Ђорђе Николић (Умка, 7. август 1932 — Београд, 3. септембар 2018)[1][2][3] био је југословенски и српски филмски и тв сниматељ. Љубав најпре према фотографији, а касније ка филмској камери открио је као шестогодишњак.
Стицао је искуство за рад на филму од пионира филмске фотографије попут Михајла Поповића, Велибора Андрејевића, Милорада Марковића и многих других.
По завршеној Академији, постао је неодвојиви деро златне ере југословенског филма, најпре као асистент камере, затим као сниматељ а онда као и директор фотографије у многобројним домаћим и страним филмовима.
Са оскаровцем Душаном Вукотићем урадио је кратки анимирани филм Мрља на савести из 1968, а са Мићом Милошевићем први домаћи дугометражни документарац Де Јонгови из 1975. године.
Самостално снима низ краткометражних документарних филмова, а 1966. године је дебитовао као директор фотографије на играном филму Владана Слијепчевића Штићеник.
Сарађивао је са звучним домаћим редитељима попут Владимира Слијепчевића, Саше Петровића, Вука Вучо, Милана Јелића, Зорана Чалића, а и са страним редитељима попут Мела Брукса, Данфорда Грина и Гордона Хеслера.
Задњих 28 година са својом видео камером био је један од главних сниматеља за аустријску државну телевизију ОРФ.
Добитник је многобројних награда и признања, а и био је дугогодишњи члан Удружења филмских уметника Србије и Академије филмске уметности и науке Србије.
Филмографија
Извори
Спољашње везе
