Kalcijum hidroksid

Kalcijum hidroksid
Calcium hydroxide
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum hidroksid
Drugi nazivi
Gašeni kreč
Krečno mleko
Kalcijum(II) hidroksid
Hidratisani kreč
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.762
EC broj 215-137-3
E-brojevi E526 (regulator kiselosti, ...)
KEGG[1]
RTECS EW2800000
UNII
  • [Ca+2].[OH-].[OH-]
  • [OH-].[OH-].[Ca+2]
Svojstva
Ca(OH)2
Molarna masa 74,093 g/mol
Agregatno stanje beli prah/bezbojana tečnost
Miris bez mirisa
Gustina 2,211 g/cm3, čvst
Tačka topljenja 580 °C
0.189 g/100 mL (0 °C)
0.173 g/100 mL (20 °C)
Ksp 4.68×10−6
Rastvorljivost Rastvoran u glicerolu i kiselinama.
Nerastvoran u alkoholu.
Baznost (pKb) 2.37
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja [4]
R-oznake R22, R34
S-oznake (S2), S24
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
3
0
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
 7340 mg/kg (oralno, pacov)
7300 mg/kg (miš)
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni
 Magnezijum hidroksid
Stroncijum hidroksid
Barijum hidroksid
Srodne baze
 Kalcijum oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalcijum hidroksid (gašeni kreč) je neorgansko jedinjenje sa hemijskom formulom Ca (OH)2. On ima bezbojne kristale i beli prah. Dobija se mešanjem kalcijum oksida (kreča) sa sa vodom. On ima više imena, među kojima su hidratisani kreč, građevinski kreč, i gašeni kreč. On ima nisku toksičnost, te nalazi mnogobrojne primene.

Osobine

Kad se zagreje do 512 °C, parcijalni pritisak vode u ravnoteži sa kalcijum hidroksidom dostiže 101 kPa, čime se razlaže kalcijum hidroksid u kalcijum okside i vodu.[5]

Ca(OH)2 → CaO + H2O

Suspenzija finih čestica kalcijum hidroksida u vodi se naziva krečno mleko. Rastvor (krečna voda) je baza srednje jačine koja reaguje sa kiselinama i napada mnoge metale. Krečna voda dobija mlečni izgled u prisustvu ugljen-dioksida usled formiranja kalcijum karbonata:

Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 + H2O

Kalcijum hidroksid se kristalizuje u istom motivu kao i kadmijum jodid. Slojevi su međusobno povezani vodoničnim vezama.

Priprema

SEM slika razbijene otvrdnute cementne paste, pokazuje ploče kalcijum hidroksida i igle etringita

Kalcijum hidroksid se industrijski proizvodi tretiranjem kreča vodom:

CaO + H2O → Ca(OH)2

U laboratoriji se može pripremiti mešanjem vodenih rastvora kalcijum hlorida i natrijum hidroksida. Mineralni oblik (portlandit) je relativno redak, ali se može naći u nekim vulkanskim i metamorfnim stenama.

Upotreba

Jedna značajna primena kalcijum hidroksida je u flokulaciji vode za piće i u tretmanu otpadnih voda. On formira paperjasti naelektrisani čvrsti materijal koji pomaže u otklanjanju manjih čestica iz vode. U vodi za piće on podiže pH vode tako cevi manje korodiraju .

U industriji papira se koristi za proizvodnu natrijum hidroksida. Ova konverzija je komponenta Kraftovog procesa.[6]

Reference

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „MSDS Calcium hydroxide” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2011. 
  5. ^ Halstead, P.E.; Moore, A.E. (1957). „The Thermal Dissociation Of Calcium Hydroxide”. Journal of the Chemical Society. 769: 3873. doi:10.1039/JR9570003873. 
  6. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 

Spoljašnje veze