Kalcijum peroksid

Kalcijum peroksid
Calcium peroxide
Nazivi
Drugi nazivi
E930
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.764
E-brojevi E930 (glazing agents, ...)
RTECS EW3865000
UNII
  • [Ca+2].[O-][O-]
Svojstva
CaO2
Molarna masa 72,077 g/mol
Agregatno stanje beo (žuti) prah
Gustina 2,91 g/cm3
Tačka topljenja ~200°C
razlaže se
Kiselost (pKa) 12.5
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Tetragonalna
Kristalografska grupa D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula 6
Opasnosti
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
 >5000 mg/kg (oralno, pacov)
>10000 mg/kg (dermalno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
 Kalcijum oksid
Drugi katjoni
 Stroncijum peroksid
Barijum peroksid
Natrijum peroksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalcijum peroksid (CaO2) je čvrst peroksid bele ili bledo žute boje.[3][4] On je nerastvoran u vodi ali se rastvara u kiselinama pri čemu formira vodonik peroksid. Kad dođe u kontakt sa vodom odmah počne da se razlaže oslobađajući kiseonik.

Primena

Kalcijum peroksid se industrijski proizvodi sa različitim stepenima čistoće. On se koristi na više načina u industriji i poljoprivredi[5]. U poljoprivredi se koristi kao đubrivo, kao tretman za seme pirinča pre setve, i za dezinfekciju vode. Kalcijum Peroksid se koristi na sličan način kao magnezijum peroksid u programima restauracije životne sredine. On se primenjuje u obnavljanju zemljišta i podzemne vode kontaminirane naftnim ugljovodonicima putem stimulacije aerobne mikrobne degradacije kontaminanata.

Kao se koristi kao prehrambeni aditiv (E930).

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. ^ Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st изд.). CRC Press. ISBN 978-1-56022-105-0. 

Literatura

Spoljašnje veze