Konotoksin

Alfa konotoksinski prekurzor
α-Konotoksin PnIB iz C. pennaceus, disulfidne veze su prikazane žuto. (1AKG​)
Identifikatori
SimbolToxin_8
PfamPF07365
InterProIPR009958
PROSITEPDOC60004
SCOP1mii
SUPERFAMILY1mii
OPM superfamilija157
OPM protein1akg
Omega konotoksin
Šematski diagram trodimenzionalne strukture ω-konotoksina MVIIA (zikonotida). Disulfidne veze su prikazane žutom bojom. (1DW5​)
Identifikatori
SimbolConotoxin
PfamPF02950
InterProIPR004214
SCOP2cco
SUPERFAMILY2cco
OPM superfamilija120
OPM protein1fyg

Konotoksin je jedna od grupa neurotoksičnih peptida izolovanih iz otrova morskog kupastog puža, roda Conus.

Konotoksini sadrže 10 do 30 aminokiselina. Oni tipično imaju jednu ili više disulfidnih veza. Konotoksini imaju više mehanizama dejstva, većina kojih nije podrobno istražena. Znatan broj peptida iz ove grupe moduliše aktivnost jonskih kanala.[1] Tokom poslednjih nekoliko decenija konotoksini su bili predmet farmakoloških istraživanja.[2]

Tipovi i biološke aktivnosti konotoksina

Postoji pet grupa konotoksina sa poznatim dejstvima: α(alfa)-, δ(delta)-, κ(kapa)-, μ(mi)-, i ω(omega)- tipovi. Svaki od pet tipova konotoksina deluje na raličitoj biološkoj meti.

Reference

  1. ^ Terlau H, Olivera BM (2004). „Conus venoms: a rich source of novel ion channel-targeted peptides”. Physiol. Rev. 84 (1): 41—68. PMID 14715910. doi:10.1152/physrev.00020.2003. 
  2. ^ Olivera BM, Teichert RW (2007). „Diversity of the neurotoxic Conus peptides: a model for concerted pharmacological discovery.”. Mol Interv. 7 (5): 251—60. PMID 17932414. doi:10.1124/mi.7.5.7. 
  3. ^ Nicke A, Wonnacott S, Lewis RJ (2004). „Alpha-conotoxins as tools for the elucidation of structure and function of neuronal nicotinic acetylcholine receptor subtypes”. Eur. J. Biochem. 271 (12): 2305—2319. PMID 15182346. doi:10.1111/j.1432-1033.2004.04145.x. 
  4. ^ Leipold E, Hansel A, Olivera BM, Terlau H, Heinemann SH (2005). „Molecular interaction of delta-conotoxins with voltage-gated sodium channels”. FEBS Lett. 579 (18): 3881—3884. PMID 15990094. doi:10.1016/j.febslet.2005.05.077. 
  5. ^ Shon KJ, Stocker M, Terlau H, Stühmer W, Jacobsen R, Walker C, Grilley M, Watkins M, Hillyard DR, Gray WR, Olivera BM (1998). „kappa-Conotoxin PVIIA is a peptide inhibiting the shaker K+ channel”. J. Biol. Chem. 273 (1): 33—38. PMID 9417043. doi:10.1074/jbc.273.1.33. 
  6. ^ Li RA, Tomaselli GF (2004). „Using the deadly mu-conotoxins as probes of voltage-gated sodium channels”. Toxicon. 44 (2): 117—122. PMC 2698010 Слободан приступ. PMID 15246758. doi:10.1016/j.toxicon.2004.03.028. 
  7. ^ Nielsen KJ, Schroeder T, Lewis R (2000). „Structure-activity relationships of omega-conotoxins at N-type voltage-sensitive calcium channels”. J. Mol. Recognit. 13 (2): 55—70. PMID 10822250. doi:10.1002/(SICI)1099-1352(200003/04)13:2<55::AID-JMR488>3.0.CO;2-O. Архивирано из оригинала (abstract) 13. 08. 2011. г. Приступљено 30. 01. 2013. 
  8. ^ Bowersox SS, Luther R (1998). „Pharmacotherapeutic potential of omega-conotoxin MVIIA (SNX-111), an N-type neuronal calcium channel blocker found in the venom of Conus magus”. Toxicon. 36 (11): 1651—1658. PMID 9792182. doi:10.1016/S0041-0101(98)00158-5. 
  9. ^ Prommer E (2006). „Ziconotide: a new option for refractory pain”. Drugs Today. 42 (6): 369—78. PMID 16845440. doi:10.1358/dot.2006.42.6.973534. 

Vidi još

Spoljašnje veze

  • Conotoxins на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  • Baldomero "Toto" Olivera. „iBioSeminar on Conus Peptides”. The American Society for Cell Biology. Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г. Приступљено 30. 01. 2013. 
  • Kaas Q, Westermann JC, Halai R, Wang CK, Craik DJ. „ConoServer”. Institute of Molecular Bioscience, The University of Queensland, Australia. Приступљено 2. 6. 2009. „A database for conopeptide sequences and structures”