Proteinska kinaza C, takođe poznata kao PKC (ЕЦ 2.7.11.13), je familija enzima koji kontrolišu dejstvo drugih proteina putem fosforilacije hidroksilnih grupa serinskih i treoninskih aminokiselinskih ostataka tih proteina. PKC enzimi se aktiviraju signalima poput povećanja koncentracije diacilglicerola ili Ca²⁺. PKC enzimi imaju važnu ulogu u nekoliko kaskada prenosa signala.

PKC familija sadrži deset izoenzima.^[1] Oni se dele u tri potfamilije, na osnovu njihovih sekundarnih glasnika: konvencionalna (ili klasična), nova i atipična.^[2] Konvencionalni (c)PKC enzimi su izoforme α, β_I, β_II, i γ. Njima je za aktivaciju potreban Ca²⁺, diacilglicerol (DAG), i fosfolipid kao što je fosfatidilserin. Novi (n)PKC proteini su δ, ε, η, i θ izoforme, i njima je potreban DAG, ali ne Ca²⁺. Konvencionalni i novi PKC enzimi su aktivirani istim putem prenosa signal kao fosfolipaza C. Za razliku od njih, atipični (a)PKC enzimi (protein kinaza Mζ i ι / λ izoforme) nisu zavisni od Ca²⁺ i diacilglicerola. Termin „protein kinaza C“ se obično odnosi na celu familiju.

• Konvencionalni - potreban im je DAG, Ca²⁺, i fosfolipid za aktivaciju
  • PKC-α (PRKCA)
  • PKC-β_I (PRKCB)
  • PKC-β_II
  • PKC-γ (PRKCG)
• Novi - potreban im je DAG, ali ne Ca²⁺, za aktivaciju
  • PKC-δ (PRKCD)
  • PKC-ε (PRKCE)
  • PKC-η (PRKCH)
  • PKC-θ (PRKCQ)
• Atipični
  • PKC-ι (PRKCI)
  • PKC-ζ (PRKCZ)
  • PK-N1 (PKN1)
  • PK-N2 (PKN2)

• Serin/treonin-specifična proteinska kinaza
• Prenos signala

• protein+kinase+c на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)