Letelice su dalje grupisane prema statusu misije – „na putu“, „misija u toku“ ili „misija završena“ – na osnovu njihove primarne misije. Na primer, iako je Voyager 1 još uvek u kontaktu i na putu je ka Oortovom oblaku i izašao je iz našeg solarnog sistema, tako da je on naveden kao „misija završena“ jer je njegov primarni zadatak bio proučavanja Jupitera i Saturna i to je uspešno ostvareno. Jednom kada sonda dostigne svoj prvi primarni cilj, više se ne navodi kao „na putu“ bez obzira da li je uključeno dalje putovanje ili ne.
Misija: Orbiter koji se bavi mapiranjem Meseca sa namerom da identifikuje bezbedna mesta za sletanje, locira potencijalne resurse na Mesecu, karakteriše okruženje radijacije i demonstrira novu tehnologiju.
Misija: Orbiter Halo koji služi kao komunikacioni satelit za Chang'e 4 lunarnu misiju na udaljenoj strani; sprovođenje zajedničkog kinesko-holandskog astronomskog eksperimenta niske frekvencije.
Misija: Lender učestvuje u eksperimentu radio spektrometrije niske frekvencije, eksperimentu neutrona i dozimetrije i biološkom eksperimentu. Rover koji nastoji da okarakteriše lunarno okruženje sa udaljene strane (uključujući mogući materijal lunarnog omotača) koristeći vidljivi/bliski infracrveni spektrometar, radar koji prodire u zemlju, kamere i analizator neutralnih čestica.[2]
Misija: Lunar Orbiter korejskog instituta za istraživanje svemira (KARI) iz Južne Koreje. Orbiter, njegov naučni teret i infrastruktura za kontrolu zemlje su demonstratori tehnologije. Orbiter će takođe imati zadatak da istraži lunarne resurse kao što su mesečevu vodu i led, uranijum, helijum-3, silicijum, aluminijum i da napravi topografsku mapu koja će pomoći u odabiru budućih lokacija za sletanje na Mesec.
Misija: CubeSat u lunarnoj orbiti koji će istraživati, locirati i proceniti veličinu i sastav naslaga leda na Mesecu za buduću eksploataciju od strane robota ili ljudi.
Misija: Svemirska letelica se sastoji od modula za prenos Merkura (MTM), Merkurovog planetarnog orbitera (MPO) i Merkurovog magnetosferskog orbitera (MMO ili Mio). MTM i MPO proizvodi ESA, dok MMO uglavnom proizvodi JAKSA. Kada MTM isporuči MPO i MMO u orbitu Merkura, dva orbitera će imati sledeće ciljeve: proučavanje Merkurovog oblika, unutrašnje strukture, geologije, sastava i kratera; da proučava poreklo, strukturu i dinamiku njegovog magnetnog polja; da okarakteriše sastav i dinamiku Merkurove atmosfere; testirati Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti; da traži asteroide na suncu od Zemlje; i uopšteno proučavanje porekla i evolucije planete blizu matične zvezde.[3]
Misija: Prva japanska venerina sonda. Takođe poznat kao Planet-C i Venus Climate Orbiter, Akatsuki nije uspeo da uđe u orbitu Venere u decembru 2010. Nastavio je da funkcioniše i ušao je u orbitu Venere 2015.[4][5]
Misija: Mars Odissei je dizajniran za mapiranje površine Marsa i takođe deluje kao relej za rover Curiositi. [6] Njegovo ime je omaž romanu i filmu 2001: Odiseja u svemiru.
Misija: orbiter Marsa dizajniran za proučavanje atmosfere i geologije planete, traženje podzemnih voda i raspoređivanje lendera Beagle 2.[7] 2017. misija je produžena najmanje do kraja 2020.[8]
Montaža planeta i nekih meseca koje su dve svemirske letelice Voyager posetile i proučavale, još uvek su aktivne 2010-ih, dalje se kreću u međuzvezdani prostor vraćajući podatke sa novoistraženih udaljenosti
Misija: prva svemirska letelica koja je izbliza proučavala Pluton, a na kraju i Kajperov pojas. Bila je to najbrža svemirska letelica pri napuštanju Zemlje i biće peta sonda koja je napustila Sunčev sistem.
Misija: istraživanje Jupitera i Saturna, i meseca ovih planeta. Njegov kontinuirani prenos podataka ponudio je prva direktna merenja helioplastike i heliopauze. To je trenutno najudaljeniji objekat od Zemlje koji je čovek napravio, kao i prvi objekat koji je napustio heliosferu i prešao u međuzvezdani prostor. Od novembra 2017. udaljenost od Sunca je oko 140 astronomskih jedinica (AJ)[14] (21 milijardu kilometara, ili 0,002 svetlosne godine), i neće ga prestići nijedna druga sadašnja letelica. U avgustu 2012, Voyager je postao prva svemirska letelica koju je napravio čovek koja je ušla u međuzvezdani prostor. Iako je u opadanju, ugrađeni izvor napajanja bi trebalo da zadrži neke od instrumenata sonde u radu do 2025.[15]
Misija: proučavanje sva četiri gasna giganta. Ova misija je bila jedna od NASA-inih najuspešnijih, donela je mnoštvo novih informacija. Od novembra 2017. udaljena je oko 116 AJ od Sunca (17,34 milijarde kilometara),[14] i nadamo se da će sonda nastaviti da radi najmanje do 2020. Napustila je heliosferu i prešla u međuzvezdani prostor u decembru 2018. Kao i kod Voyagera 1, naučnici sada koriste Voyager 2 da bi saznali kakav je Sunčev sistem izvan heliosfere.
Misija: merenja sunčevog vetra, solarnog magnetnog polja i kosmičkih zraka. Najstarija funkcionalna sonda (ako još uvek radi). Kontakt je poslednji put pokušan 8. decembra 2000. kako bi se proslavila njegova 35. godišnjica, i pokušaj je bio uspešan.[16]
Misija: merenja sunčevog vetra, solarnog magnetnog polja i kosmičkih zraka. Poslednji put kontaktiran 31. marta 1995.; od tada nije učinjen nijedan pokušaj, a ova sonda može, ali ne mora biti operativna.
Misija: merenja sunčevog vetra, solarnog magnetnog polja i kosmičkih zraka. Poslednji put kontaktiran 22. avgusta 1996; od tada nije učinjen nijedan pokušaj, a ova sonda može, ali ne mora biti operativna.
Misija: proučavanje interakcije između Sunčevog vetra i (1) Zemljine magnetosfere, (2) repa komete Đakobini-Ciner, (3) repa Halejeve komete. Kontakt sa sondom je izgubljen 16. septembra 2014. Nije poznato da li se kontakt može ponovo uspostaviti jer je tačna orbita sonde neizvesna.
Misija: prelet i posmatranje Halejeve komete i komete Grigg-Skjellerup radi snimanja naučnih podataka i slika jezgra. Višebojna kamera je uništena u susretu sa Halejem, ali je sonda ostala funkcionalna za drugi susret.
Misija: orbiter Kasini koji proučava Saturn i njegove mesece nakon prolaska Venere i Jupitera; Hajgensova sonda za sletanje koja istražuje Titan. Kasini je prvenstveno istraživao Saturnove prstenove, njegovu мagnetosferu i geološki sastav njegovih satelita.
