PROFILPELAJAR.COM

Kalijum sulfid
Nazivi
	IUPAC naziv Kalijum sulfid
	Drugi nazivi Dikalijum monosulfid,; Dikalijum sulfid,; Kalijum monosulfid,; Kalijum sulfid
Identifikacija
CAS broj	1059-82-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ECHA InfoCard	100.013.816
PubChem C ID	14800;
RTECS	TT6000000
	SMILES [S-2].[K+].[K+]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	K2S
Molarna masa	110,262 g/mol
Agregatno stanje	čist: bezbojan; sa nečistoćama: žuto-braon
Miris	HS
Gustina	1,74 g/cm3
Tačka topljenja	840 °C
Tačka ključanja	912 °C (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	kovertuje se u KSH, KOH
Rastvorljivost u drugi rastvarači	rastvoran u etanolu, glicerolu ; nerastvoran u etru
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	antiFluorit
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Opasan za sredinu (N)
R-oznake	R17, R23, R25, R31, R34, R50
S-oznake	S24, S26
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Natrijum sulfid, Gvožđe (II) sulfid
Srodna jedinjenja	Kalijum hidrosulfid, Kalijum sulfit, Kalijum sulfat
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalijum sulfid je neorgansko jedinjenje sa formulom K₂S.^[3]^[4] Ova bezbojna čvrsta materija se retko sreće, jer brzo reaguje sa vodom, pri čemu se formiraju kalijum hidrosulfid (KSH) i kalijum hidroksid (KOH). Najčešće se termin kalijum sulfid koristi u širem smislu za ovu mešavinu, a ne za anhiratni prah.

Struktura

On poprima "antifluoritnu strukturu", što znači da mali K⁺ joni zauzimaju tetraedralna (F⁻) mesta u fluoritu, i veliki S²⁻ centri imaju osam koordinatnih mesta. Li₂S, Na₂S, i Rb₂S imaju sličnu kristalnu strukturu.^[5]

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.

Literatura

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Housecroft3rd-3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-4] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[Holleman-5] Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]