Кокоши

Кокоши
Временски распон: Еоцен—садашњост, 55–0 Ma
[1]
Могуће раније порекло на основу молекуларног сата[2]
У смеру казаљке на сату од горе лево: индијски паун (Pavo cristatus), црвена дивља кокошка (Gallus gallus), златни фазан (Chrysolophus pictus), црвенонога јаребица (Alectoris rufa), Ганисонов тетреб (Centrocercus minimus), дивља ћурка (Meleagris gallopavo), велики курасо (Crax rubra), Мисирка (Numida meleagris)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Pangalliformes
Ред: Galliformes
Temminck, 1820
Постојеће породице
Синоними

Phasianiformes

Кокоши или коке или кокошке[3] (лат. Galliformes) су веома распрострањен ред из класе птица (лат. Aves). Одликују их веома снажне ноге које су добро прилагођене чепркању и трчању. Када лете, то чине само на кратким раздаљинама. Већина врста се гнијезди на тлу. Налазе се на свим континентима, али највећи број врста је у Азији.

Кокоши највише обитавају у шумама, али то није њихово једино станиште.

Опис

Величина овог реда птица варира од 12,5 до 120 cm, а маса од 28 g до 14 kg.

Мужјак и женка фазана (изражен полни диморфизам).

Врста кокоши са највећим распоном крила је највјероватније зелени паун (лат. Pavo muticus). Већина кокоши су дебељушкастог типа, дебелих вратова и средње дугих ногу, са кратким и заобљеним крилима. Иако су кокоши веома лоши летаче, не постоји врста која не умије да лети. Одрасли мужијаци многих врста имају једну или више оштрих канџи на свакој нози које користе у борби. Полни диморфизам је веома изражен код већине врста.

Многе кокоши су мање више станарице, али неке мање врсте (попут препелица) се селе из умјерених подручја на веће раздаљине. Селидбе у долине су веома честе међу врстама из планинским, суптопским и супартикчким области. Неке врсте су прилагођене животу у травнатим стаништима, и ове врсте су препознатљиве по дугом и танком врату, као и великим и широким крилима. Неке несредоне врсте изгледају веома слично, што је резултат конвергентна еволуције. Врсте коју показују мањи полни диморфизам су у већој потрази за храном у свом станишту.

Већина кокоши су биљоједи или сваштоједи, и те врсте су здепасте грађе и имају кратке и дебеле кљунове. Младунци се хране инсектима. Неке супторопске коке имају потпуно другачију исхрану, а хране се на сличан начин као дјетлић: из трулог стабла ваде ларве, термите, па и младунце глодара. Пауни и нкеи фазани имају танке кљунове, који су лоше прилагођени копању, те их одликују дуге ноге и прсти. Ове птице се хране бескичмењацима међу лишћем, у пијеску и у плитким барама или обалама потока. Плави паун (лат. Pavo cristatus) је у Индији познат по томе што убија змије - чак и отровне кобре - снажним ногама и оштрим кљуном. Такође, често лови љускаре и сличне животиње у плитким потоцима.

Кокоши су полигамне и често носе и више од десет јаја. Такве врсте имају изражен полни диморфизам. Младунци врло брзо одрастају.

Филогенија

Филогенија живих кокоши на бази рада Џона Бојда[4]

Класификација кокоши
 
Megapodiidae (коке хумкашице)
 
 

Talegalla

 
 
 

Leipoa

 
 
 

Alectura

 
 

Aepypodius

 
 
 
 
 
 

Macrocephalon

 
 
 

Eulipoa

 
 

Megapodius

 
 
 
 
 
Cracidae
Penelopinae (гуани)
 

Chamaepetes

 
 
 

Penelopina

 
 
 

Aburria

 
 

Penelope

 
 
 
 
Cracinae (курасои или хокои)
 

Ortalis

 
 
 

Oreophasis

 
Cracini
 

Nothocrax

 
 
 

Pauxi

 
 
 

Mitu

 
 

Crax

 
 
 
 
 
 
 
Phasiani
Numididae (морке)
 

Guttera

 
 
 

Numida

 
 
 

Acryllium

 
 

Agelastes

 
 
 
 
Phasianoidea
Odontophoridae (препелице Новог света)
 

Ptilopachus

 
Odontophorinae
 

Rhynchortyx

 
 
 
 

Cyrtonyx

 
 
 

Dactylortyx

 
 

Odontophorus

 
 
 
 
 

Oreortyx

 
 
 

Dendrortyx

 
 
 

Philortyx

 
 
 

Colinus

 
 

Callipepla

 
 
 
 
 
 
 
 
Phasianidae
Rollulinae
 

?Melanoperdix

 
 

?Rhizothera

 
 

Xenoperdix

 
 
 

Arborophila

 
 
 

Rollulus

 
 

Caloperdix

 
 
 
 
 
Pavoninae
 

Tropicoperdix

 
Tetraogallini (препелице и јаребице)
 
 

Ammoperdix

 
 
 
 

Synoicus

 
 

Excalfactoria

 
 
 
 

Anurophasis

 
 

Margaroperdix

 
 

Coturnix

 
 
 
 
 
 
 

Tetraogallus

 
 

Alectoris

 
 
 
 

Pternistis

 
 
 

†Ophrysia

 
 

Perdicula

 
 
 
 
 
 
Gallini (прашумске кокошке и франколини)
 
 

Bambusicola

 
 

Gallus

 
 
 
 

Scleroptila

 
 
 

Peliperdix

 
 

Francolinus

 
 
 
 
 
Pavonini (пауни)
 
 

Rheinardia

 
 

Argusianus

 
 
 
 

Afropavo

 
 

Pavo

 
 
 
Polyplectronini
 

Haematortyx

 
 
 

Galloperdix

 
 

Polyplectron

 
 
 
 
 
 
Phasianinae
 

Ithaginis

 
 
Lophophorini (трагопани и монали)
 

Tragopan

 
 
 

?Lerwa

 
 

Tetraophasis

 
 

Lophophorus

 
 
 
 
Phasianini (прави фазани)
 

Perdix

 
 
 

Syrmaticus

 
 
 
 

Phasianus

 
 

Chrysolophus

 
 
 
 

Lophura

 
 
 

Catreus

 
 

Crossoptilon

 
 
 
 
 
 
Tetraonini (ћурке и тетреби)
 

Pucrasia

 
 
 

Meleagris

 
 
 

Bonasa

 
 
 

Tetrastes

 
 
Centrocercina
 

Centrocercus

 
 
 

Dendragapus

 
 

Tympanuchus

 
 
 
Tetraonina
 

Lagopus

 
 
 

Falcipennis

 
 
 

Canachites

 
 
 

Tetrao

 
 

Lyrurus

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Систематика

Ред кокошака је подјељен на шест породица, од којих је једна истребљена:

Родови

Врсте

Подврсте

Види још

Извори

  1. ^ Mourer-Chauviré; et al. (2013). „A new taxon of stem group Galliformes and the earliest record for stem group Cuculidae from the Eocene of Djebel Chambi, Tunisia” (PDF). Proceed. 8th Inter Nat. Meeting Society of Avian Paleontology and Evolution. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2023. г. 
  2. ^ Kuhl., H.; Frankl-Vilches, C.; Bakker, A.; Mayr, G.; Nikolaus, G.; Boerno, S. T.; Klages, S.; Timmermann, B.; Gahr, M. (2020). „An unbiased molecular approach using 3'UTRs resolves the avian family-level tree of life.”. Molecular Biology and Evolution. 38: 108—127. PMC 7783168 Слободан приступ. PMID 32781465. doi:10.1093/molbev/msaa191 Слободан приступ. 
  3. ^ Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
  4. ^ John Boyd's website [1] Boyd, John (2007). „GALLIFORMES- Landfowl”. Приступљено 30. 12. 2015. 

Литература

  • Agnolin, Federico L.; Novas, Fernando E. & Lio, Gabriel (2006): Neornithine bird coracoid from the Upper Cretaceous of Patagonia. Ameghiniana 43(1): 245–248. HTML fulltext
  • Clarke, Julia A (2004). „Morphology, Phylogenetic Taxonomy, and Systematics of Ichthyornis and Apatornis (Avialae: Ornithurae)” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 286: 1—179. S2CID 84035285. doi:10.1206/0003-0090(2004)286<0001:mptaso>2.0.co;2. 
  • Crowe, Timothy M.; Bloomer, Paulette; Randi, Ettore; Lucchini, Vittorio; Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. & Groth, Jeffrey G. (2006a): Supra-generic cladistics of landfowl (Order Galliformes). Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 358–361. PDF fulltext Архивирано 2010-06-23 на сајту Wayback Machine
  • Crowe, Timothy M.; Bowie, Rauri C.K.; Bloomer, Paulette; Mandiwana, Tshifhiwa G.; Hedderson, Terry A.J.; Randi, Ettore; Pereira, Sergio L. & Wakeling, Julia (2006b): Phylogenetics, biogeography and classification of, and character evolution in, gamebirds (Aves: Galliformes): effects of character exclusion, data partitioning and missing data. Cladistics 22(6): 495–532. doi:10.1111/j.1096-0031.2006.00120.x PDF fulltext
  • Dyke, Gareth J; Gulas, Bonnie E. & Crowe, Timothy M. (2003): Suprageneric relationships of galliform birds (Aves, Galliformes): a cladistic analysis of morphological characters. Zool. J. Linn. Soc. 137(2): 227–244. doi:10.1046/j.1096-3642.2003.00048.x PDF fulltext
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Zwartjes, P.W.; Crowe, Timothy M. & Ligon, J. David (1999): A molecular phylogeny of the pheasants and partridges suggests that these lineages are not monophyletic. Mol. Phylogenet. Evol. 11(1): 38–54. doi:10.1006/mpev.1998.0562 PDF fulltext Архивирано 2011-04-28 на сајту Wayback Machine
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Lucchini, Vittorio & Randi, Ettore (2001): A molecular phylogeny of the peacock-pheasants (Galliformes: Polyplectron spp.) indicates loss and reduction of ornamental traits and display behaviours. Biol. J. Linn. Soc. 73(2): 187–198. doi:10.1006/bijl.2001.0536 PDF fulltext
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Randi, Ettore & Lucchini, Vittorio (2006): Using molecular phylogenetics to interpret evolutionary changes in morphology and behavior in the Phasianidae. Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 362–365. PDF fulltext
  • Mandiwana-Neudani, T.G.; Little, R.M.; Crowe, T.M.; Bowie, R.C.K. (2019). „Taxonomy, phylogeny and biogeography of African spurfowl Galliformes, Phasianidae, Phasianinae, Coturnicini: Pternistis spp.”. Ostrich. 90 (2): 145—172. Bibcode:2019Ostri..90..145M. S2CID 195417777. doi:10.2989/00306525.2019.1584925. 
  • Mayr, Gerald; Weidig, Ilka (2004). „The Early Eocene bird Gallinuloides wyomingensis – a stem group representative of Galliformes”. Acta Palaeontologica Polonica. 49 (2): 211—217. 
  • Smith, Edward J.; Shi, Li & Tu, Zhijian (2005): Gallus gallus aggrecan gene-based phylogenetic analysis of selected avian taxonomic groups. Genetica 124(1): 23–32. doi:10.1111/j.1095-8312.2001.tb01356.x (HTML abstract)
  • Zelenitsky, Darla K.; Hills, L.V. & Currie, Philip J. (1996): Parataxonomic classification of ornithoid eggshell fragments from the Oldman Formation (Judith River Group; Upper Cretaceous), Southern Alberta. Canadian Journal of Earth Sciences 33(12): 1655–1667. PDF fulltext
  • Bent, Arthur C. 1963. Life Histories of North American Gallinaceous Birds, New York: Dover Publications, Inc.
  • Eaton, Stephen W. 1992. The Birds of North America: Wild Turkey No. 22. The Academy of Natural Sciences; Washington DC: The American Ornithologists’ Union.
  • Forbush, Edward H. 1929. Birds of Massachusetts and Other New England States, Norwood Massachusetts: Norwood press.
  • Harrison, Kit and George. 1990. The Birds of Winter, New York: Random House.
  • Pearson, T. Gilbert, et al. 1936. Birds of America, New York: Garden City Publishing Company, Inc.
  • Peterson, M.J. 2000. The Birds of North America: Plain Chachalaca (Ortalis vetula), No. 550. The Birds of North America, Inc., Philadelphia, PA.
  • Robbins, Chandler S. et al. 1966. A Guide to Field Identification: Birds of North America, New York: Golden Press.

Спољашње везе

Кокоши на Викимедијиној остави.