Teobromin

Teobromin
IUPAC ime
3,7-dimetil-1H-purin-2,6-dion
Klinički podaci
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
  • nije kontrolisana supstanca
Farmakokinetički podaci
MetabolizamHepatički demetilacija i oksidacija[1]
Poluvreme eliminacije7,1 +/- 0,7 sata
IzlučivanjeRenalno (10% nepromenjen, ostalo kao metaboliti)[1]
Identifikatori
CAS broj83-67-0 ДаY
ATC kodC03BD01 (WHO) R03DA07
PubChemCID 5429
DrugBankDB01412 ДаY
ChemSpider5236 ДаY
UNIIOBD445WZ5P ДаY
KEGGC07480 ДаY
ChEBICHEBI:28946 ДаY
ChEMBL
CHEMBL1114
 ДаY
Sinonimiksanteoza
diurobromin
3,7-dimetilksantin[2]
Hemijski podaci
FormulaC7H8N4O2
Molarna masa180,164 g/mol
  • Cn1cnc2c1c(=O)[nH]c(=O)n2C
  • InChI=1S/C7H8N4O2/c1-10-3-8-5-4(10)6(12)9-7(13)11(5)2/h3H,1-2H3,(H,9,12,13) ДаY
  • Key:YAPQBXQYLJRXSA-UHFFFAOYSA-N ДаY

Teobromin je gorki alkaloid iz kakao biljke. On je prisutan u čokoladi, kao i u brojnim drugim prehrambenim proizvodima, uključujući lišće biljki čaja, i u kola orasima. On pripada metilksantinskoj klasi hemijskih jedinjenja,[3] koja isto tako obuhvata teofilin i kofein.[2] Kofein se razlikuje po tome što je jedna NH grupa teobromina metilisana. Uprkos njegovog imena, ovo jedinjenje ne sadrži brom — teobromin je reč izvedena iz Theobroma, imena roda kakao drveta.[4] Sufiks -in se koristi za imena alkaloida i drugih baznih jedinjenja koja sadrže azot.[5]

Teobromin je malo rastvoran u vodi (330 mg/L), kristalni, gorki prah. Njegova boja je bilo bela ili je bezbojan.[6] On ima slično, ali manje jako dejstvo od kofeina u ljudskom nervnom sistemu. Teobromin je izomer teofilina, kao i paraksantina. Teobromin se klasifikuje kao dimetilni ksantin.[7]

Reference

  1. ^ а б (језик: француски) „Theobromine”. BIAM. 29. 3. 2000. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 1. 3. 2007. 
  2. ^ а б William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. стр. 311, 530, 573. B0006AQ0NU. 
  3. ^ Baer, Donald M.; Pinkston, Elsie M. (1997). Environment and Behavior. Westview Press. стр. 200. 
  4. ^ Bennett, Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. (2002). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. ISBN 978-0-415-92723-9. 
  5. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2004. ISBN 978-0-395-71146-0. 
  6. ^ „theobromine”. Dictionary.com. Приступљено 22. 2. 2007. [мртва веза]
  7. ^ „Theobromine”. On-Line Medical Dictionary. Приступљено 23. 2. 2007. 

Literatura

Spoljašnje veze


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).