Parzival je srednjovekovna romansa viteza-pesnika Volframa fon Ešenbaha na srednjem visokonemačkom jeziku. Poema, koja se obično datira na prvu četvrtinu 13. veka, usredsređena je na arturskog heroja Parzivala (Percival na engleskom) i njegovu dugu potragu za Svetim gralom nakon njegovog početnog neuspeha da ga dosegne.

Parzival započinje viteškim avanturama Parzivalog oca, Gahmureta, njegovim brakom sa Hercelojde (herzeleide, „tuga srca“) i rođenjem Parzivala. Priča se nastavlja dok Parzival upoznaje tri elegantna viteza, odlučuje da potraži kralja Artura i nastavlja duhovnu i fizičku potragu za Gralom. Dug odeljak posvećen je Parzivalovom prijatelju Gavanu i njegovim avanturama, koji se brani od lažne optužbe za ubistvo i dobija ruku devojke Orgeluse. Među najupečatljivijim elementima dela je njegovo isticanje važnosti poniznosti, saosećanja, naklonosti i potrage za duhovnošću.^[1] Glavna tema Parzivala je ljubav: herojski činovi viteštva inspirisani su istinskom ljubavlju, koja se na kraju ispunjava u braku.^[2]

Smatrana jednim od remekdela srednjeg veka, ova romansa je bila najpopularnija vernakularna narativna poema u srednjovekovnoj Nemačkoj,^[3] i dalje se čita i prevodi na savremene jezike širom sveta. Volfram je započeo uvod, Titurel, koji je kasnije nastavio drugi pisac, dok su napisane i dve pune romanse prilagođavajući Volframovu priču o Loherangrinu. Rihard Vagner je svoju poznatu operu Parsifal, završenu 1882. godine, zasnovao na Parzivalu.

Parzival je podeljen u šesnaest knjiga, od kojih je svaka sastavljena od nekoliko tridesetrednih stanci rimovanih dvostiha. Dužine stanci savršeno se uklapaju u rukopisnu stranicu. Za predmetnu materiju Volfram fon Ešenbah uveliko je adaptirao romansu o gralu, Perceval, priča o gralu, koju je Kretjen de Troa ostavio nedovršenu.^[4][5] Volfram je tvrdio da je izvesni Kjot iz Provanse dobavio dodatni materijal iz arapskih i anžujskih izvora, ali većina naučnika sada smatra da je Kjot Volframov izum i deo fikcionog narativa.^[6]

Knjiga I otvara se smrću kralja Gandina, Parzivalovog dede. Njegov najstariji sin Galoes dobija kraljevstvo, ali nudi bratu Gahmuretu zemlju Anža kao feud. Međutim, Gahmuret odlazi da bi stekao reputaciju. Putuje u afričko kraljevstvo Zazamank, čiji glavni grad opsedaju dve različite vojske. Gahmuret nudi svoje usluge gradu, a njegovu ponudu prihvata kraljica Belakane. On nadvladava osvajače, ženi se kraljicu Belakane i postaje kralj Zazamanka i Azagouka. Nakon nastupanja mira bilo mu je dosadno, te Gahmuret krade brod, napuštajući svoju trudnu ženu. Belakane kasnije rađa sina Fejrefiza (čija je koža mrljasto crno-bela).

U knjizi II, Gahmuret se vraća na Zapad, gde upoznaje i ženi kraljicu Hercelojd. Međutim usled svoje nespokojnosti, vraća se u borbu za Baruha na Dalekom istoku, gde ga kasnije ubija jedan izdajnički poznanik.

Knjiga III govori o tome kako se trudna Hercelojd, ražalošćena smrću svog muža, povlači u osamljeno šumsko prebivalište i zaklinje se da će po svaku cenu zaštititi svoje dete, Parzivala, od viteškog puta podigavši ga u potpunom odsustvu spoznaje o viteštvu i muškog ophođenja. Njegovu povučenost razbijaju tri viteza u prolazu, koji mu govore mu o dvoru kralja Artura u Kamelotu. Očaran time, on odlučuje da se pridruži Arturovom dvoru. Njegova majka je slomljenog srca zbog vesti o njegovoj odluci, ali dozvoljava mu da ode, oblačeći ga u odeću budale u nadi da će vitezovi odbiti da ga prime. Ubrzo nakon njegovog odlaska ona umire, potpuno emotivno slomljena.

Prvi deo putovanja odvija se u potpunosti u svetu kralja Artura, gde živopisna i čudna pojava Parzivala budi interesovanje dvora. Nakon što je postao deo dvorske spletke između vojvode Orila i njegove supruge Ješute, upoznaje svog rođaka Siguna koji mu otkriva njegovo pravo ime. Parzival se takođe bori i ubija Itera, crvenog viteza od Kukumerlanta. Obukavši crveni viteški oklop odjahao je sa dvora i upoznao Gurnemanza od kojeg je naučio dužnosti viteza, posebno samokontrolu i umerenost. Gurnemanz mu takođe savetuje da izbegava drsku radoznalost.

U IV knjizi Parzival se upoznaje i zaljubljuje u kraljicu Kondviramurs. Ona je nasledila carstvo svog oca, ali je veći deo toga izgubila od neprijateljskog kralja koji je opsednuo njen grad. Parzival koristi svoje novopronađene viteške veštine da bi povratio njenu zemlju. Oni se venčaju, ali on ubrzo odlazi da poseti svoju majku.

U V knjizi on stiže u zamak Gral. On svog domaćina Anfortasa ne pita o njegovoj misterioznoj rani, ili o magične predmete koji su paradirani ispre njega, sećajući se Gurnemanzovog saveta da ne bude previše radoznao. Sledećeg jutra Parzival se našao potpuno sam u potpuno pustom zamku, što ga navodi na pretpostavku da su njegova iskustva od prethodne noći iluzija koju su zlonamerni duhovi stvorili da bi ga ulovili.

Parzival на Викимедијиној остави.

• Literary Encyclopedia entry on Parzival
• Electronic version of a Parzival-manuscript from the Bibliotheca Palatina (Universitätsbibliothek Heidelberg) -from the workplace of Diebold Lauber in Hagenau around 1443-1446.
• E-text of Parzival from the Bibliotheca Augustana
• Article entitled "Wounded Masculinity: Parsifal and The Fisher King Wound" The symbolism of the story as it relates to the Wounded Masculinity of Men by Richard Sanderson M.Ed., B.A.
• Text of Parzival on Gutenberg.spiegel.de
• Manichaeanism and Wolfram's Parzival by Bruce MacLennan