Phaethontidae

Tropske ptice
Vremenski raspon: Rani eocen do sadašnjosti
Crvenokljuna tropska ptica (Phaethon aethereus mesonauta)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Kladus: Eurypygimorphae
Red: Phaethontiformes
Sharpe, 1891
Porodica: Phaethontidae
Brandt, 1840
Rod: Phaethon
Linnaeus, 1758
Vrste
Sinonimi[1]
  • Leptophaethon Mathews 1913
  • Lepturus Moehring 1752 nom rej.
  • Lepturus Brisson 1760
  • Scaeophaethon Mathews 1913
  • Phoenicurus Bonaparte 1855 non Forster 1817
  • Tropicophilus Stephens 1826

Tropske ptice su familija, Phaethontidae, tropskih pelagijalnih morskih ptica. One su jedini preživeli predstavnik reda Phaethontiformes. One su tokom dugog niza godina smatrane delom Pelecaniformes, ali na bazi genetičkog testiranja utvrđeno da su one najbliže srodne sa Eurypygiformes. Postoje tri vrste u jednom rodu, Phaethon. Naučna imena su izvedena iz antičke grčke reči phaethon, „sunce”.[2] One imaju predominantno belo perje sa izduženim repnim perima i malim slabim nogama i stopalima.

Taksonomija, sistematika i evolucija

Rod Phaethon uveo je 1758. švedski prirodnjak Karl Line 1758. godine u desetom izdanju svog Systema Naturae.[3] Ime je od starogrčkog phaethōn što znači „sunce“.[4] Tipska vrsta je označena kao crvenokljuna tropska ptica (Phaethon aethereus) od strane Džordža Roberta Greja 1840. godine.[5][6]

Tropske ptice su tradicionalno bile grupisane u red Pelecaniformes, koji je sadržao pelikane, kormorane, аnhinge, ganete i blune i ptice fregate; u taksonomiji Sibli–Olkvista, Pelecaniformes su ujedinjene sa drugim grupama u veliku grupaciju „Ciconiiformes“. Nedavno je otkriveno da je ova grupacija masovno parafiletska (nedostaju bliži rođaci njenih udaljenih srodnih grupa) i da se ponovo podelila.

Mikroskopskom analizom strukture ljuske jaja koju je sproveo Konstantin Mihajlov 1995. godine utvrđeno je da ljuskama jaja tropskih ptica nedostaje pokrovni sloj od debelog mikroglobularnog materijala koji imaju drugi pripadnici reda Pelecaniformes.[7] Publikacija Jarvis, et al iz 2014. godine sa naslovom „Analiza celog genoma rešava rane grane na stablu života savremenih ptica”, navodi da su tropske ptice najsrodnije sa sunčanom čapljom i kaguom iz reda Eurypygiformes,[8][9][10] pri čemu ove dve klade formiraju sestrinsku grupu „jezgra bodenih ptica”, Aequornithes, i Metavesova hipoteza je napuštena.[11]

Belorepa tropska ptica na Sejšelima

Red Phaethontiformes[12][13]

Crvenokljuna tropska ptica je bazalna u ovom rodu. Pretpostavlja se da je do razdvajanja crvenokljune tropske ptice i druge dve vrste pre oko šest miliona godina, dok se razdvajanje crvenorepe i belorepe tropske ptice dogodilo šre oko četiri miliona godina.[14]

Phaethusavis i Heliadornis su praistorijski rodovi tropske ptice koji su opisani na bazi fosila.

Postojeće vrste

Slika Naučno ime ustaljeno ime Rasprostranjenost
P. aethereus crvenokljuna tropska ptica Centralni Atlantik, istočno Pacifik, Karibi, i istočni Atlantik, Persijski zaliv, Adenski zaliv, Crveno more
P. rubricauda crvenorepa tropska ptica južni Indijski, i zapadni i centralni Tihi okean, od afričke obale do Indonezije, vode oko južnih delova Japana, do Čilea
P. lepturus belorepa tropska ptica tropski Atlantik, zapadni Pacifik i Indijski okean

Podvrste

Opis

Phaethontidae su srednje veličine, 80-110 cm duge, sa rasponom krila od 90-110 cm. Robusne su, ali aerodinamičnog oblika. Imaju dva duga centralna repna pera koja su fleksibilna. Rep je klinastog oblika. Imaju male noge, karlicu i stopala, i veoma loše hodaju po zemlji. Za razliku od toga, grudni pojas je snažan, a mišići za letenje su krupni i grudna kost je duboko postavljena. Kljun je crvene ili žute boje, ravan, zašiljen, nazubljen i sa nosnicama nalik na proreze. Imaju krupne i tamne oči. Perje je srebrnobelo, sa tragovima crne boje na leđima i krilima, a neke ptice imaju primese ružičaste ili zlatne boje. Perje je vodonepropusno. Ne postoji razlika između mužjaka i ženki, osim što je kod mužjaka unutrašnje repno perje duže.[15]

Ove ptice se hrane ribama i lignjama same ili u malim jatima, nikada u velikim jatima kao galebovi. Oglašavaju se piskavim kricima.[16][15]

Razmnožavanje

Phaethontidae se pare kada napune 2-5 godina, ali uglavnom između treće i četvrte. Izvode kompleksno udvaranje i do 100 metara iznad tla. Ženka snese jedno jaje crvenkastosmeđe boje na golo tlo ili u rupama u liticama i drveću. Jaje inkubiraju oba pola 40-46 dana. Nemaju ogoljeni do kože na trbuhu za ležanje na jajima, pa toplota dolazi do jaja kroz perje na stomaku. Mladnuci su beli sa crnim prugama, bez dugih repnih pera. Kada ptići napuste gnezdo, potpuno su samostalni i roditelji ih više ne hrane.

Rasprostranjenost

Staništa ovih ptica su okeani, i većinu svog života provode tamo. Na kopno dolaze samo da bi se gnezdile. Nastanjuju sva tri okeana (Atlantski, Indijski i Tihi) i tropska i suptropska područja. Nijedna vrsta nije ugrožena, ali ih na nekim mestima ljudi još uvek love zbog prelepog perja.

Reference

  1. ^ „Part 7- Vertebrates”. Collection of genus-group names in a systematic arrangement. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 301. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 134. 
  4. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 301. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  5. ^ Gray, George Robert (1840). A List of the Genera of Birds : with an Indication of the Typical Species of Each Genus. London: R. and J.E. Taylor. стр. 80. 
  6. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-List of Birds of the World. 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 155. 
  7. ^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207. 
  8. ^ Hackett, Shannon J.; et al. (2008-06-27). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. S2CID 6472805. doi:10.1126/science.1157704. Приступљено 2008-10-18. 
  9. ^ Fain, Matthew G.; Houde, Peter (2004). „Parallel radiations in the primary clades of birds” (PDF). Evolution. 58 (11): 2558—2573. PMID 15612298. S2CID 1296408. doi:10.1554/04-235. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-07-19. г. Приступљено 2012-04-28. 
  10. ^ Furo, Ivanete de Oliveira; Monte, Amanda Almeida; Santos, Michelly da Silva dos; Tagliarini, Marcella Mergulhão; O´Brien, Patricia C. M.; Ferguson-Smith, Malcolm A.; Oliveira, Edivaldo H. C. de (2015-12-01). „Cytotaxonomy of Eurypyga helias (Gruiformes, Eurypygidae): First Karyotypic Description and Phylogenetic Proximity with Rynochetidae”. PLOS ONE. 10 (12): e0143982. ISSN 1932-6203. PMC 4666659 Слободан приступ. PMID 26624624. doi:10.1371/journal.pone.0143982 Слободан приступ. 
  11. ^ Jarvis, Erich D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. PMC 4405904 Слободан приступ. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. 
  12. ^ Haaramo, Mikko (2007). „Pelecaniformes – Tropicbirds, pelicans, frigate birds, boobies, anhingas and cormorants”. Mikko's Phylogeny Archive. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  13. ^ „Taxonomic lists- Aves”. Paleofile.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2015. 
  14. ^ Kennedy, Martyn; Spencer, Hamish G (2004). „Phylogenies of the frigatebirds (Fregatidae) and tropicbirds (Phaethonidae), two divergent groups of the traditional order Pelecaniformes, inferred from mitochondrial DNA sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 31 (1): 31—38. ISSN 1055-7903. doi:10.1016/j.ympev.2003.07.007. 
  15. ^ а б Schreiber, E.A. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 63. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  16. ^ Green, J.F. (1887). Ocean Birds. London: R.H. Porter. стр. 52. 

Literatura

  • Boland, C. R. J.; Double, M. C.; Baker, G. B. (2004). „Assortative mating by tail streamer length in red-tailed tropicbirds Phaethon rubricauda breeding in the Coral Sea”. Ibis. 146 (4): 687—690. doi:10.1111/j.1474-919x.2004.00310.x.  (HTML abstract)
  • Oiseaux.net (2006): Red-billed Tropicbird. Приступљено 4-SEP-2006.
  • Spear, Larry B.; Ainley, David G. (2005). „At-sea behaviour and habitat use by tropicbirds in the eastern Pacific”. Ibis. 147 (2): 391—407. doi:10.1111/j.1474-919x.2005.00418.x.  (HTML abstract)

Spoljašnje veze

Phaethontidae на Викимедијиној остави.