и презимена америчког палентолога, Роберта Е. Слоана
слоанов Протунгулатум
Понашање и палеоекологија
Врсте из рода Protungulatum су биле мали копнени сваштојед који је у прошлости Сјеверне Америке настањивао плавне равнице и копнене екосистеме.
У популарној култури
У научнофантастичној књизи "Посљедњи дани диносауруса" (чеш."Poslední dny dinosaurů") чешког писца Владимира Соха из 2016. године се спомиње род Protungulatum.[9]
Систематика
Историја класификације
Од самог открића, тачан положај рода Protungulatum је био непознат. Једно вријеме, овај род је био уврштаван као примитивни представник сада неважећег кладуса Ungulata (унутар сада неважећег реда Condylarthra),[4][10] па касније као представник изумрле породице Arctocyonidae,[11] но у задњим научним истраживањима је овај род препознат као примитивни представник кладуса Pan-Euungulata.[12][13][14][15][6] Такође, род Protungulatum је препознат као један од најстарији знани представника плаценталних сисара, који су живјели прије К–Пг изумирања.[16][17]
Ипак, према неким истраживањима овај род сисара можда чак и није представник плацентални сисара, већ је можда представник кладуса Eutheria и близак сродник свих представника инфракласе Placentalia.[18][19][20][21]
^Rodolphe Tabuce; Julien Clavel; Miguel Telles Antunes (2011). „A structural intermediate between triisodontids and mesonychians (Mammalia, Acreodi) from the earliest Eocene of Portugal”. Naturwissenschaften. 98 (2): 145—155. Bibcode:2011NW.....98..145T. PMID21181109. doi:10.1007/s00114-010-0747-y.
^ абO’Leary, M. A., Bloch JI, Flynn, J. J., Gaudin, T. J., Giallombardo, A., Giannini, N. P., Goldber, S. L, Kraatz, B. P., Luo, Z-X, Jin Meng, Xijun Ni, Novacek, M. J., Perini, F. A., Randall, Z. S., Rougier, G. W., Sargis, E. J., Silcox, M. T., Simmons, N. B., Spaulding, M. Velazco, P. M., Weksler, M., Wible, J. R. Cirranello, A. L. (2013) "The Placental Mammal Ancestor and the Post–K-Pg Radiation of Placentals." Science 339:6120:662-667.
^Upham, N. S.; Esselstyn, J. A.; Jetz, W. (2021). „Molecules and fossils tell distinct yet complementary stories of mammal diversification”. Current Biology. 31 (19): 4195—4206.e3. doi:10.1016/j.cub.2021.07.012.
^Carlisle, E.; Janis, C. M.; Pisani, D.; Donoghue, P. C. J.; Silvestro, D. (2023). „A timescale for placental mammal diversification based on Bayesian modeling of the fossil record”. Current Biology. doi:10.1016/j.cub.2023.06.016.
^Wible, J. R.; Rougier, G. W.; Novacek, M. J.; Asher, R. J. (2007). „Cretaceous eutherians and Laurasian origin for placental mammals near the K/T boundary”. Nature. 447 (7147): 1003—1006. PMID17581585. doi:10.1038/nature05854.