НСУ (нем.NSU Motorenwerke AG) је немачки прозвођач бицикала, мотоцикала, скутера и аутомобила, основана 1873. године. Компанију су основали Кристијан Шмит и Хаинрих Штол, са седиштем у Ридлингену, а касније 1880. године пресељено у Некарсулм. Фолксваген преузима 1969. године НСУ, и спаја је са компаниом Ауто унион формирајући Audi NSU Auto Union AG, касније Ауди. Име НСУ настало је као скраћеница од имена града Некарсулм у коме се налазио НСУ.[1]
НСУ је настао као "Mechanische Werkstätte zur Herstellung von Strickmaschinen",[2] произвођач машина за плетење основана 1873. од стране Кристијан Шмита, технички проницљивог предузетника, у граду Ридлингену на Дунаву.[3] Премештање пословног седишта 1880. у Некарсулм,[3] уследило је након периода брзог раста и 1886. године, компанија је почела да производи бицикле, прва од њих је тркачка бицикла високе класе позната у Немачкој као 'Penny-farthing' брендиране као "Germania".[4] До 1892. године, производњу бицикала је потпуно заменила производњу машина за плетење. Отприлике у ово време, име НСУ је постала озбиљан бренд.
Први НСУ мотоцикл појавио се 1901. године,[5] а први НСУ аутомобил 1905. година.
Под притиском своје банке (Дрезднер Банк) 1932. године, НСУ је признала неуспех својих покушају да драстично повећа обим производње аутомобила, те је њихова недавно изграђена фабрика аутомобила у Хајлброну продата Фијату,[6] који је користио фабрику за склапање Фијатових модела за немачко тржиште. Од 1957. године НСУ-Фијат аутомобили преузео бренд Некар.
Током Другог светског рата НСУ је произвела Кетенкрад, НСУ ХК 101, мотоцикл на гусеницама, са мотором од Опел Олимпије. Они су такође направили 251 ОСЛ мотоцикл током рата.[7]
Након Другог светског рата
У децембру 1946. године часопис "Ауто" објављује да је компанија наставила производњу бицикала и моторних бицикала у Некарсулму.[8] За Немачку, то је било време нових почетака. У јулу 1946. године, почиње нова ера у НСУ-у, на чело за генералног директора долази Валтер Егон Нич, који је раније провео 17 година у Опелу.[8]
НСУ рестартује своју производњу мотоцикала, која је за време рата потпуно уништена, са предратним производима попут Квик, ОСЛ и конзул мотоциклима. Штавише, наставио је производњу и продају модела ХК 101 као возило за све терена у цивилној верзији. Први послератни модел је НСУ Фокс из 1949. године, доступан у 2-цилиндричној и 4-цилиндричној верзији, а затим 1953. године, представио је свој нови модел НСУ Макс, са мотором од 250 cm³. Сви ови нови модели су били знатно иновативни, те им је то омогућило да у 1955. године постану највећи произвођач мотоцикала на свету. НСУ је такође држао четири светска рекорда за брзину: 1951, 1953, 1954, и 1955. године. У августу 1956. године, Вилхелм Херц на исушеном сланом језеру Бонвил у Јути, постао је први човек који вози мотор брже од 200 mi (320 km) на сат (322 km/h).
НСУ поново улази на тржиште аутомобил 1957. године, са новим Принцом, малом аутомобилом са двоструким НСУ макс мотором, ваздушним хлађењем, двоцилиндричним мотор од 600 cm³ и 20 КС (15 kW). Производња мотоцикла се наставила све до 1968. године.[9][10]
Године 1964. НСУ је понудио први на свету бензински Ванкелов мотор уграђен прво у модел Ванкелспајдер. У даљем развоју пројекта, НСУ представља Спорт Принц, са 129 КС (96 kW) 995 cm³ и 2-ротор.[11] Исте године представља модел Принц 1000 и деривате попут ТТ и ТТ/С, а тип 110 (касније назван 1200СЦ) је покренут 1965. године као породични аутомобил са више простора. Аутомобил је на тржишту Велике Британије, постигао велики успех.[12]
Модел НСУ Ро 80 1967. године је представљен јавности, са четири врата, са 115 КС (86 kW) верзија исто са 2 ротора,[11]. Са тежином од 1.200 kg, имао је диск кочнице, независно огибљење, и погоном на предње точкове са тробрзинским мењачем.[11] Овај модел убрзо добио неколико награда за дизајн и постао је ауто године 1967.[11] У то време скоро сви велики произвођачи мотора за аутомобиле, купили су лиценцу од НСУ-а за развој и производњу ротационих мотора, са изузетком БМВа.[13]
Упркос свом јавном признања, продаја модела НСУ Ро 80 била је разочаравајућа због великог броја рекламација на мотор за бројне пропусте чак и код малог броја пређених километара.[11] Сви произвођачи аутомобила, осим Мазде, прекинуо је развој и производњу мотора са Ванкел технологијом, па су и предвиђени приходи од лиценци, изостали.
Развој ротациони мотор је био врло скупи за малу компанију као што је НСУ, а и пољуљан углед међу потрошачима, доводи да 1969. године, компанију преузима Фолксваген Група Идентификација], која спаја НСУ са Ауто унионом, који је био у власништву Ауди. Нова компанија се звала "Audi NSU Auto Union AG" и представља ефикасни крај НСУ бренда. Сви будућу производи носили су Ауди значку (задржава четири круга који се преклапају са Ауто унион лога). Управљање новом компанијом је првобитно било из Некарсулма, међутим, када су мали НСУ модели (Принц 4, 1000, 1200) укинути 1973. године, НСУ РО 80 је био последњи аутомобил који је још увек у производњи носио НСУ значку. Ауди никада се више није именом НСУ после априла 1977. године, када је продат последњи НСУ Ро 80.[11] У 1985. години, назив фирме је скраћен на Ауди АГ и управљање је враћено у Ауди с седиштем у Инголштату.
Још у време када се производио Ро 80, у фабрици у Некарсулму, покренута је производња већих Ауди модела као што су 100 и 200. Порше 924, а касније Порше 944 склапани су исто у Некарсулму. Ови модели су заједнички пројекат Поршеа и Фолксвагена, али Порше није имао унутрашње капацитете за производњу 924 и 944. Данас, у Некарсулму је постројење за производњу Ауди топ модела као што су А6, А8 и Р8. То је такође и центар за развој Аудјевих лаких алуминијумских оуто конструкција.
НСУ је првенствено је упамћен и данас као први и један од само три аутомобилске компаније који је развио, а затим производио и продавао аутомобиле са обртним Ванкеловим мотором. НСУ је измислио принцип модерног Ванкел мотора са унутрашњим ротором. НСУ Ро 80 било друго масовно произведено возило са 2-ротор Ванкел-мотора након Мазде космо. Године 1967. НСУ и Ситроен оснивају заједничку компанију, Комотор, са намером да производе Ванкел моторе како за Ситроен тако и за друге произвођаче аутомобила. Нортон је за своју производњу мотоцикала користио Ванкел мотор. Само Мазда је наставила развој Ванкел мотора и произвела још неколико модела аутомобила са Ванкел мотором. НСУ је развио свој последњи модел аутомобил НСУ К 70 са признатим конвенционалним мотором, (мотор напред, предња вуча и хлађење водом), који је Фолксваген усвоио као њихов нови аутомобил Фолксваген К 70, а касније је НСУ мотор коришћен у Голф аутомобилима.
Мотер за косилицу за траву
У раним 1970-им, НСУ је произвео мали мотор са вертикалном радилицом који се коришћен у косилицама за траву.[14]
НСУ музеј
У Некарсулму је основан НСУ музеј са великим бројем НСУ производа у својој поставци.
НСУ П 10 из 1970 године произведен у фирми Норекс С. А. из Уругваја
Први модел који је по лиценци био произведен ван граница Немачке био је НСУ П 10 који је од 1970. године производила фирма Нордекс С. А. у Уругвају.
Након тога НСУ принц је такође по лиценци рађен у Југославији (фирма Претис), у Аргентини (фирма Аутоар) као и у Египту.
У Уругвају, принц 4 је производила компанија Нордекс С. А., као и нови модел П6, који је комбиновао мотор и механику из НСУ модела са потпуно редизајнираном каросеријом од стране уругвајског дизајнера Карлоса Сотомајера. Од 1970. године П 10 је изграђен као модел наследник НСУ П6. Имао је већи мотор од НСУ принц 1000 и 21 cm дужи међуосовински размак.
НСУ војна возила
НСУ био главни творац Кетенкрада, мотоцикла са гусеницама који се производио између 1940. и 1949. године.
Oswald, Werner (2001). Deutsche Autos 1945-1990, volume 4 (на језику: German). Motorbuch Verlag. стр. 392. ISBN978-3-613-02131-0.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Peter Schneider (2008). NSU-Automobile 1905–1977. Stuttgart. ISBN978-3-613-02867-8. Motorbuch Verlag.
Peter Schneider (2000). NSU im Bild – Motorräder seit 1900. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN978-3-613-02063-4.
Peter Schneider (2006). NSU-Motorräder, 1900–1966, Typenkompass. Stuttgart. ISBN978-3-613-02355-0. Motorbuch Verlag.
Peter Schneider (1997). Die NSU-Story – Die Chronik einer Weltmarke. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN978-3-613-01853-2.
Peter Schneider (1985). NSU 1873–1984 – Vom Hochrad zum Automobil. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN978-3-613-01086-4.
Peter Kirchberg, Thomas Erdmann, Ralph Plagmann (2000). Das Rad der Zeit – Die Geschichte der AUDI AG. ISBN978-3-7688-1011-1.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) 3. izdanje, date: 8/00, Hrsg.: AUDI AG Ingolstadt, Verlag Delius Klasing, Bielefeld.
Mareike Hieber, Susanne Jauch, Ralph Plagmann, Gerhard Schwinghammer: 100 Jahre Automobilbau Neckarsulm. Hrsg.: AUDI AG – Kommunikation Standort Neckarsulm, date: 09/2006.
Peter Schönhaar: Beiträge zur Entwicklungsgeschichte der NSU-Motorräder. Band I–V, Selbstverlag, 1983–1984.
Fr. Herzog: NSU 1873–1923 – Zum 50-jährigen Bestehen der Neckarsulmer Fahrzeugwerke Aktiengesellschaft Neckarsulm. NSU GmbH, Neckarsulm 1923 (Faksimile des Originals vom Januar 1987).
Dieter Herz, Karl Reese (1982). Die NSU Renngeschichte 1904–1956. (1st изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN978-3-87943-797-9.
Hugo Wilson (2000). Das Lexikon vom Motorrad. Stuttgart. ISBN978-3-613-01719-1. Motorbuch-Verlag.
.jpg)
.JPG)
.JPG)
.jpg)
