010. године)

име језика	број говорника	матерњи језик	подручје у којем се говори	група којој припада	подгрупа
арапски	130	100	северна Африка, Рог Африке	афро-азијски	семитски
берберски	44	40	северна Африка	афро-азијски	семитски
свахили	85	5	источна Африка	нигер-конго	банту
хауса	40	25	западна Африка	афро-азијски	чадски
оромо	35	25	Етиопија, Кенија, Сомалија	афро-азијски	кушитски
зулу	25	9	Јужна Африка	нигер-конго	банту
сомали	20	15	Рог Африке	афро-азијски	кушитски
јоруба	21	19	Нигерија, Того, Бенин	нигер-конго	јужни волта, западни бенуе
игбо	19	18	Нигерија, Екваторијална Гвинеја, Камерун	нигер-конго	јужни волта, западни бенуе
малгашки	17	17	Мадагаскар	аустронезијски	малајско-полинезијски
амхарски	17	14	Етиопија, Египат, Џибути	афро-азијски	семитски
шона	17	15	Зимбабве, Мозамбик, Замбија	нигер-конго	банту
фулани	16	10	западна Африка	нигер-конго	атлантски
бамбара	13	10	западна Африка	нигер-конго	манде
африканерски	12	6	Јужна Африка	индо-европски	германски
лингала	12	2	Демократска Република Конго	нигер-конго	банту
нијанџа	10	10	Малави, Мозамбик, Замбија, Зимбабве	нигер-конго	банту
тви	10	8	Гана	нигер-конго	јужни волта, ква
луганда	10	6	Уганда	нигер-конго	банту
ибибо	10	10	Нигерија	нигер-конго	јужни волта, источни бенуе
хоза	7	7	Јужна Африка	нигер-конго	банту
кињаруанда	7	7	Руанда	нигер-конго	банту
киконго	7	7	басен Конга	нигер-конго	банту
тигриња	7	7	Етиопија, Еритреја	афро-азијски	семитски
гбе (еве, фон)	7	7	Гана, Того, Бенин, Нигерија	нигер-конго	јужни волта, западни бенуе
чилуба	6	6	басен Конга	нигер-конго	банту
волоф	6	3	Сенегал, Гамбија, Мауританија	нигер-конго	атлантски
кикују	5	5	Кенија	нигер-конго	банту
море	5	5	западна Африка	нигер-конго	северни волта, гур
кирунди	5	5	Бурунди, Танзанија, ДР Конго, Уганда	нигер-конго	банту
сото	5	5	Јужна Африка	нигер-конго	банту
луја	4	4	Кенија	нигер-конго	банту
цвана	4	4	Јужна Африка	нигер-конго	банту
канури	4	4	око језера Чад	нило-сахарски	сахарски
умбунду	4	4	Ангола	нигер-конго	банту

Референце

^ „Africa”. UNESCO. 2005. Архивирано из оригинала 02. 06. 2008. г. Приступљено 1. 3. 2009.
^ African Union Summit 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2006) Khartoum, Sudan. SARPN