Superoksid dismutaza (EC1.15.1.1) je enzim sa sistematskim imenom superoksid:superoksid oksidoreduktaza.[1][2][3]
Drugi nazivi pod kojim se može naći ovaj molekul su superoksidaza dismutaza, bakar-cink superoksidna dismutaza, Cu-Zn superoksidna dismutaza, ferisuperoksidna dismutaza, superoksidna dismutaza I, superoksidna dismutaza II, SOD, Cu,Zn-SOD, Mn-SOD, Fe-SOD, SODF, SODS, SOD-1, SOD-2, SOD-3, SOD-4, hemokuprein, eritrokuprein, citokuprein, kuprein, hepatokuprein
Ovaj enzim je metaloprotein. Superoksid dismutaze ubrzavaju disproporcionisanje superoksida 10.000 puta što je dovoljno da onemogući brzu reakciju superoksida sa biološkim tkivom.
Bakar, cink-superoksid je enzim prisutan kod bakterija i kod eukariota. Bakar, cink-superoksid dismutaza sadrži katalitički aktivan tip I bakarnog centra i strukturni cink centar, koji su povezani histidinom.
Tokom reakcije peroksid se oksiduje do kiseonika, a bakar(II) se redukuje do bakar(I).[4]
Mehanizam
Detaljan mehanizam se može predstaviti na sledeći način u četiri koraka:
izmena vode i superoksida
oksidacija spoljašnjeg superoksida do hidroperoksida, a redukcija bakra
redukcija unutrašnjeg superoksida do hidroperoksida, a oksidacija bakra
regeneracija bakar centra uz izdvajanje vodonik peroksida
Bilo koji metal čiji se redoks potencijal nalazi između -0,3 i +0,9 V može da deluje kao superoksid dismutaza. Zato se u ovim enzimima često može naći gvožđe ili mangan zbog svoje biodostupnosti.[4]
Reference
^Keele, B.B., McCord, J.M. and Fridovich, I. (1971). „Further characterization of bovine superoxide dismutase and its isolation from bovine heart”. J. Biol. Chem. 246: 2875—2880. PMID4324341.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Sawada, Y., Ohyama, T. and Yamazaki, I. (1972). „Preparation and physicochemical properties of green pea superoxide dismutase”. Biochim. Biophys. Acta. 268: 305—312. PMID4337330.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Vance, P.G., Keele, B.B. and Rajagopalan, K.V. (1972). „Superoxide dismutase from Streptococcus mutans. Isolation and characterization of two forms of the enzyme”. J. Biol. Chem. 247: 4782—4786. PMID4559499.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^ абГргурић-Шипка, Сања (2014). Хемија биоелемената. Београд: Хемијски факултет, Универзитет у Београду. стр. 86—87. ISBN978-86-7220-065-2.