M1903 Спрингфилд

„М1903 Springfield"
M1903.
ВрстаПушка репетирка
Порекло САД
Употреба
Употреба уСАД и савезници
Бојно деловањеМексичка револуција
Први светски рат
Други светски рат
Кинески грађански рат
Корејски рат
Производња
ПроизвођачSpringfield Armory
Произведенооко 1.300.000 комада
Спецификације
Маса3.94 kg
Дужина1.097 mm
Дужина цеви610 mm
Калибар7.62x63 mm
Врста операцијеРепетирка
Начин дејстваМануелни, помоћу обртночепног затварача
Брзина паљбе15-30 мет/мин
Брзина зрна850 m/s
Макс. еф. домет300 m
Магацин5 метака метака

M1903 Спрингфилд (енгл. M1903 Springfield) је америчка пушка репетирка у калибру .30-06 која је почетком двадесетог века уведена у наоружање Америчке војске.[1]

Историја

М1903 Спрингфилд

Током рата са Шпанијом, Америчке трупе су биле наоружане пушкама Краг-Јоргенсен док је шпанска армија поседовала Маузерове пушке М1893 у калибру 7x57mm.

Током битке за брда Сан Хуан, око 750 шпанских војника су успели да зауставе напад 15.000 америчких и том приликом за неколико минута избацили из строја око 1.400 америчких војника.

Америчка војна комисија је сматрала да су њихове пушке Краг-Јоргенсен неподобне да их је потребно заменити бољим системом. Заробљени шпански Маузери су пребачени у САД где су се на тестирањима показали као супериорни дизајн одликован прецизношћу, квалитетом, издржљивошћу и једноставношћу па се Америчка војска одлучила за Маузеров систем.[2]

Након експериментисања са прототипима, коначно 1903. године се пушка М1903 усваја у наоружање под именом „United States Rifle, Caliber .30, Model 1903”. Ова нова пушка је била у калибру .30-03, била је краћа од претходних и користила је бајонет у облику копља попут пушке Мосин Наган.[3]

Иако су комбиновали решења и са других пушака, ипак М1903 је и даље била конструкција система Маузер па је због тога америчка влада морала да плати 250.000 долара фабрици Маузер, што би данас било око 7 милиона долара.[4]

До 1905. је произвеедено 80.000 пушака М1903 Спрингфилд међутим председник Теодор Рузвелт је сматрао да је копљасти бајонет потпуно погрешно решење и захтевао да буде замењен. Нови бајонети М1905 су уведени у опрему и додати су нови нишани М1904.

Ове преправке су завршене тек када је одлучено да се уради још једна велика преправка. Наиме метак .30-03 је био тупог врха па је одлучено да буде замењен новим метком .30-06 шиљатог врха што даје боље балистичке резултате. Цеви су преправљене па су тако поново постављени и нови нишани. Одлучено је да пушка М1903 буде дужине 24 in (61 cm) и да се у истој користи од стране свих родова.[5]

До уласка Сједињених Држава у Први светски рат је произведено 843.239 пушака М1903. Међутим, М1903 није била најбројнија америчка пушка током рата, већ је то била M1917 Енфилд која је ушла у производњу након што су американци схватили да ће бити много лакше произвести је у већем броју превазилазећи неке проблеме у производњи Спрингфилда. Након рата, америчка војска је наставила користити пушке Спрингфилд М1903 док су М1917 Енфилд остављене у резерви.[6]

Почетком Другог светског рата, америчка војска је још увек била увелико наоружана пушкама М1903, а коришћене су све до битке за Гвадалканал и у мањој мери до краја рата услед недостатака новијих модерних М1 Гаранд. Бразилске експедиционе снаге које су се бориле на италијанском фронту у саставз 5те америчке армије су биле опремљене пушкама М1903 Спрингфилд. Августа 1943. снаге Слободне Француске под командом генерала де Гола су пренаоружане америчким пушкама М1903 и М1917 и коришћене су све до краја рата. Французи су касније ове пушке користили и током рата у Индокини.[7]

Америчка војска је током рата развила и снајперску верзију М1903А4, одавањем оптичког нишана. Американци су снајпер М1903А4 користили као своје основно снајперско оружје на свим фронтовима, а касније је коришћен и током Корејског рата.[8]

Занимљивости

Ернест Хемингвеј је користио пушку М1903 Спрингфилд у лову на лавове током сафарија у Африци 1933. Своје доживљаје је описао у роману „Green Hills of Africa”, објављеном 1935.

Корисници

Референце

  1. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information, Volumes 23-24 (11 изд.). University Press. стр. 328. Приступљено 21. 4. 2015. 
  2. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information, Volumes 23-24 (11 изд.). University Press. стр. 328. Приступљено 21. 4. 2015. 
  3. ^ Kontis, George (24. 8. 2011). „Are We Forever Stuck with the Bayonet?”. Small Arms Defense Journal. Приступљено 22. 4. 2015. 
  4. ^ Canfield, Bruce N. (2003). „100 Years Of The '03 Springfield”. American Rifleman. National Rifle Association. 151 (March): 42—45&78. 
  5. ^ Canfield, Bruce N. (2006). „From Poor Invention To America's Best”. American Rifleman. National Rifle Association. 154 (September): 59—61,91—92&94. 
  6. ^ Canfield, Bruce N. (2015). „Wartime Remington M1903s?”. American Rifleman. National Rifle Association. 163 (March): 44. 
  7. ^ Dunlap, Roy, (1948). Ordnance Went Up Front. Samworth Press. стр. 302. 
  8. ^ George, John (Lt. Col.), (1981). Shots Fired In Anger. NRA Press. стр. 392—393. 

Литература

Спољашње везе