Након очеве смрти се побунио против старијег брата, кнеза Болеслава III; он је, пак, 1003. осигурао престо уз помоћ пољског кнеза Болеслава I Храброг. Јаромиру су за казну одрезане гениталије. Упркос томе, Јаромир је успео да побегне заједно с братом Олдрихом и нађе уточиште на двору немачког краља и цара Хајнриха II. Хајнрих му је 1004. помогао да освоји Праг, а Јаромир је заузврат Хајнриха признао као сизерена, па је отада Чешка била вазална држава Светог римског царства.
Јаромирову владавину су обележили неуспјели напори да обнови чешку власт над Лужицом, Шлеском и Моравском. Године 1012. га је свргнуо Олдрих. Двије деценије касније Јаромир је успео да изненада свргне брата и врати се на престо. Међутим, само годину дана касније га је свргнуо Олдрихов син Бретислав I. Јаромир је заточен у Лиси на Лаби где га је 1035. убио члан породице Вршовци.
