Ђузепе Торнаторе
Лични подаци
Пуно име	Ђузепе Торнаторе
Датум рођења	(1956-05-27)27. мај 1956. (68 год.)
Место рођења	Багерија, Сицилија, Италија
Веза до IMDb-а

Ђузепе Торнаторе (итал. Giuseppe Tornatore; Багерија, 27. мај 1956) италијански је филмски режисер и сценариста.

Он се сматра једним од редитеља који је вратио признање критике италијанској кинематографији.^[1] У каријери дугој преко 30 година најпознатији је по режији и писању драмских филмова као што су Everybody's Fine, The Legend of 1900, Malèna, Baarìa и The Best Offer. Његов најпознатији филм је Cinema Paradiso, за који је Торнаторе освојио Оскара за најбољи филм на страном језику. Такође је режирао неколико рекламних кампања за Dolce & Gabbana.^[2]

Торнаторе је такође познат по дугогодишњој сарадњи са композитором Енијем Мориконеом, који је компоновао музику за тринаест играних филмова о Торнатореу од 1988. године.

Рођен у Багерији, у близини Палерма, Торнаторе је већ са 16 година развио интересовање за глуму и позориште и постављао дела Луиђија Пирандела и Едуарда Де Филипа.

У почетку је радио као слободни фотограф. Затим је, прешавши на филм, дебитовао са Le minoranze etniche in Sicilia (Етничке мањине на Сицилији), заједничким документарним филмом који је освојио награду фестивала у Салерну. Затим је радио за RAI пре него што је објавио свој први целовечерњи филм, Il Camorrista, 1985. Ово је изазвало позитиван одговор како код публике, тако и код критичара, а Торнаторе је награђен Сребрном врпцом за најбољег новог редитеља.

Године 1988, сарадња са продуцентом Франком Кристалдијем изродила је Торнатореово најпознатије филмско дело: Биоскоп Парадизо, филм који приповеда о животу успешног филмског редитеља који се вратио у свој родни град на Сицилији на сахрану свог ментора. Овај филм је постигао светски успех и освојио Оскара за најбољи филм на страном језику.^[3] Након тога, Торнаторе је објавио неколико других филмова. Године 2007. освојио је Сребрног Ђорђа за најбољу режију на 29. Московском међународном филмском фестивалу за Непознату жену.^[4]

Торнаторе себе описује као „особу која не верује и која се каје због тога“.^[5] Његов брат Франческо Торнаторе је продуцент.

• (Il camorrista, 1986)^[6][7]
• Биоскоп Парадизо (Cinema Paradiso, 1988)^{[3][8][9][10]}
• (Stanno tutti bene, 1990)^{[11][12][13][14]}
• Специјална недеља (La domenica specialmente, 1993) - сегмент Il cane blu
• (Una pura formalità, 1994)^[15]
• (L'uomo delle stelle, 1995)^{[16][17][18][19][20]}
• (Lo schermo a tre punte, 1995) - документарни филм
• (Ritratti d'autore: seconda serie, 1996) - документарни филм
• (La leggenda del pianista sull'oceano, 1998)
• Малена (Malèna, 2000)^[21]
• United States^[21][22][23]
• (La sconosciuta, 2006)^[24][25][4]
• Барија: капија ветрова (Baarìa - La porta del vento, 2008)^[26][27][28]
• La migliore offerta, 2013^[29][30][31]
• La corrispondenza, 2016^[32][33]
• Ennio - The Maestro, 2021^{[34][35][36][37]}

• Сто дана у Палерму (Cento giorni a Palermo, 1984, режирао Ђузепе Ферара) - потписан као Пепучо Торнаторе (итал. Peppuccio Tornatore)^[38]

Ђузепе Торнаторе на Викимедијиној остави.

• Ђузепе Торнаторе на сајту IMDb (језик: енглески)