PROFILPELAJAR.COM

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) – Udruženje za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije, je međunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka, koji danas upotrebljava više od 10.500 finansijskih institucija, iz 215 zemalja. SWIFT omogućava razmenu standarizovanih poruka kod međunarodnih finansijskih institucija, a same poruke se odnose na plaćanja, trgovinu, hartije od vrednosti i ostalo. Sedište SWIFT-a je u Belgiji.^[1]

Istorija

SWIFT je 1973. godine osnovalo 239 banaka iz 15 zemalja sa ciljem kreiranja zajedničke svetske mreže za obradu podataka i komunikaciju uz pronalaženje zajedničkog jezika za internacionalne finansijske transakcije.^[2]

1976.- u Belgiji i Holandiji su otvoreni prvi operativni centri
1977.- princ Albert poslao prvu poruku, SWIFT postaje od tog trenutka operativan
1979.- prvi operativan centar je otvoren u SAD-u
1980.- povezane su prve zemlje azijskog kontinenta, Hong Kong i Singapur
1985.- instaliran satelitski link koji će povezivati operativne centre SAD i Evrope
1987.- SWIFT proširuje bazu svojih korisnika uključivanjem učesnika iz oblasti hartije od vrednosti i tržište novca
1991.- SWIFT dobija nagradu instituta Smitsonijan za oblast Informacionih sistema

Koncepcija i funkcionisanje

Koncepcija SWIFT mreže se sastoji od različitih sistemskih celina, odnosno tehnoloških nivoa mreže, čija hijerarhija uslovljava hardver, softver, komunikacionu strukturu mreze i međusobne kontrole relacije i veze. Svaka od pojedinih sistematskih celina sprovodi određeni deo funkcija.

SWIFT poruke

SWIFT poruke su strukturalne poruke tipski razvrstane. Za svaki tip poruke određena polja su različito definisana. Po pravilu, SWIFT poruka se sastoji od pet blokova, svaki blok ima svoje ime:

Osnovno zaglavlje
Aplikativno zaglavlje
Zaglavlje korisnika
Tekst poruke
Kraj poruke

Prva tri bloka čine zaglavlje poruke. Svaka poruka mora imati blok osnovnog zaglavlja, dok je pisanje ostalih blokova opcionalno.

SCP

SCP (System Control Processor) se nalazi na središtu SWIFT sistema. U okviru ove mreže postoje dva SCP-a u Americi i dva u Holandiji, ali uvek je aktivan samo jedan od njih. Zadatak mu je da kontroliše sve pristupe sistemu i obavlja monitoring cele mreže, njenih servisa, distribuciju novog softvera, kontrolu ponovljenog uspostavljanja veze i stanja posle prekida u mreži i sl.

SP

SP (Slice Processor) predstavlja deo SWIFT sistema koji komunicira sa korisničkim logičkim terminalom (LT). Zadatak mu je da usmerava poruke između pojedinih korisnika SWIFT-a, preko regionalnih procesora, da čuva kopije svih emitovanih poruka, itd.

RP

RP (Regional Processor) logički predstavlja ulaznu i izlaznu tačku iz SWIFT sistema. Svaku unetu i emitovanu poruku proverava regionalni procesor, pre nego što nastavi dalje.

SAP

SAP su mrežni konekcioni čvorovi koji podržavaju portove kroz koje omogućavaju korisnicima fizički pristup SWIFT mreži.

Standardi

SWIFT standardi^[3] su striktno definisana pravila i formati popunjavanja polja u okviru standardizovanih SWIFT poruka, odnosno opisi odgovarajućih procedura koje se moraju do detalja sprovesti da bi se omogućilo normalno funkcionisanje SWIFT sistema i razmena poruka u okviru mreže. Poštovanjem standard poruka moguće je kreirati, memorisati i emitovati poruke uz odgovarajuću validaciju i autorizaciju. Ti standardi su:

ISO 3166 – međunarodni standard za obeležavanje države
ISO 15924 - međunarodni standard za obeležavanje pisama
ISO 4217 – međunarodni standard koji definiše oznake za valute koje su važeće prema standardima Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO)
ISO 639 – definiše kodove za nazive jezika

Razmena SWIFT poruka je podvedena pod stroga pravila standarda (međunarodno priznatih standarda), a struktura poruka je u korelaciji sa vrstom i tipom bankarskog intrumenta, koji se u suštini mapira. Standardi nad porukama znače jedinstvena pravila interpretacije poruka, odnosno sve članice SWIFT mreže na isti način tumače sadržaj poruka koje razmenjuju sa ciljem izvršavanja plaćanja/naplata u poslovima sa inostranstvom.

Standardizovana SWIFT tehnologija rada, ima za krajnji cilj veću efikasnost upravljanja sredstvima. U svom razvoju SWIFT se ograničio na transfer sredstava između banaka, što je samo po sebi izuzetno značajno za efikasniji razvoj banke. Unificiranost jezika komunikacije i postupaka odnosi se na uspostavljanje SWIFT standarda za komuniciranje i utvrđivanje kategorija poruka za bankarske finanskijske transakcije. SWIFT standardi za komuniciranje se odnose na:

Prioritetne kodove:
- 00- sistemske poruke
- 01- hitne poruke, uz obaveštenje ukoliko se ne isporuči za 15 minuta
- 02- normalni prioritet poruke
- 03- normalni prioritet, sa obaveštenjem o isporuci
bankarske kodove- dodeljuju se svakoj banci. Ima 4 pojedinačna koda: banka, država, mesto i naziv filijale
valutne kodove- usaglešeni su sa međunarodnom organizacijom za standard (dva prva slova označavaju državu, treće slovo naziv valute)
tekstualne kodove- pripremaju se unapred ili se pripremaju od strane SWIFT-a

Servisi

Princip razmene poruke na SWIFT mreži i logika konekcije dovode u vezu banku pošiljaoca i banke primaoca, sve banke su u lancu plaćanja, koje se navode u strukturi poruke/naloga koje su obavezne da bi se plaćanje realizovalo.

Jezgro sistema

Jezgro SWIFT-ovog sistema poruka je Finnancial Application Service ili FIN Service. FIN je SWIFT aplikacija u okviru koje se sve korisnik ka korisniku poruke obrađuju, odnosno FIN Service je sredstvo pomoću kojeg se korisnik ka korisniku poruke šalju i primaju putem SWIFT mreže. FIN je siguran, pouzdan, elastičan stuktuiran sistem poruka sa kontrolisanim pristupom. Funkcioniše preko X.25 protokola.

Platforma za razmenu poruka

SWIFTNet je usavršena IP platforma za razmenu poruka koja uključuje niz proizvoda i servisa koji omugućavaju sigurnu i pouzdanu komunikaciju poverljim finansijskim informacijama i poslovnim podacima. To je nova tehnologija koja zadovoljava ključne zahteve za interaktivnim porukama, file transferom i pretraživanjem podataka u bezbednoj sredini. Omogućava finansijskim institucijama pristup u okviru jedne aplikacije, tj celoukupnom finanskijskom svetu.

SWIFT SIPN

Sistem poruka je omogućen putem „Secure IP Network“, odnosno sigurne mreže zasnovane na Internet Protokolu. To je sigurna i izuzetno pouzdana mreža sa usavršenim mehanizmom za popravljanje. Postoji vise IP mrežnih partnera, svaki sa standardnim IP uslugama. Finansijske institucije su u mogućnosti da se konektuju putem jednog ili više mrežnih partnera, koji snadbevaju i instaliraju potrebnu opremu.

Servisi za razmenu poruka SWIFTNet-a

Tri komplementarna servisa za razmenu poruka sadržana u okviru SWIFTNet-a ispunjavaju sve zahteve današnjih finansijskih institucija u domenu sigurnosti, pouzdanosti, dostupnosti i pristupačnosti, a ti zahtevi su:

interaktivni store-and-forward sistem razmene poruka
file transfer
sigurne browsing sposobnosti

Sistemi zaštite

Sistem zaštite se zasnivana kombinaciji hardverskih i softverskih rešenja. Standardna procedura podrazumeva da kad se jedna banka uključi u sistem, dobija hardverski uređaj koji predstavlja komunikacioni kontroler sa kompletnim sistemom sa kriptozaštitom. Uz ovaj uređaj ide i smart kartica koja služi za identifikaciju, a može da se koristi samo na tom uređuju. Svakog jutra, na početku radnog dana, operater pokreće proces razmene ključeva, koji se koriste samo tog dana. Sigurnost je obezbeđena na komunikacionim kanalima, kriptografskim mehanizmima, i ostvaruje se kroz više nivoa kriptografije. Razmena ključeva je obavezna za sve razmene finansijskih poruka, ali na isti način razmenu određenih kategorija poruka ne obavezuje razmena ključeva. Proces razmene ključeva je podveden pod tehnologiju razmene ključeva (B.K.E i mehanizam/ RSA ALGORITAM), ali bankarski poslovni odnos između dva banke koje razmenjuju finansijske poruke, definisan je u smislu davanja instrukcija za izvršenje doznake, vrstom modela iste, pri čemu je ta razmena podvedena pod stroge okvire standarda o razmeni finansijskih poruka.

SWIFT korisnici

Postoje tri vrste SWIFT korisnika koje se razlikuju:

članovi, odnosno akcionari- to su kfalifikovane organizacije koje poseduju vlasništvo nad akcijama SWIFT-a, uključujući banke, ovlašćene brokere- dilere hartijama od vrednosti i investicione institucije
podčlanovi- to su organizacije koje su više od 50% u direktnom ili 100% indirektnom vlasništvu člana (akcionara) i koje ispunjavaju kriterijume definisane statuom SWIFT-a. Podčlan mora biti pod potpunom kontrolom člana.
učesnici^[4]- učesnicima je dozvoljeno da koriste specifiers service kompanije, ukoliko ispunjavaju kriterijume koja su definisana od generalne skupštine, tj borda direktora. To su sledeće institucije:
- brokeri i dileri hartijama od vrednosti i srodnim finansijskim instrumentima
- centralne depozitarne i clearing institucije
- fond administrator
- investicione institucije
- brokeri tržišta novca
- finansijske institucije koj nemaju u vlasništu akcije SWIFT-a
- učesnici sistema plaćanja
- berze za hartije od vrednosti i druge relevatne finansijske instrumente
- registar i transfer agenti
- berze
- izdavaoci putničkih čekova

Prednosti

Prednosti su široka rasprostranjenost, što je dovelo do toga da je veliki broj učesnika uslovilo da SWIFT dobije primat nad ostalim telekomunikacionim sredstvima, tako da su došle do izražaja mnogobrojne prednosti korišćenja SWIFT-a.

Sa aspekta troškovne efikasnosti prednosti su:

SWIFT omogućava jedinstven pristup raznim finansijskim institucijama i sistemima
vremenski rok prijema- kruženje poruka je maksimalno skraćen
Platforma za kreiranje poruka se može višestruko upotrebljavati
široka skala usluga po pristupačnim cenama
standardi koji se koriste podržavaju automatizaciju i brzu obradu poruka
smanjeni troškovi prenosa poruka u odnosu na teleks i poštu
poboljšan cash management, jer informacije koje se dobijaju su ažurne, što omogućava bolje iskorišćenje sredstava

Mogućnosti koje nudi korisnicima

potpunu automatizaciju platnih procesa, primenom standardnog jezika komunikacije
smanjenje rizika kod plaćanja, povećanje prednosti i trajnosti poruke između primaoca i pošiljaoca
promptni prenos poruke
povezanost sa bankama širom sveta
automatske sisteme razmene šifara i odgovarajućih ključeva
efikasnije upravljanje sredstvima
automatsku obradu podataka i dnevno poravnjanje prometnih transakcija i dnevnu kontrolu stanja

Vidi još

Reference

^ „Swift Company Information”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2008. г. Приступљено 14. 05. 2015.
^ „Istorija SWIFT-a”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2015. г. Приступљено 14. 05. 2015.
^ „Standardi”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2015. г. Приступљено 14. 05. 2015.
^ „Učesnici”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2015. г. Приступљено 14. 05. 2015.