Piper aduncum тропска је скривеносеменица из рода Piperа, односно из породице Piperaceae. Познат је и као матико бибер (шп.matico и усколисни бибер.
Према легенди биљку је случајно открио један рањени шпански војник по имену Матико пошто су му припадници неког локалног домородачког племена причали о лековитим својствима ове биљке код заустављања крварења. Од тада ова врсте бибера се зове матико и војникова биљка (шп.hierba del soldado).[1][2] Биномијалну номенклатуру врсте одредио је Карл фон Лине1753. године.
Ареал
Матико као врста има широк ареал распорстрањености и расте на широком поручју Средње и Јужне Америке до висина од 3.000 метара. Пореклом је из прашума јужног Мексика и Кариба. Данас је присутан на целом панамеричком континенту и може се наћи све од јужне Флориде на северу па до Аргентине на југу. Данас се узгаја у тропским деловима Азије, у Полинезији и Меланезији.
Опис таксона
Матико је тропско вечнозелено жбунасто дрво висине 6 до 7 метара. Листови су светлозелени и глатки, доста уски и дугачки и имају облик копља. Дужина листова је од 12 до 20 цм, док је ширина знатно мања, 5−8 цм. Као и код свих бибера и код матика се плод формира из клипасте цвасти, а плодови су ситне коштунице.
Зрели плодови се често користе као замена за црни бибер, а често се мешају са какаом коме дају специфичну арому.[3]
Ван свог азтохтоног ареала понаша се као инвазивна врста и потпуно исцрпљује земљиште. Његово дрво је неупотребљиво у индустријске сврхе.
Традиционална медицина
Многобројна локална племена која живе у прашумама Амазоније користе матико као антисептик. У перуанској традиционалној медицини користи се за заустављање крварења и код лечења чира на дванаестопалачном цреву. У европској традиционалној медицини користио се за лечење уринарних инфекција и код обољења полних органа.[4]
