Aldosteronski antagonisti imaju afinitet za mineralokortikoidni receptor. Antagonizam tog receptora inhibira resorpciju natrijuma u prikupljajućim kanalima nefrona u bubrezima. Time se ometa razmena natrijuma i kalijuma, redukuje urinarno izlučivanje kalijuma i u manjoj meri povišava izlučivanje vode (diureza).[1]
Primeri
Deo članova ove klase koji su u kliničkoj upotrebi je: