DNK ligaza 1 je enzim koji je kod ljudi kodiran LIG1genom. On učestvuje u replikaciji DNK i procesu popravke. Mutacije LIG1 koje proizvode deficijenciju DNK ligaze I rezultuju u imunodeficijenciji i povećanoj senzitivnosti na agense koji oštećuju DNK.[1]
Leonhardt H, Cardoso MC (1996). „Targeting and association of proteins with functional domains in the nucleus: the insoluble solution.”. Int. Rev. Cytol. 162B: 303—35. PMID8557490. doi:10.1016/S0074-7696(08)62620-0.
Tomkinson AE, Mackey ZB (1998). „Structure and function of mammalian DNA ligases.”. Mutat. Res. 407 (1): 1—9. PMID9539976.
Perrigot M, Pierrot-Deseilligny E, Bussel B, Held JP (1976). „[Paralysis following Dimer X radiculography]”. La Nouvelle presse médicale. 5 (17): 1120—2. PMID934827.
Webster AD; Barnes DE; Arlett CF; et al. (1992). „Growth retardation and immunodeficiency in a patient with mutations in the DNA ligase I gene.”. Lancet. 339 (8808): 1508—9. PMID1351188. doi:10.1016/0140-6736(92)91266-B.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Barnes DE; Tomkinson AE; Lehmann AR; et al. (1992). „Mutations in the DNA ligase I gene of an individual with immunodeficiencies and cellular hypersensitivity to DNA-damaging agents.”. Cell. 69 (3): 495—503. PMID1581963. doi:10.1016/0092-8674(92)90450-Q.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Barnes DE; Kodama K; Tynan K; et al. (1992). „Assignment of the gene encoding DNA ligase I to human chromosome 19q13.2-13.3.”. Genomics. 12 (1): 164—6. PMID1733856. doi:10.1016/0888-7543(92)90422-O.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Lasko DD, Tomkinson AE, Lindahl T (1990). „Mammalian DNA ligases. Biosynthesis and intracellular localization of DNA ligase I.”. J. Biol. Chem. 265 (21): 12618—22. PMID2197279.
Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides.”. Gene. 138 (1-2): 171—4. PMID8125298. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
Trask B; Fertitta A; Christensen M; et al. (1993). „Fluorescence in situ hybridization mapping of human chromosome 19: cytogenetic band location of 540 cosmids and 70 genes or DNA markers.”. Genomics. 15 (1): 133—45. PMID8432525. doi:10.1006/geno.1993.1021.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Petrini JH; Walsh ME; DiMare C; et al. (1996). „Isolation and characterization of the human MRE11 homologue.”. Genomics. 29 (1): 80—6. PMID8530104. doi:10.1006/geno.1995.1217.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Bentley D; Selfridge J; Millar JK; et al. (1996). „DNA ligase I is required for fetal liver erythropoiesis but is not essential for mammalian cell viability.”. Nat. Genet. 13 (4): 489—91. PMID8696349. doi:10.1038/ng0896-489.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Suzuki Y; Yoshitomo-Nakagawa K; Maruyama K; et al. (1997). „Construction and characterization of a full length-enriched and a 5'-end-enriched cDNA library.”. Gene. 200 (1-2): 149—56. PMID9373149. doi:10.1016/S0378-1119(97)00411-3.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Matsumoto Y; Kim K; Hurwitz J; et al. (1999). „Reconstitution of proliferating cell nuclear antigen-dependent repair of apurinic/apyrimidinic sites with purified human proteins.”. J. Biol. Chem. 274 (47): 33703—8. PMID10559261. doi:10.1074/jbc.274.47.33703.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Vispé S, Satoh MS (2000). „DNA repair patch-mediated double strand DNA break formation in human cells.”. J. Biol. Chem. 275 (35): 27386—92. PMID10827190. doi:10.1074/jbc.M003126200.