Јадранско ратиште у Другом светском рату обухвата поморске операције на Јадранском мору од италијанске инвазије на Албанију (7. априла 1939) до ослобођења Југославије (и Далмације) 15. марта 1945.

Капитулација Италије, 8. септембра 1943, избацила је италијанску морнарицу из рата: главнина флоте (5 бојних бродова, 8 крстарица, 11 разарача, 22 ескортна разарача и 39 подморница) сутрадан је испловила на Малту, где се предала Савезницима, упркос нападима немачке авијације. Део ратних бродова, већином мањих, заробљен је од Немаца, који су их искористили за формирање властите морнарице у Лигурском, Јадранском и Егејском мору.^[1]

На Јадрану је, упоредо са формирањем немачке морнарице, била формирана и Морнарица НОВЈ, коју су сачињавали наоружани рибарски бродови и чамци, заплењене обалске батерије, партизански одреди на острвима и осматрачке станице. Борба за источну обалу Јадрана, која је започела у септембру 1943, завршила се привременом стабилизацијом ситуације половином јануара 1944. Немци су успоставили контролу над читавом источном обалом Јадрана и над скоро свим већим отоцима уз обалу. Али, у рукама и под контролом НОВЈ остао је оток Вис, кључ Јадрана, и читав ланац спољних отока од Премуде до Ластова.^[1]

У 1944. тежиште борбених дејстава на Средоземном мору померило се ближе обалама Апенинског и Балканског полуострва, јер ни Немци ни остаци Мусолинијевих снага нису располагали већим јединицама ратне морнарице.^[1]

До краја лета 1944, оток Вис, главна база Морнарице НОВЈ, имао је доминантну улогу у рату на Јадранском мору. Био је стециште веза које су ишле од лука на италијанској обали до ослобођених отока и места на југословенској обали. Тим везама достављана је јединицама НОВЈ савезничка помоћ у наоружању, опреми и муницији, а у обрнутом смеру евакуисани су рањеници и збегови.^[1] Са дозволом Врховног штаба НОВЈ на Вис су привремено дошле британске поморске снаге (одред моторних топовњача и торпедних чамаца) и делови Бригаде командоса. Морнарица НОВЈ и јединице 26. далматинске дивизије, а повремено и савезничке снаге са којима је организовано оперативно садејство, предузимале су са Виса бројне десантне препаде на отоке и обалу. Највеће успехе постигле су Морнарица и 26. дивизија НОВЈ у препадима на Мљет и Корчулу (у априлу), и на Шолту и Брач (у мају и јуну). Истовремено, у водама источног Јадрана, снаге Морнарице НОВЈ потопиле су или заплениле 7 мањих немачких бродова, а савезничке снаге 1 торпиљарку, 1 корвету и 30 помоћних бродова.^[1]

Од августа 1944. Немци су почели да повлаче своје снаге из Грчке и са отока. На Јадранском мору, Немци су морали да се користе поморским комуникацијама, јер је то био једини начин одржавања везе са гарнизонима на отоцима и са онима на обали, пошто су комуникације у унутрашњости биле под ударом јединица НОВЈ. Зато су снаге Морнарице НОВЈ и савезничке лаке обалске снаге, које су дејствовале са Виса, имале знатног успеха у нападима на саобраћај. Савезнички торпедни чамци су у другој половини 1944. потопили или запленили преко 40 бродова, а разарачи 1 већу и 2 мање торпиљарке. Наоружани бродови и патролни чамци Морнарице НОВЈ потопили су или запленили 4 мања немачка брода, а изгубили 2.^[2]

Морнарица НОВЈ је у јулу и августу са виса извршила неколико десантних препада на отоке средње и јужне Далмације. У првој половини септембра превозила је и штитила јединице у операцијама за ослобођење далматинских отока и обале. ослобођењем Далмације и пресецањем обалске комуникације, престао је немачки саобраћај на том делу јадранске обале. Он се у знатно мањој мери одвијао у приобалним водама северног Јадрана, где се пренело тежиште оперативних дејстава Морнарице НОВЈ, па је острво Ист утврђено и претворено у базу. Од јединица НОВЈ, наоружаних бродова и патролних чамаца формирани су почетком новембра 1944. Кварнерски одред морнаричке пешадије и Кварнерски поморски састав са седиштем на Исту.^[2]