Čoson

Kraljevstvo Velikog Čosona

대조선국 (大朝鮮國)[1]
Dae Joseonguk
1392–1897
Flag of Čoson
Kraljevski barjak (1800–1897)
{{{coat_alt}}}
Kraljevski grbovi
Teritorija Čosona nakon Jurčenskog osvajanja kralja Sejonga
Teritorija Čosona nakon Jurčenskog osvajanja kralja Sejonga
PrestonicaHansong[а]
Zajednički jeziciKorejski
Religija
Konfučijanstvo (državna religija)
budizam
šamanizam
hrišćanstvo (priznato 1886. godine)
VladaApsolutna monarhija[2]
Kralj 
• 1392–1398
Taejo (1.)
• 1400–1418
Taejong (3.)
• 1418–1450
Sejong Veliki (4.)
• 1724–1776
Jeongjo (21.)
• 1776–1800
Jeongjo (22.)
• 1863–1897
Gojong (26.)
Jeonguijeong 
• 1392–1398
Jeong Do-jeon
• 1431–1449
Hwang Hui
• 1592–1598
Riu Seong-riong
• 1793–1801
Čae Je-gong
• 1894
Kim Hong-jip
Istorija 
22. maj 1388 – 3. jun 1388
• Krunisanje Taeja
17. jul 1392
9. oktobar 1446
1592–1598
1627, 1636–1637
26. februar 1876
13. oktobar 1897
22. avgust 1910
Populacija
• 1400[3]
5,730,000
• 1500[4]
9,000,000
• 1600[4]
11,000,000
• 1700[4]
13,500,000
• 1900[3]
17,082,000
ValutaMun (1633–1892)
Jang (1892–1897)
Prethodnik		 Naslednik
Korjo
Korejsko carstvo
Danas deoSeverna Koreja
Južna Koreja

Dinastija Čoson često zvana Dinastija Ji, ali i Kraljevstvo Velikog Čosona (korejski: 대조선국), bila je korejska dinastija i istoimena kraljevina,[5][6][7] koja je trajala približno pet vekova.[8] Čoson je osnovao Ji Seong-gie u julu 1392, i bio je zamenjen Korejskim carstvom u oktobru 1897.[9]

Istorija

Dinastija Čoson bila je poslednja i najdugovječnija korejska dinastija koja je vladala Korejskim poluostrvom od 1392. do 1910. Osnivač dinastije bio je general Ji Seong-gie (Taejo), on je i osnivao pretonicu - Hanjang (današnji Seul).[5] Nakon što je osnovana dinastija, teritorija pod njenom kontrolom dobila je ime Čoson, uz odobrenje kineskog cara, iz njenih redova izređalo se 26 monarha.[10] Kraljevstvo je dobilo ime Čoson po istoimenoj državi koja je u davnim vremenima dominirala Korejskim poluoostrvom.[5]

General Ji je uspostavio bliske odnose sa susednom kineskom dinastijom Ming (1368-1644), koja je Koreju smatrala svojom vazalnom državom, pa je kineski kulturni uticaj bio vrlo snažan u tom vremenu.[5] Konfučijanizam je postao državna religija i zamenio je korumpirani budizam, pa su osnovane i brojne Institucije za proučavanje neokonfučojanizma.[10] Administracija Kraljevine Čoson kreirana je po modelu na kinesku birokratiju, a neokonfučijanizam je prihvaćen kao ideologija države i društva.[5]

Čosonski ambasador sa svitom u Sjedinjenim Američkim Državama

Za vreme vladavine prethodnih dinastija, vlasništvo nad zemljom bilo je koncentrisano u rukama nekolicine visokih birokrata, ali su general Ji (koji je vladao kao kralj Taejo) i njegovi naslednici podelili zemljišta širem krugu svojih funkcionera na različitim nivoima vlasti, i tako stvorili novu aristokratiju od svojih učenih fukcionera zvanih - jangban.[5] To doslovno znači - dva reda, odnosno odnosi se na civilne i vojne funkcionere.[10]

Oni su bili nasledna aristokratska klasa, koja se pored vršenja svoje službe (što im je bio jedini posao) puno bavila proučavanjem neokonfučijanske otodoksije.[10] Budući da su kontrolisali sve aspekte čosonskog društva i bili najveći veleposednici, dinastija Čoson može se opisati i kao društvo jangbana.[10]

Društvo ranog jangbana prosperiralo je na intelektualnom i kulturnom planu, naročito za vreme vladavine vladavine četvrtog monarha Sejonga Velikog. Tehnikom pokretnog drvoreza modifikovanoj u Koreji 1234. godine, odštampano je mnogo publikacija iz područja medicine, astronomije, geografije, istorije i agronomije. Za vreme njegovog mandata je 1420. godine osnovana institucija nalik na kraljevsku akademiju pod nazivom Dvorana uglednih (Chiphyŏnjŏn). U njoj su se mladi učenjaci bavili istraživanjem. Godine 1443, dovršeno je i korejsko fonetsko pismo - Hangul.[10]

Za vreme vladavine sedmog monarha Seja oformila se snažno centralizovana, jangbanski orijentirana državna struktura. Zemlja je podeljena u osam administrativnih jedinica, provincija, a sve funkcionere postavljala je centralna vlast. Zakonodavstvo je kodificirano, a najviši organ uprave bilo je Državno veće.[10]

Japanski šoguni su 1592. izvršili invaziju na Korejsko poluostrvo, koja je uz pomoć kineskih snaga odbijena, ali je zemlja devastirana. Nakon toga je 1627. usledila invazija mandžurijskih plemena na severozapad Koreje, ona su tako želela zaštititi svoju pozadinu u sklopu priprema invazije na Kinu. Uništena su mnoga kulturna dobra, a moć centralne vlade je ozbiljno uzdrmana. Za vreme vladavine kraljeva Jeongja (1724-76) i Žeongja (1776-1800), zemlja se u velikoj meri oporavila od razaranja.[5]

To je bio period kad je uz povećanu primenu navodnjavanja prosperirala poljoprivreda a uz nju i trgovina. U to vreme proširilo se neokonfučionistički reformatorski pokret i učenje - Silhak, koji je insistirao na praktičnosti (sil znači = praktičan, a hak = učenje) njime su se nastojali rešti problemi u upravljanju zemljom.[5]

Kraljevina Čoson je vodila izolacionističku politiku sve do 1880-ih. Mirovnim ugovorom sklopljenim sa Japanskim carstvom 1876, potpisanim na japansko insistiranje, Kraljevina Čoson je formalno postala suverena država pa je uspostavila i diplomatske odnosa ne samo Japanom, nego i Kinom. Kina je lobirala da se Koreja po prvi put otvori za trgovinu sa Zapadom, naročito sa Sjedinjenim Američkim Državama, pa je ubrzo postala arena borbe velesila za prevlast. Japanski uticaj u toj regiji postao je prevladavajući, naročito nakon japanskih pobjeda u ratovima vođenih sa Kinom (Kinesko-japanski rat 1894-95) i Carskom Rusijom (Rusko-japanski rat, 1904-05).[5]

U međuvremenu je u rasla netrpeljivost u narodu prema japanskoj dominaciji. To je kulminiralo 1895. kad su japanski su agenti ubili kraljicu Min, za koju se sumnjalo da raspiruje antijapansko raspoloženje. Njezin suprug - kralj Gojong, održao se na tronu sve do 1907, kada je bio prisiljen na ostavku i predaju trona svom sinu Sunjongu.[5] Na kraju tog procesa je Japansko carstvo 1910. i formalno anektiralo Koreju. Tim činom prestala je da postoji i dinastija Čoson.[5]

Desetak kraljevskih grobnica dinastije Čoson oko Seula je 2009. pod imenom Kraljevske grobnice dinastije Čoson uvršteno na UNESCO-v spisak mesta svetske baštine u Aziji.[5]

Napomene

  1. ^ Sad Seul, Južna Koreja.

Reference

  1. ^ Lee, Jun-gyu (이준규) (22. 7. 2009). (세상사는 이야기) 왜색에 물든 우리 말-(10) (на језику: Korean). Newstown. „1392년부터 1910년까지 한반도 전역을 통치하였던 조선(朝鮮)은 일반적으로 조선 왕조(朝鮮王朝)라 칭하였으며, 어보(御寶), 국서(國書) 등에도 대조선국(大朝鮮國)이라는 명칭을 사용하였었다. (translation) Joseon which had ruled from 1392 to 1910 was commonly referred to as the "Joseon dynasty" while "Great Joseon State" was used in the royal seal, national documents, and others.” 
  2. ^ Choi, Sang-hun (27. 10. 2017). „Interior Space and Furniture of Joseon Upper-class Houses”. Ewha Womans University Press. стр. 16 — преко Google Books. „Joseon was an absolute monarchy” 
  3. ^ а б 신용하, 권태환 (1977). 조선왕조시대 인구추정에 관한 일시론. 
  4. ^ а б в 이헌창 (1999). 한국경제통사 52쪽. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Chosŏn dynasty” (на језику: engleski). Encyclopaedia Britannica. Приступљено 10. 9. 2019. 
  6. ^ „조선력사 시대구분표”. Naenara (на језику: корејски). Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 1. 7. 2019. 
  7. ^ „Korean History in Chronological Order”. Naenara. Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 1. 7. 2019. 
  8. ^ „Chosŏn dynasty | Korean history”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 10. 2. 2019. 
  9. ^ „조선”. 한국민족문화대백과. 
  10. ^ а б в г д ђ е „Korea since c. 1400 (The Chosŏn (Yi) dynasty)” (на језику: engleski). Encyclopaedia Britannica. Приступљено 10. 9. 2019. 

Literatura

Spoljašnje veze

Čoson на Викимедијиној остави.