Ђурићи су насељено мјесто у општини Шековићи, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 45 становника.[2] Насељено мјесто Ђурићи обухвата дио подручја насељеног мјеста Марковићи.[1]
Географија
Налази се на 640-840 метара надморске висине, површине 3,62 км2, удаљено око 8 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Шековићи. Разбијеног је типа, а засеоци су: Василићи, Видовићи, Гредина, Дукићи, Мићићи и Ристићи. Смјештено је на брдовитом терену, богатом пашњацима и ливадама. Ободом атара протичу потоци Богаташ и Чаиновац.[3]
Историја
Село је названо по породици Ђурић. На локалитету Врљина нађени су остаци грађевина, за које се сматра да су из бронзаног или гвозденог доба. Некада су у селу живјеле и породице Ђурић и Пајкић. Према предању, преци данашњих становника дошли су из околине Невесиња у село Тепен, а одатле на простор данашњег села Ђурићи. Солунски добровољци били су: Јован Аћимовић, Давид Видовић, Вићо, Марко и Обрен Ристић. У Другом свјетском рату погинуло је 19 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 12 цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату1992-1995. два борца Војске Републике Српске. Становништво се углавном бави пољопривредом. Од 1955. до осамдесетих година ХХ вијека ђаци су похађали основну школу у сусједном селу Марковићи, а отад у Шековићима, гдје се налази и најближа црква. У атару постоји гробље Вуков до, а дио мјештана сахрањује се на гробљу Бетежица у Марковићима. Село је добило електричну енергију1970. године. Локални водоводи спроведени су са извора Авдин до, Врела и Точак. Кроз атар пролази асфалтни пут Подпола-Марковићи, изграђен 2002. године.[3]
Становништво
Село је 1879. имало 26 домаћинстава и 177 становника (православци); 1910. - 230 становника; 1948. - 283; 1971. - 215; 1991. - 104; 2013. - 23 домаћинства и 45 становника (Срби). Породице Аћимовић, Василић, Васић, Видовић, Дукић, Максимовић, Мићић, Ристић славе Ђурђевдан.[3]
.svg)
