Oto Rank

Oto Rank
Otto Rank
Oto Rank
Puno imeOtto Rank
Ime po rođenjuOtto Rosenfeld
Datum rođenja22. april 1884 (1884-04-22)
Mesto rođenjaBeč
 Austrougarska
Datum smrti31. oktobar 1939.(1939-10-31) (55 god.)
Mesto smrtiNjujork Siti, Njujork
 SAD
PrebivališteAustrija, Francuska
Državljanstvoaustrijsko
Zanimanjepsiholog
OrganizacijaUniverzitet Pensilvanije
Delovanjepsihologija
Radovikontravolja
Rank-Raglanov mitotip
Rodni gradBeč

Oto Rank (po rođenju Rosenfeld; 22. april 1884 – 31. oktobar 1939) bio je austrijski psihoanalitičar, pisac, i učitelj. Rođen u Beču, on je bio jedan od Sigmund Frojdovih najbližih kolega tokom 20 godina, plodan pisac o psihoanalitičkim temama, urednik dva eminentna analitička časopisa svoje ere, generalni direktor Frojdove izdavačke kuće i kreativni teoretičar i terapeut. Rank je 1926. godine napustio Beč i prešao Pariz, a tokom ostatka života vodio uspešnu karijeru predavača, pisca i terapeuta u Francuskoj i Sjedinjenim Državama.

U Bečkom psihoanalitičkom društvu

Godine 1905, u svojoj 21. godini, Oto Rank je predstavio Frojdu kratki manuskript o umetniku, studiju koja je toliko impresionirala Frojda da je pozvao Ranka da postane sekretar nastajućeg Bečkog psihoanalitičkog društva. Rank je tako postao prvi plaćeni član psihoanalitičkog pokreta, i Frojdova „desna ruka” tokom skoro 20 godina. Frojd je smatrao da je Rank, s kojim je intelektualno bio prisniji od svojih sinova, najbriljantniji od njegovih bečkih učenika.

Ohrabren i podržan od strane Frojda, Rank je završio „gimnaziju” ili pripremnu srednju školu za koledž, pohađao Bečki univerzitet, a doktorirao iz oblasti književnosti 1912. Njegova teza, o Loengrinovoj sagi, objavljena je 1911, bila je prva Frojdovanska doktorska disertacija koja je objavljena kao knjiga.

Rank je bio jedan od šest Frojdovih saradnika okupljenih u tajnom „komitetu” ili „prstenu” kaji su nastojali da odbrane psihoanalitički glavni tok, kad se razvila opozicija predvođena Adlerom i Jungom. Rank je bio najplodniji autor u „prstenu” osim samog Frojda, koji je proširio psihoanalitičku teoriju na proučavanje legende, mita, umetnosti i drugih stvaralačkih dela. Blisko je sarađivao sa Frojdom, doprinoseći dva poglavlja o mitu i legendi u Tumačenju Snova. Njegovo ime se pojavljivalo ispod Frojdovog na naslovnoj stranici Frojdovog najvećeg dela od 1914. do 1930. Između 1915. i 1918, Rank je služio kao sekretar Međunarodnog psihoanalitičkog udruženja koje je Fojd osnovao 1910. Svi u malom psihoanalitičkom svetu razumeli su koliko Frojd poštuje Ranga i njegovu plodnu kreativnost u širenju psihoanalitičke teorije. Frojd je objavio u unutrašnjem krugu, prepunom ljubomornih rivala, da je Rank bio „njegov naslednik”.[1]

Rank je 1924. objavio Das Trauma der Geburt (u prevodu Trauma rođenja 1929. godine), istražujući kako su umetnost, mit, religija, filozofija i terapija bili osvetljeni separacionom anksioznošću u „fazi pre razvoja Edipovog kompleksa”. (str. 216). Međutim u Frojdovim teorijama nije postojala takva faza. Edipov kompleks, objasnio je Frojd, bio je jezgro neuroze i temeljni izvor sve umetnosti, mita, religije, filozofije, terapije - zaista cele ljudske kulture i civilizacije. To je bilo prvi put da se bilo ko u unutrašnjem krugu usudio da sugeriše da Edipov kompleks možda nije vrhovni uzročni faktor psihoanalize. Rang je bio prvi koji je koristio izraz „preedipovski” na javnom psihoanalitičkom forumu 1925. godine.[2] U samoanalizi svojih sopstvenih zapisa iz 1930. godine, Rank je primetio da je Melanija Klajn preterano naglasila preedipovski super ego, bez ikakvog spomena o njemu.[3]

Uticaj

Rolo Mej, pionir egzistencijalne psihoterapije[4][5] u Sjedinjenim Državama, bio je pod dubokim uticajem Rankovih postfrojdovskih predavanja i pisanja, i uvek je smatrao Ranka najvažnijim prethodnikom egzistencijalne terapije. Neposredno pre svoje smrti, Rolo Mej je napisao predgovor za zbirku Rankovih američkih predavanja koju je uredio Robert Krejmer. „Dugo sam Ota Ranka smatrao velikim nepriznatim genijem u Frojdovom krugu“, rekao je Mej.[6]

Godine 1924, Džesi Taft, rani feministički filozof, socijalni radnik i student Džordža H. Mida, upoznala je Ota Renka. Nakon što je postala njegov pacijent, bila je inspirisana da razvije „terapiju odnosa“ i na kraju „funkcionalni model socijalnog rada“ na Pensilvanijskoj školi socijalnog rada, oba eksplicitno zasnovana na Rankovim idejama. Taft (1958) je napisala prvu Rankovu biografiju i imala je duboko razumevanje njegovog razmišljanja o tome kako kreativna volja nastaje iz empatičnog odnosa između klijenta i socijalnog radnika.

Osim toga, rad Džesi Taft i Frederika Alena na Klinici za usmeravanje dece u Filadelfiji, je inspirisao Karla Rodžersa, tada psihologa u Odeljenju za proučavanje dece Ročesterskog društva za prevenciju okrutnosti nad decom, da uvede „terapiju odnosa“ kao vid praktične primene Rankovih ideja.[7][8]

Godine 1936, Karl Rodžers, pod uticajem socijalnih radnika u svom osoblju obučenom na Fakultetu socijalnog rada Univerziteta u Pensilvaniji, pozvao je Ota Ranka da u Njujorku održi seriju predavanja o Rankovim post-frojdovskim modelima iskustvene i relacione terapije. Rodžers je bio transformisan ovim predavanjima i uvek je pripisivao Ranku zasluge za duboko uobličenje terapije „usredsređene na klijenta“[9][10][11][12] i celokupne profesije savetovanja.

Njujorški pisac Pol Gudman, koji je sa Fricom Perlsom bio suosnivač Geštaltove metode psihoterapije[13][14] koja Oto Rankovo „ovde i sada” čini centralnim u svom pristupu, opisao je Rankove postfrojdovske ideje o umetnosti i kreativnosti kao „izvan pohvala“ u delu Geštaltova terapija.[15] Erving Polster, još jedan poznati geštaltski terapeut, takođe je bio pod jakim uticajem Rankove prakse fokusiranja na „ovde-i-sada”: „Rank je uneo ljudski odnos direktno u svoju kancelariju. Uticao je na analitičare da ozbiljno shvate stvarnu sadašnju interakciju između terapeuta i pacijenta, umesto da održavaju fiksiran, udaljen, „kao da” odnos koji je prethodnim analitičarima davao emocionalni tampon za ispitivanje intenziteta terapijskih senzacija i želja agenta“.[16]

Rang je takođe uticao na praksu akcionih i reflektivnih terapija kao što su dramsko igranje uloga i psihodrama. „Iako nema dokaza o direktnom uticaju, Rankove ideje su pronašle novi život u radu takvih akcionih psihoterapeuta kao što su Moreno, koji je razvio psihodramsku tehniku udvajanja... i Landi [direktor programa dramske terapije na Univerzitetu u Njujorku], koji je pokušao da konceptualizuje ravnotežu kao integraciju uloge i protivuloge“.[17]

Pregled glavnih ideja

Rank je prvi video terapiju kao iskustvo učenja i odučavanja koje se fokusira na osećanja. Terapeutski odnos omogućava pacijentu da: (1) nauči kreativnije načine razmišljanja, osećanja i postojanja ovde-i-sada; i (2) da se oduči od samodestruktivnih načina razmišljanja, osećanja i bivanja ovde-i-sada. Obrasci samodestrukcije („neuroze“[18][19]) predstavljaju neuspeh kreativnosti, a ne, kako je Frojd pretpostavio, povlačenje od seksualnosti.

Rankova psihoanaliza kreativnosti je nedavno primenjena na akciono učenje,[20][21][22][23][24] proces grupnog rešavanja problema zasnovan na istraživanju, izgradnji tima, razvoju lidera i organizaciono učenje.[25] Transformativno akciono učenje, koje je sintetizovao Robert Krejmer iz Rankovih spisa o umetnosti i duhovnosti, uključuje stvarne ljude koji rade na stvarnim problemima u realnom vremenu. Jednom kada trener učenja stvori bezbedan kontejner, pitanja omogućavaju članovima grupe da „iskorače iz okvira preovlađujuće ideologije“, kako je Rank napisao u delu Umetnost i umetnik (1932/1989, str. 70), razmisle o svojim pretpostavkama i uverenja, i preoblikuju svoje izbore. Proces „iskoračenja“ iz okvira, iz forme saznanja – preovlađujuće ideologije – analogan je radu umetnika dok se bore da stvore nove načine viđenja sveta, perspektive koje im omogućavaju da vide aspekte sveta koje nijedan umetnik, uključujući i njih same, nikada ranije nije video. Srž transformativnog akcionog učenja, kako ga je razvio Krejmer, postavlja moćna pitanja kako bi se promovisalo odučavanje ili otpuštanje pretpostavki i verovanja koje se uzimaju zdravo za gotovo.

Najkreativniji umetnici, poput Rembranta, Mikelanđela i Leonarda, znaju kako da se odvoje i od sopstvenih najvećih javnih uspeha, od ranijih umetničkih inkarnacija samih sebe. Njihova „veličina se sastoji upravo u tome da se protežu izvan njih samih, izvan ideologije koju su sami negovali“.[26] Kroz sočivo rada Ota Ranka o razumevanju umetnosti i umetnika, učenje transformativnog delovanja može se posmatrati kao nikad završen proces učenja kako da se „iskorači iz okvira” bilo kog načina razmišljanja, bilo sopstvenog ili kulturnog – drugim rečima, učenja kako da se oduči.[27]

Upoređujući proces odučavanja sa procesom „izbijanja” rođenja, Rank je bio prvi psiholog koji je sugerisao da postoji stalna sposobnost odvajanja od „unutrašnjih mentalnih objekata” – od internalizovanih institucija, verovanja i neuroza; od ograničenja kulture, društvenog konformizma i primljene mudrosti – što je sine qua non za doživotno stvaralaštvo.

Na predavanju iz 1938. na Univerzitetu u Minesoti, Rank je rekao: „Život sam po sebi je puki niz razdvajanja. Počevši od rođenja, prolazeći kroz nekoliko perioda odvikavanja i razvojem individualne ličnosti, i konačno kulminirajući smrću – što predstavlja konačno odvajanje, pojedinac doživljava prvi šok odvajanja, koji tokom svog života nastoji da prevaziđe. Sada nadživeo kao dete koje je preraslo igračku, on odbacuje stare delove sebe za koje više nema koristi.... Ego se neprestano odvaja od svojih istrošenih delova, koji su u prošlosti bili vredni, ali nemaju vrednost u sadašnjosti. Neurotik [koji ne može da se oduči i, stoga, nema kreativnosti] nije u stanju da ostvari ovaj normalan proces nevezanosti... Zbog straha i krivice koji se stvaraju u potvrđivanju sopstvene autonomije, on nije u stanju da se oslobodi, i umesto toga ostaje suspendovan na nekom primitivnom nivou svoje evolucije“.[28]

Preformulišući „otpor“ kao kreativnu funkciju, a ne kao suprotnost interpretacijama koje nudi psihoanalitičar, Rank je definisao protivvolju[29][30] u terapijskom odnosu kao pozitivnu osobinu koja brani integritet sopstva i pomaže u individuaciji, odučavanju i otkrivanju volje.

Prema Ranku (1932/1989), odučavanje ili izbijanje iz naše ljuske iznutra je „odvajanje [koje] je tako teško, ne samo zato što uključuje osobe i ideje koje poštujemo, već zato što je pobeda uvek na dnu, i u nekom obliku, pobeda nad delom nečijeg ega“.[31]

U organizacionom kontekstu, učenje kako da se oduči je od vitalnog značaja jer se ono što pretpostavljamo da je istinito stopilo u naš identitet. Identitet pojedinca nazivamo „mentalnim sklopom“. Identitet organizacione grupe nazivamo „kulturom“. Akcioni učenici uče kako da ispituju, testiraju i odvoje obe vrste identiteta — tj. svoje „individualno“ ja i svoje „društveno“ ja. Otvarajući se kritičkom istraživanju, oni počinju da uče kako da se emancipuju od onoga što „znaju“ – uče kako da se oduče.

Godine 1974, kulturni antropolog Ernest Beker osvojio je Pulicerovu nagradu za Poricanje smrti (1973), koja je bila zasnovana na Rankovim post-frojdovskim spisima, posebno na Terapiji volje (1929–31), Psihologiji i duši (1930) i Umetnosti i umetniku (1932/1989). Bekerova posthumno objavljena knjiga Bekstvo od zla (1975) bila je u velikoj meri posvećena istraživanju Rankove psihoanalize ukorenjene u ideji istorije kao niza ideologija besmrtnosti.

Pod uticajem spisa Ernesta Bekera, Rankova dijalektika između „straha od života i straha od smrti“ eksperimentalno je testirana u Teoriji upravljanja terorom[32][33] od strane profesora psihologije na Skidmor koledžu Šeldona Solomona, profesora psihologije Univerziteta Arizone Džefa Grinberga i Univerzitetu Kolorada u psihologiji Kolorado Springsa profesora Toma Piščinskog.

Američki sveštenik i teolog Metju Foks, osnivač Duhovnosti stvaranja[34][35] i Univerziteta mudrosti, smatra Ranka jednim od najvažnijih psihologa 20. veka.[36]

Stanislav Grof,[37] osnivač transpersonalne psihologije,[38][39] zasnovao je veliki deo svog rada u prenatalnoj i perinatalnoj psihologiji na Rankovoj Traumi rođenja.[40]

Godine 2008, filozof Maksin Šits-Džonston je objavila Korene morala (Pennsylvania State University Press). Ona upoređuje Rankovu misao sa mišljenjem Renea Dekarta, Martina Hajdegera i Žaka Deride: „Pošto su ideologije besmrtnosti prvobitno priznate i zapravo tako imenovane od strane Ranka, pomno ispitivanje njegovih spisa na tu temu nije samo prikladno, već je i samo po sebi filozofski korisno. ... Rank je bio frojdovski disident koji je, uvodeći koncept ideologije besmrtnosti, trasirao istorijske i psihološke korene 'verovanja u dušu' (Seelenglaube)... [Moje poglavlje] ukazuje na izuzetnu pouzdanost Rankove razlike između racionalnog i iracionalnog na pitanje ljudske potrebe za ideologijama besmrtnosti“.[41] Šets-Džonston zaključuje svoju knjigu beleškom koja podseća na Rankovu molbu za ljudsku vrednost međusobne ljubavi nad sušnim intelektualnim uvidom: „Sigurno je vreme da se Homo sapiens sapiens okrene od težnje za dominacijom nad svima i počne da se kultiviše i razvija svoju razumnu mudrost u težnji za brigom, negovanjem i jačanjem tog najdragocenijeg mišića koji je njegovo srce“.[42][43]

Glavne publikacija

Po datumu prve publikacije
Godina Nemački naslov (sadašnje izdanje) Engleski prevod (sadašnje izdanje)
1907 Der Künstler The Artist
1909 Der Mythus von der Geburt des Helden (Turia & Kant. 2000. ISBN 978-3-85132-141-8.) The Myth of the Birth of the Hero (Johns Hopkins. 2004. ISBN 978-0-8018-7883-1.)
1911 Die Lohengrin Sage [doctoral thesis] The Lohengrin Saga
1912 Das Inzest-Motiv in Dichtung und Sage The Incest Theme in Literature and Legend (Johns Hopkins. 1991. ISBN 978-0-8018-4176-7.)
1913 Die Bedeutung der Psychoanalyse fur die Geisteswissenschaften [with Hanns Sachs] The Significance of Psychoanalysis for the Human Sciences
1914 "Traum und Dichtung" and "Traum und Mythus" in Sigmund Freud's Die Traumdeutung The Interpretation of Dreams eds. 4–7: "Dreams and Poetry"; "Dreams and Myth" added to Ch. VI, "The Dream-Work." In Dreaming by the Book L. Marinelli and A. Mayer, Other. 2003. ISBN 978-1-59051-009-4.
1924 Das Trauma der Geburt (Psychosozial-Verlag. 1998. ISBN 978-3-932133-25-1.) The Trauma of Birth, 1929 (Dover. 1994. ISBN 978-0-486-27974-9.)
1924 Entwicklungsziele der Psychoanalyse [with Sándor Ferenczi] The Development of Psychoanalysis / Developmental Goals of Psychoanalysis
1925 Der Doppelgänger [written 1914] The Double (Karnac. 1989. ISBN 978-0-946439-58-4.)
1929 Wahrheit und Wirklichkeit Truth and Reality (Norton. 1978. ISBN 978-0-393-00899-9.)
1930 (Consists of Volumes II and III of "Technik der Psychoanalyse": Vol. II, "Die Analytische Reaktion in ihren konstruktiven Elementen"; Vol. III, "Die Analyse des Analytikers und seiner Rolle in der Gesamtsituaton". Copyright 1929, 1931 by Franz Deuticke.) Will Therapy, 1929–31 (First published in English in 1936;reprinted in paperback by Norton. 1978. ISBN 978-0-393-00898-2.)
1930 Seelenglaube und Psychologie Psychology and the Soul (Johns Hopkins. 2003. ISBN 978-0-8018-7237-2.)
1932 Kunst und Künstler (Psychosozial-Verlag. 2000. ISBN 978-3-89806-023-3.) Art and Artist (Norton. 1989. ISBN 978-0-393-30574-6.)
1933 Erziehung und Weltanschauung: Eine Kritik d. psychol. Erziehungs-Ideologie, München: Reinhardt, 1933 Modern Education
1941   Beyond Psychology (Dover. 1966. ISBN 978-0-486-20485-7.)
1996   A Psychology of Difference: The American Lectures [talks given 1924–1938; edited and with an introductory essay by Robert Kramer (Princeton. 1996. ISBN 978-0-691-04470-5.)

Reference

  1. ^ Lieberman and Kramer, 2012, pp. 225)
  2. ^ Rank 1996, стр. 43
  3. ^ ibid., pp. 149n)
  4. ^ Iacovou, Susan; Weixel-Dixon, Karen (2015). Existential therapy : 100 key points and techniques (Dual First изд.). London. ISBN 9780415644419. OCLC 907374350. 
  5. ^ Comer, Ronald J. (5. 2. 2016). Fundamentals of abnormal psychology (Eighth изд.). New York. ISBN 9781464176975. OCLC 914289944. 
  6. ^ Rank, 1996, p. xi.
  7. ^ Kirschenbaum, Howard (1979). On Becoming Carl Rogers. Delacorte Press. стр. 92–93. ISBN 0-440-06707-3. 
  8. ^ deCarvalho, Roy J. (1999). „Otto Rank, the Rankian Circle in Philadelphia, and the Origins of Carl Rogers' Person-Centered Psychotherapy”. History of Psychology. 2 (2): 132—148. PMID 11623737. doi:10.1037/1093-4510.2.2.132. 
  9. ^ Rogers, Carl R. (1942). Counseling and psychotherapy: newer concepts in practiceНеопходна слободна регистрација. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-1406760873. OCLC 165705. 
  10. ^ Rogers, Carl R.; Sanford, R. C. (1985). „Client-centered psychotherapy”. Comprehensive textbook of psychiatry. Од стране I., Kaplan, Harold; J., Sadock, Benjamin. 2. Williams & Wilkins. стр. 1374–1388. ISBN 9780683045116. OCLC 491903721. 
  11. ^ Yalom, Irvin D. (1995). Introduction. A way of being. Од стране Rogers, Carl R. Houghton Mifflin Co. стр. xi. ISBN 9780395755303. OCLC 464424214. 
  12. ^ Rogers, Carl R. (1966). „Client-centered therapy”. Ур.: Arieti, S. American handbook of psychiatry. 3. New York City: Basic Books. стр. 183—200. OCLC 2565173. 
  13. ^ Perls, Fritz; Hefferline, Ralph; Goodman, Paul (1951). Gestalt Therapy: Excitement and Growth in the Human Personality (на језику: енглески). The Gestalt Journal Press: New Edition. ISBN 0939266245. 
  14. ^ Mackewn, J (1997). Developing Gestalt Counselling. . London, UK: Sage publications; Bowman, C. & Brownell, P. (2000) Prelude to Contemporary Gestalt Therapy. Gestalt!. 4  (3):, available at http://www.g-gej.org/4-3/prelude.html Архивирано 6 фебруар 2011 на сајту Wayback Machine
  15. ^ Gestalt Therapy, Perls, Goodman and Hefferline, 1951, p. 395
  16. ^ Polster, 1968, p. 6.
  17. ^ Landy, 2008, p. 29.
  18. ^ Freud S (1995). Five Lectures on Psycho-Analysis. Penguin. стр. 1—2, 10. 
  19. ^ „Neurosis”. The American Heritage Dictionary of the English Language. HarperCollins Publishers. 2022. ISBN 978-0-618-82435-9. 
  20. ^ Reynolds, Michael (2011). „Reflective Practice: Origins and Interpretations”. Action Learning: Research and Practice. 8 (1): 5—13. doi:10.1080/14767333.2011.549321. 
  21. ^ Revans, R. W (1998). ABC of action learning. London: Lemos and Crane. ISBN 978-1-898001-42-3. 
  22. ^ Revans, R. W. 1982. The origin and growth of action learning. Brickley, UK: Chartwell-Bratt.
  23. ^ Michael Marquardt, Ng Choon Seng, and Helen Goodson. (2010). "Team Development via Action Learning", Advances in Developing Human Resources, SAGE Publications, pp. 241–255
  24. ^ March 30, Sumit Sahni |; Sahni, 2015 Sumit (30. 03. 2015). „Action Learning With Impact”. Harvard Business Publishing (на језику: енглески). Приступљено 07. 10. 2020. 
  25. ^ Kramer 2007; 2008
  26. ^ Art and Artist (Rank, 1932/1989, p. 368)
  27. ^ Kramer, 2012.
  28. ^ Rank, 1996, p. 270.
  29. ^ Neufield, Gordon. „Hold On to Your Kids”. Random House LLC. Приступљено 02. 07. 2013. 
  30. ^ Amundson, Jon (1981). „Will in the Psychology of Otto Rank: A Transpersonal Perspective” (PDF). Journal of Transpersonal Psychology. 13 (2): 113. Приступљено 2. 9. 2015. 
  31. ^ p. 375).
  32. ^ Greenberg, J.; Pyszczynski, T.; Solomon, S. (1986). „The causes and consequences of a need for self-esteem: A terror management theory”. Ур.: R. F. Baumeister. Public Self and Private Self. New York: Springer-Verlag. стр. 189—212. 
  33. ^ Solomon, S.; Greenberg, J.; Pyszczynski, T. (1991). „A terror management theory of social behavior: The psychological functions of self-esteem and cultural worldviews”. Advances in Experimental Social Psychology. 24 (93): 159. 
  34. ^ O'Neill, Molly (17. 3. 1993). „At Supper With -- Matthew Fox; Roman Catholic Rebel Becomes A Cause Celebre”. The New York Times. Приступљено 8. 3. 2013. 
  35. ^ O'Neill, Molly (17. 3. 1993). „At Supper With—Matthew Fox; Roman Catholic Rebel Becomes A Cause Celebre”. The New York Times. 
  36. ^ See, especially, Fox's book, Creativity: Where the Divine and the Human Meet (Jeremy P. Tarcher, 2002), . ISBN 1-58542-329-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  37. ^ Butler, Renn (2009). „Archetypal Astrology and Transpersonal Psychology: The Research of Richard Tarnas and Stanislav Grof” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2014. г. 
  38. ^ Walsh, R.; Vaughan, F. (1993). „On transpersonal definitions”. Journal of Transpersonal Psychology. 25 (2): 125—182. 
  39. ^ Grof, Stanislav (1. 1. 2008). „Brief History of Transpersonal Psychology”. International Journal of Transpersonal Psychology. 27 (1): 10 — преко Digital Commons. 
  40. ^ Kripal, 2007, pp. 249–269.
  41. ^ Sheets-Johnstone, 2008, p. 64
  42. ^ ibid., pp. 405–06.
  43. ^ Sheets-Johnstone, Maxine (2003). „Death and immortality ideologies in Western philosophy”. Continental Philosophy Review. 36 (3): 235—262. S2CID 143977431. doi:10.1023/B:MAWO.0000003937.47171.a9. 

Literatura

Korespondencija

Radovi dužne knjige o Otu Ranku.

Magistarske teze o Ranku.

Žurnalske serije o Ranku.

  • Journal of the Otto Rank Association Vols. 1 – 17, 31 issues, 1967–1983, diverse writers, including Otto Rank.

Članci i poglavlja knjiga o Otu Ranku.

  • Kramer, Robert (2015). 'I am Boiling with Rage': Why Did Freud Banish Rank?, an article in Psychoanalyse im Widerspruch, Volume 53, pp. 31–43.
  • Kramer, Robert (2006). Otto Rank. Edinburgh International Encyclopedia of Psychoanalysis, Ross Skelton (ed.) Edinburgh University Press), pp. 389.
  • Kramer, Robert (2003). Why Did Ferenczi and Rank Conclude that Freud Had No More Emotional Intelligence than a Pre-Oedipal Child? In Creative Dissent: Psychoanalysis in Evolution, Claude Barbre, Barry Ulanov, and Alan Roland (eds.), Praeger, Ch.3, pp. 23–36.
  • Kramer, Robert (1995). The Birth of Client-Centered Therapy: Carl Rogers, Otto Rank, and 'The Beyond,' an article in Journal of Humanistic Psychology, Volume 35, pp. 54–110. (PDF) https://web.archive.org/web/20081217015122/http://www.ottorank.com/wp-content/uploads/2008/06/rogers.pdf. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Kramer, Robert (1995). The 'Bad Mother' Freud Has Never Seen: Otto Rank and the Birth of Object-Relations Theory, an article in Journal of the American Academy of Psychoanalysis, Volume 23, pp. 293–321.
  • Landy, Robert J. (2008). The Couch and the Stage: Integrating Words and Action in Psychotherapy. Lanham: Jason Aronson. стр. 23—33. .
  • Lieberman, E. James. (2003) The Evolution of Psychotherapy Since Freud. In Creative Dissent: Psychoanalysis in Evolution, Claude Barbre, Barry Ulanov, and Alan Roland (eds.), Praeger, Ch. 4, pp. 37–44.
  • Roazen, Paul and Bluma Swerdloff, ур. (1995). Heresy: Sandor Rado and the Psychoanalytic Movement.  New Jersey: Jason Aronson.
  • Sheets-Johnstone, Maxine (2008). The Roots of Morality. University Park: Pennsylvania State University Press. стр. 63—91. .

Dnvevnik Sandor Ferencija.

  • The Clinical Diary of Sándor Ferenczi (1988), Editor Judith Dupont, Translator Michael Balint and Nicola Zarday Jackson, Harvard University Press.

Članci ili poglavlja o primeni Rankove psihologije umetnosti na transformativnu akciju učenja, razvoja lidera i organizacijskog učenja.

  • Kramer, Robert (2003). Management and Organization Development Through the Lens of Otto Rank and Carl Rogers, Internationale Zeitschrift fűr Sozialpsychologie und Gruppendynamik [Vienna, Austria], Vol. 28, pp. 26–43. (In English.)
  • Kramer, Robert (2007). „How Might Action Learning Be Used to Develop the Emotional Intelligence and Leadership Capacity of Public Administrators?”. Journal of Public Affairs Education. 13 (2): 205—246. doi:10.1080/15236803.2007.12001477. .
  • Kramer, Robert (2008). Learning How to Learn: Action Learning for Leadership Development. A chapter in Rick Morse (ed.) Innovations in Public Leadership Development. Washington DC: M.E. Sharpe and National Academy of Public Administration, pp. 296–326.
  • Kramer, Robert and James Kelly (2010). Transformative Action Learning in the U.S. Government. A chapter in Yuri Boshyk and Robert Dilworth (eds.), Action Learning and Its Applications. New York: Palgrave Macmillan, pp. 43–54.
  • Kramer, Robert (2012). Otto Rank on Emotional Intelligence, Unlearning and Self-Leadership. American Journal of Psychoanalysis.72, pp. 326–351.
  • Kramer, Robert (2016). From Skillset to Mindset: A New Paradigm for Leader Development. Public Administration Issues, Number 5, pp. 125–142.

Druge reference.

Spoljašnje veze

Oto Rank на Викимедијиној остави.

Read other articles:

Batuan lereng

Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada Oktober 2022. Batuan lereng di Monumen Nasional Colorado. Batuan lereng, batuan lembidang atau batuan tepi adalah dinding batu tipis di tepi atas dataran tinggi, ngarai, atau pengangkatan geologis. Batuan tepi mungkin merujuk pada suatu formasi batuan, atau kepada b...

 

Eddy Gombloh

Artikel ini bukan mengenai Gombloh. Artikel ini tidak memiliki referensi atau sumber tepercaya sehingga isinya tidak bisa dipastikan. Tolong bantu perbaiki artikel ini dengan menambahkan referensi yang layak. Tulisan tanpa sumber dapat dipertanyakan dan dihapus sewaktu-waktu.Cari sumber: Eddy Gombloh – berita · surat kabar · buku · cendekiawan · JSTOR Eddy GomblohLahirSupardi(1941-08-17)17 Agustus 1941Yogyakarta, Hindia BelandaMeninggal4 Agustus 2022(2...

 

First Battle of Kitshanga

First Battle of KitshangaPart of M23 offensiveThe MONUSCO base in Kitshanga, just after the 2009 battle for the city.DateJanuary 24–26, 2023LocationKitchanga and surrounding villages, North Kivu, Democratic Republic of the CongoResult M23 victoryBelligerents FARDC NDC-RAPCLS-KambuziSelf-defense groups M23 Rwandan Defence Forces (per DRC)Casualties and losses Unknown Unknown Many killed20,000+ displaced[1] vteKivu conflict Lemera massacre Kasika massacre Makobola massacre Makombo mas...

جان شاريه

جان شاريه مجلس الملكة الخاص بكندا  رئيس وزراء كيبك [الإنجليزية] تولى المنصب6 يونيو 2003 برنار لاندري   عضو في المجلس القومي تولى المنصب30 نوفمبر 1998 ماري مالافوا   نائب رئيس وزراء كندا في المنصب25 يونيو 1993 – 4 نوفمبر 1993 دون مازانكوفسكي شيلا كوبس في المنصب4 سبتمبر 1984 – 30 نو�...

 

Forth (fiume)

Questa voce o sezione sull'argomento fiumi del Regno Unito non cita le fonti necessarie o quelle presenti sono insufficienti. Puoi migliorare questa voce aggiungendo citazioni da fonti attendibili secondo le linee guida sull'uso delle fonti. ForthI meandri del fiume Forth fra i fertili terreni agricoli nei pressi di StirlingStato Regno Unito Regioni/aree/distretti Scozia Lunghezza47 km NasceLoch Ard, nel Trossachs SfociaFirth of Forth, Mare del Nord Mappa del fiume Modifica da...

 

Continuation War

Finnish war against the Soviet Union (1941–44) Continuation WarPart of the Eastern Front of World War IIFinnish soldiers at the VT-line of fortifications during the Soviet Vyborg–Petrozavodsk Offensive in June 1944Date25 June 1941 – 19 September 1944 (3 years, 2 months, 3 weeks and 4 days)LocationFinland, Karelia, and Murmansk areaResult Soviet victory Moscow ArmisticeTerritorialchanges Petsamo ceded to the USSR Porkkala Peninsula leased to the USSR for 50 years[...

2016 United States Senate election in New Hampshire

Election See also: 2016 United States Senate elections 2016 United States Senate election in New Hampshire ← 2010 November 8, 2016 2022 →   Nominee Maggie Hassan Kelly Ayotte Party Democratic Republican Popular vote 354,649 353,632 Percentage 47.98% 47.84% County results Congressional district results Municipality results Precinct resultsHassan:      40–50%      50–60%      60–70% ...

 

Pecos Bill

Fictional cowboy This article is about the fictional character. For the restaurant, see Pecos Bill Tall Tale Inn and Cafe. For other uses, see Pecos Bill (disambiguation). Fictional character Pecos BillOn one of his various adventures, Bill managed to lasso a tornado using a snakeFirst appearanceSaga of Pecos Bill (1917)Created byEdward S. O'ReillyBirthplaceTexasIn-universe informationFull namePecos BillSpeciesHumanGenderMaleOccupationCowboySignificant otherSlue-Foot SueNationalityAmerican Pe...

 

Антитринитаризм

ХристианствоБиблия Ветхий Завет Новый Завет Евангелие Десять заповедей Нагорная проповедь Апокрифы Бог, Троица Бог Отец Иисус Христос Святой Дух История христианства Апостолы Хронология христианства Раннее христианство Гностическое христианство Вселенские соборы Н...

Pie (unidad)

El pie es una unidad de longitud, basada en el pie humano, ya utilizada por las civilizaciones antiguas. Para medir la longitud, en casi todo el mundo se utiliza el metro, excepto en países anglófonos como Estados Unidos, Canadá o Reino Unido. El pie romano, o pes, equivalía, como media, a 29,57 cm; el pie carolingio, anteriormente denominado pie drusiano o drúsico —pes drusianus—, equivalía a nueve octavos del romano, esto es, aproximadamente, 33,26 cm; y el pie castellan...

 

Nikola Vukčević (footballer, born 1991)

Montenegrin footballer For the player born 1984, see Nikola Vukčević (footballer, born 1984). Nikola Vukčević Vukčević with Montenegro in 2014Personal informationFull name Nikola VukčevićDate of birth (1991-12-13) 13 December 1991 (age 32)Place of birth Podgorica, SFR YugoslaviaHeight 1.84 m (6 ft 0 in)Position(s) Defensive midfielderSenior career*Years Team Apps (Gls)2010–2013 Budućnost 65 (4)2013–2015 Braga B 31 (1)2014–2018 Braga 76 (4)2018–2022 Levante...

 

Return to Montauk

2017 filmReturn to MontaukDirected byVolker SchlöndorffWritten byVolker SchlöndorffColm TóibínBased onMontaukby Max FrischProduced byRegina ZieglerTil SchweigerStéphane ParthenayFrancis BoespflugConor BarryMike DowneySam TaylorHolger ReibigerStarringStellan SkarsgårdNina HossNiels ArestrupCinematographyJérôme AlmérasEdited byHervé SchneidMusic byMax RichterCaoimhín Ó RaghallaighThomas BartlettProductioncompaniesGaumont Film CompanyVolksfilmZiegler FilmDistributed byWild BunchRele...

Ciputra Group

PT Ciputra Development TbkNama dagangCiputra GroupJenisPublikKode emitenIDX: CTRAIndustrireal estatePendahuluCiputra Property (1994-2017)Ciputra Surya (1989-2017)Didirikan1981PendiriIr. CiputraKantorpusatJakarta, IndonesiaTokohkunciRina Ciputra Sastrawinata (Presiden Komisaris)Candra Ciputra (Presiden DirekturProdukReal estatePendapatan Rp 9,1 Triliun (2022)Laba bersih Rp 1,8 Triliun (2022)Total aset Rp 41,9 Triliun (2022)Total ekuitas Rp 18,4 Triliun (2022)PemilikPT Sang Pelopor (53,24%)Publ...

 

Ioannis Kapodistrias

Greek governor This article is about the Greek politician. For the airport named for him, see Corfu International Airport. His Excellency CountIoannis KapodistriasΙωάννης ΚαποδίστριαςPortrait by Dionysios Tsokos1st Governor of GreeceIn office20 January 1828 – 27 September 1831 (o.s.)Preceded byVice-gubernatorial Committee of 1827 Andreas Zaimis (as President of the Provisional Administration of Greece)[1]Succeeded byAugustinos KapodistriasForeign Minister...

 

Quetzal (band)

QuetzalBackground informationOriginEast Los Angeles, California, United StatesGenresChicano rock, Alternative, RockYears active1990s–presentLabelsSon de Barrio, Vanguard Records, Smithsonian FolkwaysMembersDr. Martha GonzalezJuan PerezQuetzal FloresEvan Greer Alberto López Tylana EnomotoPast membersQuincy McCraryAndy MendozaRocio MarrónCesar CastroDante Pascuzzo Edson GianesiGabriel GonzalezGabriel TenorioPeter JacobsonWebsiteOfficial website This article's tone or style may not reflect t...

James Forbes (minister)

For the Senior Minister of Riverside Church, New York, see James A. Forbes. For the 17th century divine, see James Forbes (divine). James ForbesBorn4 April 1813Leochel-Cushnie, ScotlandDied12 August 1851Melbourne, AustraliaEducationAberdeen Grammar SchoolKing's College, AberdeenOccupation(s)Minister and educatorSpouseHelen ClowChildrenMargaret ChirnsideJames ForbesHelen CreswickCharles ForbesParent(s)Peter and Margaret Forbes James Forbes (4 April 1813 – August 1851) was a Scottish-Australi...

 

中华人民共和国第十二届运动会

中华人民共和国第十二届运动会 十二运会吉祥物宁宁主辦城市 中华人民共和国辽宁瀋陽口號全民健身 共享全运參賽運動員9770比賽項目31个大项，350个小项开幕典礼2013年8月31日闭幕典礼2013年9月12日開幕宣布者习近平閉幕宣布者李克强運動員宣誓代表孙玉洁聖火點燃12名少年主場館沈阳奧林匹克体育中心← 20092017 → 中华人民共和国第十二届运动会，简称第十...

 

Jan Tschichold

Questa voce o sezione sugli argomenti tipografi e scrittori non è ancora formattata secondo gli standard. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Tschichold nel 1963 in una foto di Erling Mandelmann Jan Tschichold (Lipsia, 2 aprile 1902 – Locarno, 11 agosto 1974) è stato un tipografo, scrittore, designer e insegnante tedesco, tra i principali teorici della tipografia e della progettazione del libro del Novecen...

科尔沁右翼中旗

科尔沁右翼中旗ᠬᠣᠷᠴᠢᠨ ᠪᠠᠷᠠᠭᠤᠨ ᠭᠠᠷᠤᠨ ᠳᠤᠮᠳᠠᠳᠤ ᠬᠣᠰᠢᠭᠤ旗兴安盟的地理位置坐标：45°03′25″N 121°28′07″E / 45.05681°N 121.46866°E / 45.05681; 121.46866国家 中华人民共和国隶属行政区内蒙古自治区兴安盟政府駐地巴彦呼硕镇下级行政区 8 6镇2乡 面积 • 总计12,789.67 平方公里（4,938.12 平方英里） 人口（2021）&...

 

Vaksin Covid-19

Artikel ini memerlukan pemutakhiran informasi. Harap perbarui artikel dengan menambahkan informasi terbaru yang tersedia. Persentase penduduk yang telah menerima setidaknya satu dosis vaksin Covid-19 atau C19 Peta negara-negara menurut status persetujuan vaksin Covid-19   Disetujui untuk penggunaan umum, vaksinasi massal sedang berlangsung   Disetujui untuk penggunaan darurat, vaksinasi massal sedang berlangsung   Disetujui untuk penggunaan darurat, vaksinasi ter...